Da li će povećanje novčanih kazni za roditelje nasilnih učenika imati efekta?

Podsetimo, Radna grupa za prevenciju i sprečavanje nasilja u obrazovnim ustanovama kao jednu od mera najavila je izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, tačnije članova koji predviđaju kazne za roditelje.

Prema predlogu Radne grupe, o čemu je Danas pisao, predviđeno je povećanje minimalnih novčanih kazni za roditelje ukoliko njihova deca prekrše zakonske članove koji definišu zabranu nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, kao i zabranu ponašanja koje vređa ugled, čast i dostojanstvo, sa 30.000 na 40.000 dinara.

Takođe je najavljeno povećanje minimalne kazne sa 5.000 na 10.000 dinara, ako roditelj načini povredu obaveza iz člana koji reguliše odgovornost roditelja.

Šta je svrha povećanja novčanih kazni ako se pred sudovima ne vode prekršajni postupci protiv roditelja jer škole gotovo i ne podnose zahteve za pokretanje prekršajnog postupka, nije jasno ni pojedinim članovima Radne grupe sa kojima smo razgovarali.

Nikolina Janković, predstavnica Sindikata obrazovanja Srbije u Radnoj grupi, kaže da na sastanku nije bilo komentara o ovom predlogu, ali da su se svi sindikati o njemu pozitivno izjasnili.

– Iz prakse znamo da ima problema da se kažnjavanje roditelja sprovede jer se dešava da sudije u postupku pripišu školi da nije preduzela sve odgovarajuće mere i postupke, te da postoji objektivna odgovornost škole – navodi sagovornica Danasa.

Predsednica Prekršajnog suda u Beogradu ranije je za Danas kazala da u praksi nije bilo primera da se zbog nasilja koje učenici izvrše u školi, podnose zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka.

Iskustvo Prekršajnog suda pokazuje da se ovakvi zahtevi podnose samo u slučaju izostajanja dece iz škole, ali je i tu broj pokrenutih postupaka mali.

– Roditelj je zakonski zastupnik deteta, ali u trenutku kada dete uđe u školu dužan nadzor nad njim vrši škola, a ne roditelj. Pitanje je kako bi se u dokaznom postupku to završilo, jer je Zakonom o prekršajima propisana odgovornost roditelja kada je dete učinilo prekršaj zbog propuštanja dužnog nadzora roditelja, usvojitelja, staratelja, odnosno hranitelja, a ova lica su bila u mogućnosti da takav nadzor vrše. Ne može se pripisati odgovornost roditelju ukoliko on nije bio u mogućnosti da vrši nadzor nad detetom za vreme dok je u obrazovnoj ustanovi. Ako razmišljamo logički, roditelj bi u tom slučaju trebalo da odgovara zato što nije lepo vaspitao svoje dete, ali je onda svejedno gde se nasilje dešava, jer učenik može nasilno da se ponaša na ulici ili bilo gde van škole – rekla je Ristanović.

Da bi roditelj eventualno mogao da odgovara zbog toga što je njegovo dete vršilo nasilje moralo bi da se dokaže da on nije izvršio dužan nadzor.

– Postoji čitav niz radnji koje bi olakšale dokazni postupak, od toga da je škola ukazivala roditelju na detetovo ponašanje, da su obavljani razgovori kod psihologa, pedagoga i nastavnika sa kojim postoji problem, da je vođen disciplinski postupak i da o svemu postoje zapisnici, odnosno nekakav pisani trag. Ako je škola sve to preduzela, dokumentovala da je ukazivala roditelju da se dete neprimereno ponaša i na kraju podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, onda se detetovo ponašanje može pripisati roditelju na teret jer je propustio dužan nadzor – navela je Ristanović.

Ona kaže da povećanje minimalnih novčanih kazni neće dati rezultat i da je svejedno koliki su iznosi u pitanju.

– Ono što može dati rezultat jeste izvesnost od kažnjavanja. Najbitnije je da roditelji budu svesni da postoji izvesnost procesuiranja, a broj zaheva koji sada imamo i broj predmeta je takav da roditelji uopšte nemaju svest da postoji mogućnost da oni odgovaraju za postupke svoje dece. Da bi se postigla bilo koja svrha kažnjavanja, bez obzira na raspon kazne, mora da postoji ta izvesnost da će škola podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, da će sud doneti odluku na osnovu dokaza i da će roditelji snositi posledice za ponašanje svoje dece – kaže Ristanović.

Prema njenim rečima, da bi sud postupao, zahtev za pokretanje prekršajnog postupka mora da bude uredan, a šta to znači detaljno je propisano u članu 181 Zakona o prekršajima.

– Ako podnosilac zahteva ne uredi taj zahtev, sud nema procesnu mogućnost da vodi postupak, jer bi u tom slučaju vodio postupak po neurednom zahtevu, a to ide na štetu okrivljenog. Prava okrivljenog moraju da se poštuju, sud o tome mora da vodi računa po službenoj dužnosti – navodi sagovornica Danasa, uz napomenu da sud u svakom pojedinačnom slučaju procenjuje i olakšavajuće i otežavajuće okolnosti.

Dokazi pa kazna

Profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu Vanja Bajović nedavno se u autorskom tekstu za Danas osvrnula upravo na ovu temu.

Ona je navela da roditelji mogu odgovarati prekršajno za prekršaj koji učini njihovo dete mlađe od 14 godina, pod uslovom da se dokaže da je prekršaj rezultat propuštanja dužnog nadzora nad detetom, a roditelji su bili u mogućnosti da takav nadzor vrše.

„Deca starija od 14 godina su prekršajno odgovorna, a posebnim zakonom se može urediti da i roditelji takođe odgovaraju za onaj isti prekršaj koji izvrši njihovo maloletno dete. U teoriji se ovakav vid odgovornosti kritikuje kao objektivna prekršajna odgovornost jer se roditelji ne kažnjavaju za „propuštanje dužnog nadzora“, već se kažnjavaju za onaj isti prekršaj koji je učinilo njihovo dete, što nameće velike dokazne teškoće, pa ne iznenađuje da se u praksi prekršajnih sudova ovakvi postupci maltene i ne pokreću“, navela je profesorka Bajović.