„Drveće nije jedino što znamo da treba divljim životinjama“: Stručnjaci za Danas o ideji izmeštanja Zoo vrta na Adu Ciganliju

U nedostatku dodatnih obrazloženja za ovaj potez, građani sami traže odgovore na pitanja koja ih muče. S tim u vezi, kontaktirali smo stručnjake kako bi nam predočili kako stvari sa ekologijom stoje kada je u pitanju lokacija Ada, i da li je s tim u vezi odluka o selidbi životinja dobra.

Marko Vujić iz Centra za ekološku politiku Fakulteta političkih nauka mišljena je da je izmeštanje zoološkog vrta potez koji je trebalo još ranije povući, jer kako kaže, životinje na sadašnjoj lokaciji žive neuslovno.

„Bilo je krajnje vreme da se životinje iz zoo vrta premeste na mesto gde će imati dobre uslove. Kada je reč o Adi kao lokaciji, pozdravljam tu odluku. Prema statistici, Beo zoo vrt spada u jedan od pet u Evropi sa najlošijom proporcijom broja kvadratnih metara u odnosu na broj životinja koje u njemu borave“, kaže za Danas Vujić, ističući da Kalemegdan, kao kulturno-istorijski spomenik svakako nije bio prikladno mesto ni za manji broj životinja.

S obzirom na to da je gradonačelnik Beograda kao novu lokaciju zoološkog vrta naveo Adu Safari, Vujić smatra da to nije loša opcija s obzirom da je površina duplo veća od prostora na kom se vrt trenutno nalazi, ali da bi bilo bolje da je četiri – pet puta prostranije.

Ipak, Vujić napominje da je pre započinjanja bilo kakvog premeštanja neophodno izvršiti stručne procene spremnosti samog prostora za smeštanje velikog broja životinja.

„Što se tiče Ade Safari, stručnjaci treba da provere da li je zemljište vodoplavno i u kojoj meri. Ako je područje vodoplavno, prvi korak je saniranje, a tek onda premeštanje zoološkog vrta. Nije nemoguće ako je nešto vodoplavno da se sanira do nivoa koji neće biti rizičan za plavljenje. Postoje načini kako se to radi, ali pitanje je koja će biti cena takovog poduhvata. Ceo Novi Beograd bio je močvarno područje, a sada je stabilan“, objašnjava naš sagovornik, uz napomenu da su to su skupi poduhvati koji iziskuju vreme, napor i novac, ali da se moraju obaviti pre nego se uđe u proces izgradnje zoološkog vrta.

Dejan Lekić, iz Nacionalne ekološke asocijacije, potvrđuje nam da Ada Ciganlija zaista jeste problematična kada je plavljenje u pitanju.

„Ada Ciganlija je zaštićena zona za vodosnabdevanje. Na tom mestu postoji problem otpadnih voda, ne postoji kanalizacija, i postoji mogućnost poplava. Deo Ade je 2014. godine bio poplavljen, jer se podigao nivo podzemnih voda. Zbog toga je neophodno raditi dodatnu zaštitu od poplava, pa tek onda graditi“, napominje Lekić.

Izmene prirode

Kada je reč o biodiverzitetu, Vujić predočava i da će na novoj lokaciji biti neophodne određene izmene, ali da to ne mora nužno biti loše, ako će životinje zoo vrta imati komfor.

„Sasvim je sigurno da će se vršiti neke izmene po pitanju okruženja na Adi. Na ovom mestu postoji puno drveća koje nekim životinjama, poput najkrupnijih sisiara, ne prija, jer im je nužan brisan prostor za kretnju i sunčanje. S tim u vezi, smeštanje životinja na Adu nedvosmileno će uticati na biodiverzitet samog okruženja, posebno imajući u vidu da je sadašnji ekosistem Ade Safari već stanište mnogih primeraka flore i faune“, kaže naš sagovornik.

Sa tim je saglasan i Lekić, s tim što pod upitnik stavlja opravdanost izmeštanja vrta na Adu kao dobrog rešenja.

„Kod nas se uvek poseče više nego što se posadi. Da bi se arhitektonsko-dizajnerska rešenja primenila, priroda se mora prilagoditi veštačkom. Kada se grade kavezi ili ograđuju prostori, moraju se prilagoditi onome čemu će biti namenjeni. Na Adi jeste veći prostor, ali ima više stvari koje potežu pitanje opravdanosti odluke za smeštanje životinja na to mesto. Takođe, jedna stvar je potpuno izostavljena – uticaj buke i svetlosnog zagađenja na životinje koji dolaze od Mosta na Adi. Sada jesu smeštene u centru grada, ali su vizuelno-zvučni nadražaji znatno slabiji na trenutnom mestu“, objašnjava Lekić.

Vujić takođe dodaje da je ovo područje stanište mnogih sisara i ptica, odosno i flore i faune.

„Zbog promena koje će morati da pretrpi Ada Safari, staništa će sigurno izgubiti određene vrste ptica i sisara. Ali, ako će sve jedinke zoološkog vrta na ovom mestu naći svoju oazu mira, onda je to u redu. Sa druge strane, ako je cilj celog projekta finansijska korist od stare lokacije, to stvara sveukupnu sliku poteza koji nije načinjen zbog dobrobiti životinja, nego zbog interesa pojedinaca“, napominje Vujić.

Ne sme se zloupotrebiti prostor Zoo vrta na Kalemegdanu

Na pitanje koje umnogome brine građane – Šta će biti na Kalemegdanu, na prostoru gde se sada nalazi zoološki vrt? – osvrnuo se i Vujić, ističući da je važno da građani dobiju garant da neće doći do zloupotrebe stare lokacije u finansijske svrhe.

„Ono što je bitno kada je reč o izmeštanju zoološkog vrta jeste to da područje koje će ostati prazno na Kalemegdanu, a na kom se sada nalazi vrt, ne bude iskorišćeno za komercijalne građevinske poduhvate. Kalemegdan treba da ostane kulturno-istorijsko mesto, i to je neophodno obećati građanima. Da bi nadležni pokazali da je premeštanje zoološkog vrta na prvom mestu bilo u interesu životinja, bilo bi elementarno da se na tom prostoru ne naprave građevine koje će služiti za ostvarivanje dobiti“, zaključuje Vujić.

Dejan Lekić ipak napominje da bi voleo da vidi urbanistički plan u kome je objašnjeno zašto je izmeštanje definisano na Adu Safari.

„Taj deo je i sada lepo uređen, kao prostor namenjen rekreaciji i sportu. Ipak, nisam siguran da je najbolje rešenje za zoološki vrt. Kao što je često slučaj, postoji samo odluka koja nije obrazložena adekvatnim argumentima, osim time da na Adi ima drveća. Nije to valjda sve što znamo o divljim životinjama i njihovim potrebama“, zaključio je Lekić.