Da li će se Sputnjik V proizvoditi i u Nemačkoj?

Nakon što su i zapadni stručnjaci utvrdili da je ruska vakcina efikasna i bezbedna, u Nemačkoj se počelo intenzivno razmišljati da se Sputnjik V proizvodi u ovoj zemlji. I nemački ministar zdravstva Jens Špan je izjavio da se s Moskvom  „razgovara“  kako bi se našli proizvodni kapaciteti u Nemačkoj.

Gotovo odmah se javio i predsednik vlade Saksonije Anhalt Rajner Haselof koji je potvrdio da su se Rusi obratili kompaniji IDT Biologika na istoku Nemačke. „Nema ideoloških predrasuda prema Sputnjiku V. Pozdravljamo sve što bi moglo pomoći borbi protiv korone“, izjavio je portpaol pokrajinske vlade novinarima. „Ako IDT Biologika želi da proizvodi rusku vakcina i ako ona bude odobrena od nadležnih tela EU, mi kao pokrajinska vlada ćemo naravno učiniti sve kako bi pomogli toj kompaniji.“

Ovakva dobrodošlica političara se lako može razumeti, s obzirom na sve veće nezadovoljstvo u Nemačkoj zbog spore vakcinacije. Nemačka daleko zaostaje ne samo za Izraelom, nego i za SAD ili Velikom Britanijom. Kritika je naročito glasna jer je zapravo jedna nemačka firma – Bajontek iz Majnca – prva stvorila vakcinu, ali se Berlin nije potrudio od te firme traži da prevashodno podmiri domaće tržište.

Nekadašnja istočnonemačka „Fabrika vakcina“

Fabrika vakcina Desau-Tornau, IDT Biologika (Impfstoffwerk Dessau-Tornau) je farmaceutska firma koja proizvodi čitav niz preparata, pretežno injekcije, kako svoje tako i drugih kompanija. Firma je osnovana još pre 100 godina, a za vreme socijalizma joj je zadatak u prvom redu bio proizvodnja vakcina za veterinu.

Sad je deo grupe Kloke i opet se prvenstveno bavi humanom medicinom, a jedan od važnijih izvora prihoda joj je proizvodnja citostatika. Zapošljava oko 1.400 ljudi u pogonima u Desau-Roslau i Magdeburgu na istoku Nemačke, a ima i pogon u Rokvilu u američkoj saveznoj državi Merilend. Taj pogon je za američku vladu od posebnog strateškog interesa jer se tamo proizvodi i vakcina protiv boginja.

Od kako je prošle godine počeo da se širi virus korone, ova kompanija je i sama pokušala da stvorit vakcinu i u tome ju je sa 114 miliona evra podržala i nemačka vlada. No njen preparat MVA-SARS-2-S koji je razvijen s Nemačkim centrom za istraživanje zaraza (DZIF) kod ljudi nije pokazao očekivani učinak zaštite. Nedavno se iz te kompanije čulo kako se i dalje radi na tom preparatu, ali su zbog prvih neuspeha oko dva meseca iza predviđenih rokova.

Vakcina se već pravi punom parom

No u njenim pogonima se već naveliko proizvodi tuđa vakcina: u novom pogonu u Desau-Roslau od početka januara je proizvedeno oko 8 miliona doza AstraZeneke.

Izvršni direktor IDT Biologika Jirgen Becing nije hteo da se izjašnjava o mogućnosti da se kod njih proizvodi ruska vakcina: razgovaraju s „raznim proizvođačima“ i raspravljaju o „izazovu pouzdane isporuke vakcina“.

„Naša tehnologija je trenutno veoma tražena“, izjavio je za medije i dodao da je njegova kompanija jedna od najvažnijih za proizvodnju vakcina u čitavom svetu. Međutim, kaže i da bi priprema za proizvodnju još jedne vakcine trajala „četiri do pet meseci“. Čak i te rokove naziva „ambicioznim“ – ali IDT je mogućnosti da to postigne.

Nešto ranije se oglasio i direktor razvoja IDT, Andreas Nojbert koji je upozorio medije pričama o skoroj proizvodnji Sputnjika V u Nemačkoj, ne podstiču očekivanja koja se ne mogu ispuniti. IDT „nema slobodnih kapaciteta, ali ima kapaciteta koje bi mogli dograditi“. Ali i za to je potrebno vremena.

Prvo – dozvola za EU

Ali, pre svega, ruska vakcina mora biti odobrena u EU. Rusija je prošle godine bila kritikovana jer je odlučila ga masovno koristiti, pre okončanja svih testova. Ugledni Lanset je prošle sedmice objavio da je efikansonst Sputnjika V – 91,6 odsto.

Nemačka kancelarka Angela Merkel se ponudila da pomogne da ruska vakcina dobije dozvolu, a Francuska, baš kao i Španija već su javile da su spremne da koriste i tu vakcinu. Kako tvrdi ruski fond RDIF koji je i finansirao razvoj Sputnjika V, dosad je tim preparatom vakcinisano više od 2 miliona ljudi u 15 zemalja sveta – među kojima su i članica EU Mađarska i Srbija.