Da li će Stepinac ugroziti odnose SPC i Vatikana

… kaže za Danas vladika Jovan Ćulibrk, odgovarajući na pitanje da li će odluka Vatikana da ne dozvoli pristup dokumentima iz Drugog svetskog rata u vezi sa Stepincem pogoršati odnose Pravoslavne i Katoličke crkve. Patrijarh SPC Irinej izjavio je da je nedostupnost arhiva Vatikana problem za pravoslavno-katoličku komisiju koja treba da rasvetli ulogu kardinala Stepinca.

Predstavnik Svete stolice Bernard Arduro onemogućio je srpskim istražiteljima pristup arhivu Vatikana, na šta je SPC uložila protest. Podsetimo, mešovita komisija formirana je na inicijativu pape Franje, koji je zaustavio proces kanonizacije Stepinca, dok se stavovi SPC i Rimokatoličke crkve ne usaglase o liku i delu kontroverznog kardinala. Komisija bi trebalo da donese zaključak o tome da li je i u kolikoj meri Stepinac učestvovao u stvaranju Nezavisne Države Hrvatske (NDH) i da li je bio upoznat sa sistemskim progonom Srba, masovnim ubistvima i pokatoličenjima.

Pre poslednje odluke Vatikana, papa Franja je obavezao i jednu i drugu stranu da razmene svu dokumentaciju i saznanja o Stepincu, kako bi se konačno stavila tačka na višedecenijski problem razdora između dve crkve i kako bi, po ovom pitanju, došlo do pomirenja.

Istoričar Hrvoje Klasić kaže za Danas da je više bio iznenađen izjavom pape da će dostaviti svu dokumentaciju, nego poslednjom odlukom Vatikana da arhive ipak neće biti otvorene.

– Razumem negodovanje SPC i pitam se da li je odluka pape o formiranju mešovite komisije bila samo pro-forme, jer je gotovo izvesno da će Stepinac biti proglašen za sveca. Ipak, treba gledati širu sliku jer bi se otvaranjem arhiva u Vatikanu otvorila Pandorina kutija i video odnos Katoličke crkve i pape Pija XII prema totalitarnim režimima u tom trenutku – prema Musolinijevoj Italiji, Hitlerovoj Nemačkoj, ali i prema nekim drugim zemljama, uključujući i NDH. A delovanje Katoličke crkve tada i nije bilo baš u hrišćanskom duhu – naglašava Klasić. On dodaje da se odlukom Vatikana o nedostavljanju dokumentacije otvara prostor za širenje raznih teorija zavere, što Katoličkoj crkvi ne ide u prilog.

– Ni u zagrebačkom Nadbiskupskom arhivu ne možete dobiti podatke o događajima iz Drugog svetskog rata. Time se stvara atmosfera da se nešto krije, što je i očigledno. Međutim, to ne znači da bi se u tim arhivima pronašlo nešto što bi izmenilo već postojeću sliku o Stepincu – ističe Klasić.
Na pitanje da li će odluka Vatikana uticati na odnos SPC i Katoličke crkve, naš sagovornik kaže da ne brine o odnosu crkvene elite, ali da se boji da će tenzije narasti među narodima, posebno ako mediji ovoj tematici daju veliki prostor.

Pitanje je da li će i u kojoj meri članovi komisije usaglasiti stavove o ulozi Stepinca u Drugom svetskom ratu, kada su oni krajnje suprotstavljeni. Za hrvatsku javnost i sveštenstvo on je već svetac, dok ga srpska strana smatra zločincem koji je podržavao genocid nad Srbima i Jevrejima, učestvovao u stvaranju NDH i podržavao zločine u Jasenovcu. Ono što ohrabruje je da su dosadašnji sastanci protekli u mirnoj i prijateljskoj atmosferi, i argumentovanoj razmeni stavova.

Naredni susret u Podgorici 7. juna

Sledeći sastanak pravoslavno-katoličke komisije na temu „Nadbiskup Stepinac i komunistički progon od 1945. do 1960. godine“ biće održan u Podgorici, 7. i 8. juna. Zaključak komisije, međutim, neće biti konačna odluka o tome da li će Stepinac biti proglašen za sveca. Svoje mišljenje daće posebna komisija kardinala u Vatikanu, a nakon toga će konačnu odluku o eventualnoj kanonizaciji Stepinca doneće papa Franja.