Da li će tužilaštvo krivično goniti policiju?

Ovo je novo pitanje koje je, po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, tužilaštvu poslao Dragan Marić, učesnik protesta Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“, koja se održavaju zbog izgradnje projekta „Beograd na vodi“ i „fantomskog“ rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici u beogradskoj Savamali.

Marić je ovaj zahtev podneo tužilaštvu 24. oktobra, a na osnovu člana 336b, tačke 2 Krivičnog zakonika, koji kaže: „Ko uvredom, silom, pretnjom ili na drugi način ometa ili spreči sudiju, javnog tužioca, zamenika javnog tužioca ili advokata u vršenju sudijske ili tužilačke funkcije ili advokatske službe kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.“

Nakon što je citirao Krivični zakonik, Marić je tužilaštvu postavio sledeće pitanje: „Da li je Više javno tužilaštvo u Beogradu, zbog odbijanja MUP-a Srbije da postupi prema do sada upućenim nalozima tužilaštva u predmetu KTN-60/16 (četiri naloga i urgencija) podnelo krivične prijave protiv ovlašćenih lica MUP Srbije, koja su bila u zakonskoj obavezi da postupe prema nalozima i urgenciji tužilaštva, posebno imajući na umu činjenicu da su dosadašnja saopštenja tužilaštva nesumnjivo dokazala da je u MUP-u Srbije izvršeno više krivičnih dela iz navedenog člana krivičnog zakonika. Ako jeste, molim da mi dostavite kopije krivičnih prijava anonimiziranim podacima.“

Tužilaštvo ima rok od 15 dana da odgovori Mariću. Ukoliko to ne učini, učesnik Inicijativinih protesta može da se žali povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljubu Šabiću.

Inače, Marić je već tražio od tužilaštva da mu dostavi delovodne

brojeve dokumenata kojima je postupajuća tužiteljka Sanja Đurić, „zbog odbijanja policije da postupi po upućenim zahtevima i urgencijama, obavestio javnog tužioca VJT u Beogradu, ministra policije, Vladu Srbije i nadležno telo Narodne Skupštine, kao i delovodni broj disciplinske prijave podnet protiv lica koja su se oglušila o zahteve i urgencije“. Sada se čeka odgovor VJT. Po članu 44. Zakonika o krivičnom postupku, „svi organi koji učestvuju u predistražnom postupku dužni su da o svakoj radnji preduzetoj u cilju otkrivanja krivičnog dela ili pronalaženja osumnjičenog obaveste nadležnog javnog tužioca“.

„Policija i drugi državni organi nadležni za otkrivanje krivičnih dela dužni su da postupe po svakom zahtevu nadležnog javnog tužioca“, navodi se u ZKP-u i dodaje da ako policija ili drugi državni organ ne postupi po zahtevu javnog tužioca, „javni tužilac će odmah obavestiti starešinu koji rukovodi organom, a po potrebi može obavestiti nadležnog ministra, Vladu Srbije ili nadležno radno telo Narodne skupštine“, kao i zatražiti pokretanje disciplinskog postupka protiv lica za koje smatra da je odgovorno za nepostupanje po njegovom zahtevu.

Nema odgovora iz tužilaštva

Dnevni list Danas je pitao Više javno tužilaštvo da li je policija odgovorila VJT-u na urgenciju od 27. septembra za postupanje po zahtevima u „slučaju Savamala“ i da li je VJT u međuvremenu poslao nove urgencije MUP-u? Nažalost, nikakav odgovor iz Višeg javnog tužilaštva nismo dobili do zaključenja ovog izdanja našeg lista.

Inicijativa: Zahtevamo odgovornost

Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“ saopštila je juče da je prošlo šest meseci od rušenja u Savamali „kada je za potrebe privatnih investitora bliskih vlastima u sred izborne noći suspendovan pravni sistem države“.

„Šest meseci se pokazuje da u Srbiji zakoni ipak ne važe podjednako za sve, da policija i tužilaštvo funkcionišu selektivno i po instrukcijama moćnika, da vlastima bliski mediji vrše pritisak na građane koji podižu glas protiv nepravde. Pokazuje se da je vlast spremna na sve da bi sačuvala svoje pozicije“, navodi se u saopštenju. Kako se dodaje, bili smo svedoci nebrojenih izjava u kojima se pretvaranjem i prenemaganjem, pretnjama i izmišljanjem pokušalo skrenuti sa glavnog pitanja – odgovornosti počinilaca. „Posle dugog perioda političke i ideološke apatije započeo je organizovani, masovni otpor samovolji grupe ljudi koja se postavila iznad zakona i koja to pravda pobedom na izborima. Sedam puta u ovih šest meseci sakupljali smo se da bismo zahtevali odgovornost za rušenje, zarobljavanje i zataškavanje. Posle pola godine postigli smo mnogo: slučaj nije zataškan i ljudi na vlasti su oprezniji nego ikada. Međutim jasno je da će ova borba biti duga i teška. Masovni protesti potvrdili su da su građani na tu borbu spremni, vratili su nadu poniženim, probudili su slobodarski duh grada i najavljuju nove probleme vlastima“, ističe Inicijativa.