Da li će zagađenje vazduha zaista postati državni prioritet

Ekološki stručnjaci ističu da je pored imenovanja novih članova grupe važnije da ovaj problem zaista postane državni prioritet. Kako kažu, potrebno je da se ovo pitanje rešava na nacionalnom a ne na lokalnom nivou.

Prema izveštaju koji je objavljen u programu Global Health Instituta iz Bostona 11 posto smrtnih slučajeva u Srbiji povezano je sa zagađenim vazduhom, dok su procene da godišnje od posledica izazvanih zagađenjem vazduha umre od sedam do 12.000 stanovnika Srbije. Ipak, Marko Blagojević, ministar za javna ulaganja i član radne grupe za unapređenje kvaliteta vazduha tvrdi da je posao radne grupe da da doprinos ukupnim efektima poboljšavanja kvaliteta vazduha, te da se u najvećoj meri posao odnosi na obnovu objekata javne namene kao što su škole i objekti sektora socijalne zaštite i zdravstva.

– Mere koje će se realizovati jesu mere koje treba da doprinesu unapređenju energetske efikasnosti svakog objekta koji se rekonstruiše. Još jedna stvar koju radimo jeste zamena energenata u sistemima grejanja. Gde god je zatečen kotao na ugalj ili peći na drva i svi sistemi grejanja koji koriste prljave energente, vršena je zamena sistema grejanja, tako da se u tim objektima koriste ili gas ili pelet. Korišćenjem čistih energenata će se smanjiti zagađenost vazduha, kaže Blagojević.

Prema podacima Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), pored sezone grejanja postoje i drugi zagađivači vazduha u Srbiji i na Balkanu. Navode da su neki od njih stare termoelektrane koje nisu obnovljene (najviše u Srbiji, Bosni i Hercegovini i na Kosovu); alumunijumski kombinati i zastareli industrijski kapaciteti u Crnoj Gori; industrija čelika u Makedoniji; ilegalna seča drva i trgovina preko granica (u celom regionu); odlaganje industrijskog otpada; insistiranje na izgradnji malih hidroelektrana, koje prete da unište reke i male slivove.

Milenko Jovanović bivši načelnik Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine, ističe za Danas da je Srbija prva po smrtnosti zbog aerozagađenja u Evropi, te da nikakav drugi podatak nije potreban da bi se država ozbiljno bavila ovim problemom.

– Ne mogu se građani, organizacije i stručnjaci uhvatiti u koštac sa tim, to mora država. Radna grupa ne može to rešiti, jer bi trebalo prvo da donesu odluku da sve što su dosad radili nije bilo dovoljno i da neko treba da snosi odgovornost i posledice za to, što je za njih nedopustivo. Tek tada bi trebalo da se oformi novi stručni sastav da radi na tome. Postoji odsustvo želje, energije, znanja i jasno postavljenih prioriteta da se to uradi, kaže Jovanović.

Kako navodi, postoje gradovi u Srbiji koji su dobar primer rada, kao što su Novi Sad i Užice, međutim oni imaju svoje limite koji idu od finansija do konfiguracije terena.

– Oni nemaju uslove ni finansijske ni stručne za to, umesto što ih Republika kažnjava treba da ih koordinira. Ne možete očekivati od male opštine da reši taj problem, država je odgovorna za to ali ne čini se ništa, tako da se Srbija i dalje guši u nečinjenju i nekvalitetnom vazduhu, ističe Jovanović.

Svog predstavnika u novom sazivu radne grupe dobio je samo Beograd, dok su Smederevo, Pančevo i Bor, koji spadaju u najugroženije u Srbiji, ostali bez istih. Jovanović smatra da nije dovoljno imati političke predstavnike gradova, te da je ta politička i partijska selekcija dovela do alarmantnog stanja vazduha danas.

– Potrebno je da ovo pitanje rešava struka a da oni koji su na vlasti slušaju struku. Umesto toga imamo to da pojedini stručnjaci tapšu i da pristaju na netačne i neistinite izjave političara, zaključuje on.

Sa Jovanovićem je saglasan je i dr Marko Vujić sa Fakulteta političkih nauka koji ističe da je praksa pokazala da je u Srbiji do savršenstva doveden čerčilizam “Ako hoćeš nešto da sakriješ – formiraj Komisiju”.

– Ovaj način premošćavanja problema zagađenja i kupovine vremena do kraja grejne sezone kada će indeksi zagađenja biti niži, koristi se već nekoliko godina unazad, iz ugla vlasti očito – uspešno, kaže Vujić.

On kao propust naglašava neuključivanje zvaničnika drugih gradova u komisiju, jer je, kako kaže, Beograd tek povremeno najzagađeniji grad u Srbiji, te da prema presecima na godišnjem nivou veći broj dana kontaminiran vazduh udišu stanovnici mnogih gradova u Srbiji.

– U zavisnosti od vrste zagađivača i merenja PM 2.5, PM 10 čestica, NO2, SO2, stanovnici Valjeva, Novog Pazara, Bora, Smedereva i Užica su u opasnijoj situaciji od Beograđana. Shodno tome, pa i elementarnom načelu ekološke politike, supsidijarnosti, neuključivanje zvaničnika pomenutih gradova bilo bi samo prikaz više nekredibilnosti takvog tela, i još veće upitnosti iskrenih namera da se problemom zagađenja uopšte i bavi, smatra asistent političke ekologije na Fakultetu političkih nauka.

Da je stanje alarmantno jasno je svim građanima koji sve češće mogu videti, okusiti i omirisati vazduh koji udišu. Ostaje otvoreno pitanje hoće li oni koji su nadležni da se uhvate u koštac sa zagađenjem i dalje negirati i ignorisati ono što je pred očima svakom stanovniku Srbije ili će preuzeti odgovornost i postaviti zdrav vazduh i zdravlje građana ispred projekta kao što je izgradnja nacionalnog stadiona.

(Do)čekano usvajanje

Vlada Srbije je 8. decembra usvojila Program zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine sa akcionim planom, kojim su definisane mere i aktivnosti koje će se sprovoditi u narednom periodu u cilju poboljšanja kvaliteta vazduha.

Kreni-promeni: Bilbordi sa QR kodom za merenje zagađenja postavljeni u Beogradu

Ispravka

U tekstu koji je danas objavljen na portalu danas.rs pod nazivom „Da li će zagađenje vazduha postati državni prioritet“ je, smatram, pogrešno citirana moja izjava data putem telefona novinarki Vašeg cenjenog lista. Naime, upitan za mere koje Radna grupa planira da predloži, jasno sam naveo da nemam mandat da govorim ispred Radne grupe, već da mogu da govorim isključivo o doprinosu sveukupnosti mera kroz projekte koji se realizuju preko Ministarstva za javna ulaganja.

U nastavku razgovora, upitan za mere u nadležnosti ministarstva na čijem sam čelu, naveo sam da smatram da je proizvodnja toplotne energije (grejanje) jedan od ključnih faktora kvaliteta vazduha, kao i da su mere koje Ministarstvo za javna ulaganja sprovodi usmerene ka:

1. Smanjenim potrebama za toplotnom energijom (grejanjem) u objektima javne namene kroz implementaciju mera za unapređenje energetske efikasnosti ovih objekata;

2. Zameni kotlova u sistemima grejanja objekata javne namene i zameni energenata koji se koriste u sistemima grejanja objekata javne namene uz prelazak sa mazuta, lož ulja, ogrevnog drveta, uglja ili struje, na energente poput gasa (gde za to postoje uslovi), peleta, drvne sečke i solarnih panela,

U tekstu, pak, stoji sledeće:

“Ipak, Marko Blagojević, ministar za javna ulaganja i član radne grupe za unapređenje kvaliteta vazduha tvrdi da je posao radne grupe da da doprinos ukupnim efektima poboljšavanja kvaliteta vazduha, te da se u najvećoj meri posao odnosi na obnovu objekata javne namene kao što su škole i objekti sektora socijalne zaštite i zdravstva.

– Mere koje će se realizovati jesu mere koje treba da doprinesu unapređenju energetske efikasnosti svakog objekta koji se rekonstruiše. Još jedna stvar koju radimo jeste zamena energenata u sistemima grejanja. Gde god je zatečen kotao na ugalj ili peći na drva i svi sistemi grejanja koji koriste prljave energente, vršena je zamena sistema grejanja, tako da se u tim objektima koriste ili gas ili pelet. Korišćenjem čistih energenata će se smanjiti zagađenost vazduha, kaže Blagojević.”.

Dakle, utiska sam da iz objavljenog teksta proističe da se mere koje se razmatraju svode u najvećoj meri na one iz nadležnosti  Ministarstva za javna ulaganja, iako ja u svojoj izjavi nisam govorio o sveukupnosti mera koje će Radna grupa razmatrati (za šta sam jasno napomenuo da nemam mandat), već isključivo o merama iz resora koji vodim.

Shodno navedenom, molim vas da objavite ispravku.

S poštovanjem,

Marko Blagojević