Da li će zlato prestati da bude najsigurnije međunarodno platno sredstvo?

Ovo pitanje postaje opet aktuelno usled novog odliva zlata iz Evrope u Sjedinjene Države, piše list Pravda pre 80 godina.

Danas su vodeći krugovi Sjedinjenih Država ponovo zabrinuti zbog stalnog nagomilavanja zlata, iako posledice nisu kao ranije.

Problem u Vašingtonu se javio zato što finansijski krugovi žele da se višak bilansa plaćanja uravnoteži vraćanjem amerikanskih hartija od vrednosti, a ne zlatom. Time nastaje čitav jedan preokret u funkcionisanju međunarodnog platnog sistema.

Zlato koje je do sad smatrano najsigurnijim platnim sredstvom prestaje da bude traženo, države ga odbacuju i u zamenu traže hartije od vrednosti koje ne odgovaraju određenoj količini zlata, već određenoj vrednosti u ekonomskom sistemu Sjedinjenih Država.

Međutim, mnogo je krupniji problem koji brine vlade u Parizu i Londonu, a to je organizovanje tržišta zlata nakon rata. Postavlja se pitanje da li će na kraju neprijateljstva u Evropi Sjedinjene Države imati skoro sve zlatne rezerve sveta, i šta će biti ako zlato usled nejednake podele izgubi svoju monetarnu vrednost?

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Kako prenosi list Vreme, kriza vlade u Bugarskoj koja je nastala ostavkom dr Kjoseivanova, rešena je ubrzo obrazovanjem nove vlade na čijem čelu je raniji ministar prosvete dr Bogdan Filov. Juče je nova vlada položila zakletvu i održala prvu sednicu.

U novoj vladi nalaze se dve nove ličnosti: ministar inostranih poslova Popov, dosadašnji poslanik u Beogradu i ministar saobraćaja Goranov.

Promena vlade ima isključivo unutrašnjo-politički karakter.

Nova vlada će nastaviti spoljnu i unutrašnju politiku vlade Kjoseivanova, koja je do sada dala odlične rezultate.

Izbor Popova za ministra inostranih poslova za Jugoslaviju ima specijalni značaj i jugoslovenska javnost vidi ovo kao povoljan znak za zbližavanje dve kraljevine.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.