Kako je izgledala kampanja 1938. na koju Vučić želi da se ugleda?

Opozicija se udružila kako bi kritikovala najjaču stranku, koja je kasnije osvojila 54 odsto glasova.

Ove vesti većini čitalaca izgledaju kao prepisani poslednji naslovni dnevnih novina ili televizijskih najava. Ipak, radi se novinskim tekstovima od pre – tačno 80 godina.

Upravo rubrika Danasa “Vesti iz prošlosti” pokazuje koliko je naša trenutna politička stvarnost (ne)izmenjena u odnosu na period, naizgled, potpuno drugačije vladavine Kraljevine Jugoslavije. U pitanju je trenutno najaktuelnija tema – beogradski izbori.

Tačno 7. februara 1938. godine predratni listovi Vreme i Pravda izveštavali su o izborima za senatore u banovinama Jugoslavije, a među njima je bio i senator za Beograd, Pančevo i Zemun.

Tadašnje Vreme daje komentar o tome ko je pobedio, odnosno iz kojih stranaka dolaze senatori koji su dobili podršku. Na izborima je izabrano 23 senatora, koji su birani posle šest godina od kako je njihovim prethodnicima istekao mandat. Ubedljivi pobednici bili su Jugoslovenska radikalna zajednica. List piše i da je opozicija dobila samo 80 glasova od ukupno 901.

Šta je Senat Jugoslavije?

Kraljevina Jugoslavija je, među prvima u Evropi, u prvoj polovini dvadesetog veka, imala Senat, kao zakonodavno telo Narodnog predstavništva. Ovo su ujedno i poslednji senatorski izbori u monarhiji, pre izbijanja Drugog svetskog rata.

Za senatore su birani naugledniji građani, uglavnom iz redova profesora, naučnika i trgovaca. Prema Ustavu Kraljevine Jugoslavije, od 50 senatora, polovinu je imenovao kralj, a polovina je birana neposredno. Zapravo, neposredno je značilo da senatora biraju predsednici opština, banski većnici i narodni poslanici.

Vreme komentariše da su senatorski izbori protekli u velikoj stranačkoj borbi, iako za senatore glasaju samo narodni poslanici, predsednici opština i banski većnici.

Slično kao i danas, u izbore su se direktno uključili i vođe stranaka, pa se daje primer Vlatka Mačeka koji je na sve načine pokušavao da se izbori da političari sa njegove liste postanu senatori.

Tu je i zanimljiv primer nekoliko stranaka opozicije, koji su formirali Udruženu opoziciju u Beogradu. List piše da su to uradili “uviđajući nemogućnost samostalnog istupanja na izborima”. One su imale i svog predstavnika, Iliju Trifunovića Birčanina, za koga Vreme piše da bi preko njega opozicija mogla da pokaže u Senatu svoje nezadovoljstvo radom Jugoslovenske radikalne zajednice koju predvodi dr Milan Stojadinović.

Zanimljivo, na kampanju Milana Stojadinovića iz iste godine, 1938, najavio je da će se ugledati i predsednik Srbije Aleksandar Vučić u trci za izbore u Beogradu – 80 godina kasnije. Vučić je u decembru 2017. godine rekao da SNS treba da se ugleda na plakat iz 1938. godine za beogradske izbore, kojim je Stojadinović pre osam decenija odneo ubedljivu pobedu na skupštinskom biranju.

Plakat iz 1938. godine, kojim je Stojadinović odneo ubedljivu pobedu

Naime, na poslednjim izborima koji su održani pre Drugog svetskog rata, lista Milana Stojadinovića je dobila je poverenje 1.643.783 građana osvojivši – 54,1 odsto glasova i  306 poslaničkih mesta u Skupštini Kraljevine Jugoslavije. Jedan od razloga za ovakav rezultat je i uspešno vođena predizborna kampanja. Stojadinović je tada na izbore izašao sa vrlo inovativnim plakatom, kojem je podsetio birače da je njegova Vlada smanjila dugove seljacima za 2,7 milijardi tadašnjih dinara.

Upravo je Vučić, govoreći o beogradskim izborima u emisiji „Ćirilica“, rekao da je predložio Srpskoj naprednoj stranci da na izbore izađu sa kampanjom premijera Kraljevine Jugoslavije Milana Stojadinovića, odnosno sa plakatom „na kojima je pokazao makazama kako je smanjio dug“.

– Kada govorimo o novcu, nemojte da smetnete sa uma da je Beograd pre tri godine, kada je promenjena vlast, imao dug od 1,2 milijarde evra, a danas ima svega 670 miliona evra duga. I pri svemu tome imali ste tada 46, a danas imate preko 500 gradilišta – rekao je Vučić u emisiji pre nekoliko meseci.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

I List Pravda od 7. februara 1938. godine donosi fotografiju iz Velike većnice Beorada, gde se vršilo glasanje za senatora za područje Beograd, Pančevo i Zemun.

Kandidat za senatora pre 80 godina za Beograd, Pančevo i Zemun bio je načelnik u penziji, a protivkandidata nije bilo. List daje detaljan spisak svih koji su glasali i šta su po zanimanju.

Istog dana, birao se senator i u Zagrebu. Zanimljiv je i proces glasanja – javan je. Nakon što glasač kaže svoje podatke, pitaju ga i za koju listu glasa. Naime, u Zagrebu je zapravo bilo protivkandidata, za razliku od Beograda.

Glasanje za senatore u Jugoslaviji bio je polusvečan događaj. List Pravda piše tako da su pojedini narodni poslanici u Zagrebu dočekivani iz brojne prijatelje i pristalice i svečano ulazili da se izjasne. Među glasačima je bio i Vlatko Maček.

Istog dana se glasalo i u Banjaluci, gde je postojala samo jedna lista – Jugoslovenska radikalna zajednica sa jednim kandidatom

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.