Da li deca pišu o Vučiću ili samo o Kosovu?

Jedan nezadovoljni roditelj, Vladimir Holi, podelio je svoje nezadovoljstvo zbog zadate teme „Moj predsednik“ za pismeni zadatak iz srpskog jezika u 6. razredu osnovne škole, sa javnošću putem društvenih mreža, što je ispraćeno brojnim kritikama. Holi je za Danas objasnio da je i njemu u prvi mah bilo teško da poveruje da se među temama zapravo nalazi i naslov „Moj predsednik“, ali da je ćerki, kada je shvatio da se ne šali, sugerisao da napiše sarkastično – ironični tekst.

– Na primer, kako hrani gladne sendvičima i besplatno ih vozi po Srbiji. Kako radi 8 dana nedeljno po 25 sati. Kako se bori za Kosovo i ne može da jede niti spava. Kako se 40 dana i noći priprema za otvaranje fabrike. Uz to misli i na penzionere, šalje im pisma podrške. Na televiziji je samo on, ponavlja jedno te isto, da ne zaboravimo kako izgleda i šta treba da mislimo. Narod zna i prepoznaje u njemu novog srpskog heroja o kome će pisati istorija. On voli Srbiju i ništa mu više ne treba – istakao je Holi, objašnjavajući kako bi takav pismeni zadatak trebalo da izgleda. On zaključuje i da ne treba biti iznenađen što se ovakva tema zadaje deci, „jer su nastavnica i njen suprug deo SNS i tako su dobili posao“, naveo je Holi.

Nastavnica, ipak, lično odgovarajući na pitanja koja je Danas uputio školi, negira da se među temama koje je zadala deci nalazi ili provlači bilo kakva politika, da se sve radi u skladu sa nastavnim planom, a o predsedniku – ni reči.

Nera Rikić, nastavnica srpskog jezika u OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“, u odgovoru na naša pitanja razjasnila je da je šest tema zadato kao priprema za predstojeći pismeni zadatak, odnosno da učenici treba da izaberu dve koje će uraditi kao domaći, a ne za sam pismeni zadatak.

„Ponuđene teme su: Moja zemlja je u mom srcu, Volim Srbiju, To je moja zemlja… Kosovo je srce Srbije, Kosovski božuri – krv mojih predaka, Zadužbine Nemanjića. Nijedna tema nema nikakve veze sa politikom, kako Vi insinuirate, već isključivo sa gradivom i nastavnim planom za 6. razred. Teme su vezane za lektiru i epske pesme iz ciklusa o Kosovskoj bitki i pesme Milana Rakića „Nasleđe“ i Desanke Maksimović „O poreklu“.

Ona objašnjava i da je učenicima objašnjeno da se pridržavaju gradiva, a da što se tiče druge zamerke – a to je da se pismeni zadatak piše samo ćiriličnim pismom, roditelji – nisu u pravu.

Kako nam je Holi objasnio na ovim časovima nije dozvoljeno koristiti latinicu, iako su oba pisma zvanična, iako u samoj školi, kao i u celoj Vojvodini ima dosta pripadnika nacionalnih manjina koji se na ovaj način diskriminišu.

„Tačno je potpuno da nastavnica srpskog insistira da se piše jedinim pismom srpskog jezika po Ustavu – ćiriličnim pismom, budući da je ono od 12. veka, dakle više od osam vekova nacionalno i tradicionalno pismo srpskog jezika“, navodi se u odgovoru škole. Komentar od direktora nismo dobili, jer je, kako su nam rekli, trenutno odsutan zbog bolovanja. Ni od Ministarstva prosvete nismo dobili informaciju da li će ispitivati ovaj slučaj.

Atmosfera neupitnog obožavanja predsednika

Srbijanka Turajlić, profesorka Univerziteta u Beogradu u penziji i nekada savetnica u Ministarstvu prosvete, komentarišući ovaj slučaj za naš list rekla je da je to deo jedne iste, političke matrice, ali da je nejasno šta očekuju oni koji smišljaju takve teme. „Nažalost, stvorena je atmosfera neupitnog obožavanja predsednika i jako mnogo ljudi je videlo da na taj način može da dobije neke privilegije, ali sada u tome ispaštaju deca“, navela je Turajlić za Danas.