Da li dolazak većeg broja putnika iz Indije predstavlja epidemiološki rizik?

Kako za Danas objašnjava epidemiolog Predrag Đurić, treba se prvo podsetiti osnovnog razloga zašto se ograničava kretanje u ili iz određene regije.

– Razlog je prisustvo nekog mikroorganizma koga nema van te regije, a koji može izazvati ozbiljno oboljenje, pa se ograničenjem kretanja onemogućava ili, eventualno, usporava njegovo širenje. U uslovima kada je delta soj SARS-CoV2 sve prisutniji u Evropi, a u nekim zemljama i dominantan, čini se da je rizik veći za one koji putuju ili dolaze iz zemalja Zapadne Evrope. Umesto restriktivnih mera prema putnicima, mnogo je smislenije unaprediti epidemiološki nadzor i komunikaciju sa građanima, raditi na povećanju obuhvata vakcinacijom i postepeno popuštati ili pooštravati ostale mere, kaže Đurić.

Kada je delta soj korona virusa zavladao Indijom, veliki broj država zapada i bliskog istoka zabranio je ulazak na svoju teritoriju putnicima iz Indije. To se odnosilo i na one koji u tim državama studiraju ili rade. U ova područja oni mogu ući jedino ako su prethodno boravili do dve nedelje u zemljama u kojima je epidemiološka situacija povoljna.

U Srbiji je trenutno upravo tako. Uz to, Indijci u Srbiju mogu ući bez vize. Ta dva razloga bila su dovoljno pa da turističke agencije ponude aranžmane koje su nazvali „karantin ture“. Pri tome, ne nude se samo takvi aranžmani za Srbiji. Indijske agencije nude karantin ture i preko drugih zemalja uključujući Albaniju, Meksiko, a jedna od njih ima ponudu i preko Maldiva.

Iako je putnicima iz Indije dozvoljen ulazak u Srbiju, oni moraju proći dvostruku proveru. Prvo moraju imati negativan PCR test pre polaska, a moraju uraditi i dodatni PCR na aerodromu. Kako piše Birn, većina njih po dolasku u Beograd odlučuje da vreme provede u hotelskim sobama, kako se ne bi zarazili korona virusom dok su u Srbiji. Ako bi se zarazili, ceo plan putovanja pao bi im u vodu, duže bi boravili ovde, a i troškovi bi time bili veći.

I pored toga što dolazak većeg broja Indijaca ne predstavlja poseban epidemiološki rizik, a sigurno ne onakav kakav nose koncerti koji se ovih dana organizuju po Srbiji bez ikakvog reda i mera, sa daleko većim brojem okupljenih od dozvoljenog, deo građana se uplašio da Indijci seju delta soj po Srbiji. Tako smo se vratili na početak pandemije kada su kineske prodavnice odjednom postale prazne, a njihovi vlasnici su morali čak da pisanim obaveštenjima objašnjavaju da oni ne šire virus.

Danilo Ćurčić, iz Inicijative A11, koja se bavi zaštitom marginalizovanih grupa, podseća za Danas da nisu jedino Kinezi odnosno Indijci tokom prethodnih godinu i po dana bili predmet optužbi da šire virus.

– Isti odnos smo videli i prema migrantima koji su tokom pandemije bili zatvoreni u prihvatnim centrima da navodno ne bi širili virus. I to nije samo kod nas. Pojedine države centralne Evrope su u jednom trenutku zatvorile čitava romska naselja opet pod izgovorom da se spreči širenje virusa. Razlika između nas i ostalih pak je u tome što se ovde o takvim stvarima malo govori. Sada su na tapetu Indijci, a samo je pitanje ko će doći na red sledeći, a sigurno će doći – kaže sagovornik Danasa.

On dodaje i da je zgodno i da svima odgovara da se uperi prstom u Indijce kao grupu koja širi virus po Srbiji jer se tako umanjuje naša odgovornost za širenje epidemije.

– Problem je taj što se od početka pandemije osnovne stvari ne obrazlažu građanima na dobar način. Za dolazak građana Indije saznalo se nekako slučajno, nije lepo objašnjeno zašto su oni tu, i pod kojim uslovima borave. Ovde je problem u komunikaciji osnovnih stvari, dodaje Ćurčić.

Predrag Đurić podseća da je porast ksenofobije evidentan poslednjih godina u Evropi, a i šire, što je još više eskaliralo tokom pandemije.

– Širenje ksenofobije se dešava posebno sa pojavom autoritarnih desničarskih režima u srednjeevropskim i južnoevropskim zemljama, gde se opravdano nezadovoljstvo građana nakon svetske ekonomske krize preusmerava sa nosilaca kapitala (odgovornih za krizu) na one koji su najslabiji i najranjiviji u društvu. To se posebno videlo tokom migrantske krize, zaključuje Đurić.

Brnabić: Nema karantin turizma

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić rekla je juče da da ne postoji „karantin turizam“ i da je Srbija zemlja koja ima jasne procedure. „Nikada nismo zatvarali aviokompanije za vreme pandemije i nismo pravili razlike. Nikada se nismo tako ponašali i nikada se tako nećemo ponašati. I ja sam zbog toga ponosna. Oni su nama izašli u susret kada smo preko njih nabavili 150.000 doza Astrazeneke vanredno, zahvaljujući čemu smo postali zemlja sa najviše vakcinisanih“, rekla je Brnabić, a preneo je N1. Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao da Indijci koji dođu u Srbiju mogu da se i vakcinišu.

Koliko košta karantin tura

Jedna turistička agencija iz Indija, koja nudi „karantin aranžman“ za Saudijsku Arabiju, za svoje usluge traži 850 evra. U tu cenu uračunato je 15 noćenja u hotelu u Beogradu sa doručkom, putno osiguranje, srpske takse, prevoz sa i do aerodroma. Indijci moraju da plate i PCR test od 9.000 dinara, kada dođu u Srbiju na aerodromu i kada krenu ka krajnjoj destinaciji.