Da li je bolji Prokop ili zatvorena Glavna železnička stanica i koliko je Stefan Nemanja poremetio beogradski saobraćaj?

Beogradska stanica Prokop je već godinama nedovršena, radovi su u toku, a ulogu glavne železničke stanice preuzela je posle izmeštanja Glavne železničke stanice 2018. godine zbog izgradnje „Beograda na vodi“.

Prokop ima problem i sa prokišnjavanjem, koji se prvi put pojavio u novembru 2022. godine, a potom krajem decembra i početkom januara 2023. godine.

Početkom ove godine predsednik Srbije Aleksanadar Vučić je najavio da će Beograd ponovo imati potpuno izgrađenu glavnu železničku stanicu do 20. oktobra.

Centar za lokalnu samoupravu je nakon te Vučićeve najave ocenio da se železnička stanica Prokop u Beogradu neće završiti do 2025. godine jer tada još neće biti završena izgradnja nadzemne ploče, čiji je rok bio avgust 2021. godine.

Ono što je možda i najveći problem Prokopa jeste taj što je on jako slabo povezan linijama gradskog prevoza sa ostalim delovima grada.

Anketa, koju je u februaru 2022. godine sprovelo udruženje „Vratimo trolu 28“, pokazala je da 88 odsto ispitanika smatra da Prokop nije dobro povezan linijama javnog prevoza, a da čak 56 odsto ljudi ni ne zna kako da dođe do Prokopa gradskim prevozom.

Iako je i običnom građaninu i laiku jasno da Prokop nije idealno rešenje za glavnu železničku stanicu jednog glavnog grada, ovu tezu uglavnom potvrđuju i stručnjaci.

Diplomirani inženjer saobraćajstva, stručnjak za železnički saobraćaj i gradski saobraćaj uopšte Karlo Polak kaže za Danas da je Prokop, kada se birao kao lokacija nove centralne stanice za dugolinijski železnički saobraćaj, bio gore rešenje od predloženih varijanti vezanih za Mostar, Savski trg, Manjež i Autokomandu.

„Do sada su izvedeni toliko skupi radovi da više nema smisla baciti uloženo, već pomoći da se Prokop bolje veže sa gradom. Istovremeno, trebalo bi vratiti u funkciju stanicu na Savskom trgu sa prilaznim prugama za prigradske i regionalne vozove, kao što je do dolaska SNS na vlast uvek bilo predviđeno“, ističe Polak.

Kako on navodi, nove železničke stanice se po pravilu vezuju za postojeća ili planirana čvorišta javnog prevoza, presecanja glavnih bulevara, postojeće ili planirane zone masovnog okupljanja ljudi, što sa Prokopom nije slučaj.

„U slučaju Prokopa, bilo koje uklapanje u celinu zvanu grad je moguće samo na silu u smislu skupih, zahtevnih i dugotrajnih projekata. Recimo, potpuno je smisleno napraviti prošireni krug dvojke gradnjom tramvaja između Mostara i Autokomande. Ali taj tramvaj bi bio većinom na skupim građevinskim objektima, na estakadi i podvožnjacima“, objašnjava Polak.

On dodaje da se nove glavne železničke stanice u gradovima uglavnom grade ili kao modernije i funkcionlanije na istom mestu, ili kao dopuna sistema, uz očuvanje železničkih stanica na starim lokacijama.

Na osnovu ovoga možemo da zaključimo da je vlast u Srbiji prekrišla važne prnicipe železničkog saobraćaja kada je našu staru glavnu železničku stanicu na Savskom trgu potpuno isključila iz saobraćaja.

Polak kaže da stara železnička stanica na Savskom trgu jeste bila na boljem mestu, ali da Prokop u odnosu na nju ima jednu prednost.

„Prokop omogućuje mnogim vozovima da se zaustavljaju na velikom broju lokacija čak i na suprotnim krajevima grada“, objašnjava naš sagovornik.

„Ipak u evropskoj kulturi još samo u Tirani se desilo da je neka od železničkih stanica u centru grada potpuno ukinuta za putničke vozove. Još kada se odlučivalo o Prokopu nekih tamo 1960 – ih , postojala je svest da su samo dva koloseka na zapad i jug Beograda dugoročno nedovoljni za grad sa manje auspuha, a više ljudi u šinskom masovnom prevozu. Sada smo opet pali na tih po dva koloseka“, dodaje on.

Uklanjanje šina za vozove zbog izgradnje „Beograda na vodi“ i stavaranje divlje deponije na njihovom mestu nije jedina promena koja se desila oko nekadašnje glavne železničke stanice.

Ispred stanice izgrađen je veliki plato sa velikim spomenikom srednjovekovnom srpskom vladaru Stefanu Nemanji. Dok su patriote i nacionalisti uglavnom bili zadovoljni ovim spomenikom, oni „s druge strane“ su ga kritikovali kao „monument naprednjačke vlasti i Beogradu“.

Ipak, Stefan Nemanja ne smeta ljudima samo zbog „ideološkog opredeljenja ili ukusa za arhitekturu i vajarstvo“ već i zbog toga što je plato na kome se taj spomenik nalazi poremetio saobraćaj u ovom delu grada.

Karlo Polak kaže da je Savski trg dovoljno veliki da može da se napravi i lep gradski trg, i da saobraćajno rešenje bude funkcoionalno. Ipak, tako nešto nije učinjeno.

„Sada su i tramvaj i drum previše potisnuti ka obodu trga, sa smanjivanjem broja drumskih traka i ukidanjem tramvajskih i autobuskoh stajališta na potrebnom mestu. Tako sada tramvaj sa Kalemegdana ka Sajmu nema gde da stane ni kod Ekonomskog fakulteta ni na samom Savskom trgu. Posebna šteta je napravljena ukidanjem Železničke stanice i logično pozicioniranog terminusa prigradskih autobusa“, zaključuje sagovornik Danasa.

Kao što problemi na aerodromu Nikola Tesla ne utiču samo na građane Beograda i državljane Srbije već, u velikoj meri, i na strance i turiste, isto se može reći i za nedovršenu železničku stanicu Prokop, koja je nepoznanica i za Beograđane, a kamoli za ljude koji prvi put dolaze u naš glavni grad.

Ovakve stvari se mogu značajno odraziti na turizam u Beogradu, jer teško možete zamisliti da se turisti ponovo vrate i ostave dobre recenzije, ako je teško doći u grad i iz njega otići.