Da li je broj preminulih od korone veći od zvaničnih podataka?

Međutim, broj onih koji su izgubili život zbog korone mogao bi biti veći kako u našoj zemlji tako u svetu a osnovno pitanje je koliko je zapravo značajna razlika između zvanične statistike i stvarnog broja umrlih.

Tako podaci iz Velike Britanije, zemlje koja je trenutno u Evropi najviše pogođena koronom, pokazuju da je broj umrlih u poslednjoj nedelji aprila ove godine veći za više od 8.000 u poređenju sa petogodišnjim prosekom za isti period.

Kako prenosi Fajnenšel tajms, ovaj „višak smrtnosti“ na Ostrvu se ponavlja iz nedelje u nedelju zbog čega stručnjaci zaključuju da je broj onih koji su umrli zbog pandemije mnogo veći od cifre koju saopštavaju zvaničnici.

Kako ističu, pored onih koji su preminuli od korone a nisu obuhvaćeni zvaničnim brojevima, treba uzeti u obzir i osobe koje su umrle jer nisu uspele da dobiju odgovarajuću medicinsku negu u vreme kada se ceo zdravstveni sistem bori sa kovidom 19.

Na drugoj strani poslednji objavljeni podaci o svim preminulim osobama u Srbiji Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je smrtnost u martu u našoj zemlji smanjena.

Tako je u martu 2020. umrlo 8.189 osoba dok je u istom periodu 2019. život izgubilo 8.933 ljudi. Broj umrlih u martu ove godine takođe je manji u poređenju sa petogodišnjim prosekom i to za 982 odnosno skoro 11 odsto.

Istovremeno, povećanje smrtnosti zabeleženo je u Beogradu, i to za 8.6 odsto pa je tako u martu 2019. preminulo 1.915 ljudi dok je u martu 2020. godine umrlo 2.080.

U glavnom gradu takođe se pokazuje i povećanje smrtnosti kada se pogleda petogodišnji prosek na osnovu podataka beogradskog zavoda za statistiku.

Tako prema petogodišnjem proseku (2015-2019) tokom marta život gubi 1.906. ljudi, što je opet manje u odnosu na prethodno pomenutu cifru od 2.080 preminulih ove godine u istom periodu. Istovremeno, po zvaničnoj statistici od korone u martu su umrle 23 osobe, i to uglavnom u Beogradu.

Epidemiolog Branislav Tiodorović kaže za Danas da je moguće da kada se završi epidemija Srbija ima više umrlih od korone nego što zvanična statistika pokazuje. Kako objašnjava, da bi preminula osoba postala deo zvanične statistike, kod nje prethodno mora da bude utvrđeno prisustvo kovida 19. Takođe potrebno je i da lekar koji je brinuo o pacijentu potvrdi da je smrt nastupila zbog korone.

– Kada kažem da bi broj preminulih od korone mogao biti veći od zvanične statistike to govorim na osnovu iskustva iz 2009. i pandemije gripa. Tada je prema zvaničnim podacima od gripa umrlo 137 osoba u Srbiji. Kasnija studija američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti procenila je da u celom svetu nije umrlo 18.500 ljudi od gripa, kako je statistika pokazivala, već da je preminulo 400.000. Tada ni mi ni ostatak sveta nije prijavljivao one koji su umrli od hroničnih oboljenja, a koja su dodatno bila otežana gripom – ističe Tiodorović.

On međutim dodaje da se stanje promenilo nakon 2009. i da su kliničari tokom narednih epidemija prijavljivali hronične bolesnike kao preminule od gripa jer su shvatili da bi neko sa hroničnom bolešću mogao da živi još nekoliko godina da nije oboleo od gripa koji je zapravo doveo do smrtnog završetka.

– Verujem da je to i sada slučaj sa koronom, i da kliničari dobro znaju da korona virus kod hroničnih bolesnika dovodi do smrtnog završetka, dodaje Tiodorović.

Sagovornik Danasa takođe potvrđuje da je u Beogradu u početku najviše ljudi umiralo od korone, a da je kasnije i Niš postao grad u kome je došlo do povećanja smrtnosti.

– To naravno ima veze sa strašnim događajem iz Gerontološkog centra, kaže Tiodorović.

Na drugoj strani, osvrćući se na statističke podatke o umrlima profesor Beogradskog univerziteta Vladimir Grečić kaže za Danas da on ne misli da je je broj preminulih od korone dramatično veći od zvanične statistike i da bi pre moglo da se radi o pojedinačnim slučajevima koji nisu ušli u zvanične brojeve.

Po njegovom mišljenju, jedno do objašnjenja za smanjenje broja umrlih u vreme epidemije treba tražiti u proglašenom vanrednom stanju i činjenici da su ljudi uglavnom bili zatvoreni u kućama.

– Ljudi nisu bili izloženi nekim posebnim stresovima i svemu onome što se dešava kada se slobodno kreću. Da li je dramatično više osoba umrlo od korone od onoga što se govori može da se vidi poređenjem ukupno umrlih u mesecima tokom epidemije tokom 2020. i ukupno umrlih tokom istih tih meseci 2019. Nekoliko godina unazad nema mnogo iskakanja kada se radi o broju rođenih i umrlih, objašnjava Grečić koji smatra da bi neko veće povećanje umrlih moglo da ukaže na povećanu smrtnost od korone.

Prema poslednjim podacima, od koronavirusa preminule su još dve osobe u Srbiji, čime je ukupan broj žrtava povećan na 220, dok je registrovano još 67 novozaraženih. Od početka epidemije koronavirusa u Srbiji su zaražene 10.243 osobe, a procenat smrtnosti je 2,15 odsto.

CINS: Broj preminulih veći od podataka kriznog štaba

Centar za istraživačko novinarstvo preneo je prošle nedelje svedočenje medicinskog osoblja niškog Kliničkog centra (KC), koje tvrdi da je broj preminulih bio veći od onog koji je saopštavao Krizni štab. „Samo za jedan vikend su stigle 28 potvrde o smrti. To je ukupan broj, da se razumemo. Nisu svi oni bili zaraženi. (…) Međutim, primera radi, na Odeljenju za pulmologiju, gde je smešten jedan broj zaraženih, u smenama je umiralo po nekoliko njih, ali nisu ušli u statistiku, jer nisu bili testirani“, navodi jedan od zaposlenih u KC-u.

Uslovi za ulazak u Srbiju

Državljani Srbije mogu da uđu u našu zemlju i kreću se bez ograničenja uz negativan PCR test na korona virus, ne stariji od 72 sata, saopštila je juče Vlada Srbije. Kako se objašnjava, ukoliko nemaju urađen test sa negativnim rezultatom, svi naši državljani, bez izuzetka, moraće da budu u kućnoj samoizolaciji u trajanju od 14 dana. Što se tiče stranih državljana, oni mogu u Republiku Srbiju ući uz dva uslova – negativan PCR test na korona virus ne stariji od 72 sata i potvrdu koju izdaje komisija. Istovremeno, iz Kriznog štaba juče je stigla preporuka da se od 1. juna u potpunosti otvori granice za Bosne i Hercegovine, Albanije, Crne Gore i Severne Makedonije. D. D.