Da li je „češljanje“ fakulteta od strane budžetske inspekcije osveta Siniše Malog?

Povodom vesti da je budžetska inspekcija naložila upravama četiri fakulteta Univerziteta u Beogradu da vrate novac, zbog utvrđenih nepravilnosti i neregularnosti u poslovanju, naš sagovornik kaže da u postojećim zakonskim propisima postoji utemeljenje da visokoškolske ustanove mogu samostalno da raspolažu sopstvenim prihodima, da deo novca koji zarađuju po tom osnovu mogu da koriste za povećanje plata zaposlenih, kao i za korekciju koeficijenata za obračun i isplatu zarada zaposlenima.

Tom korekcijom su fakulteti obezbedili isplatu minimalne zarade nenastavnom osoblju, što je trebalo država da uradi, a ona je poslužila i da se napravi razlika u platama prema poslovima koje zaposleni obavljaju.

U prilog izrečenom, Jovančićević citira odredbu Zakona o budžetskom sistemu koji predviđa da prihodi koje svojom delatnošću ostvare visokoobrazovne i naučne ustanove zadržavaju karakter sopstvenih prihoda i koriste se za namene utvrđene posebnim zakonom, što je u ovom slučaju Zakon o visokom obrazovanju.

Sagovornik Danasa podseća i da Zakon o platama u državnim organima i javnim službama predviđa izuzeće za zaposlene u visokom obrazovanju od limita da se njihove plate mogu povećati najviše do 30 odsto.

Prema tom zakonu, za zaposlene u visokoškolskim ustanovama koje ostvaruju sopstvene prihode u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje, plate se mogu uvećati iz ostvarenog prihoda srazmerno učešću troškova rada u ostvarenom prihodu.

I Zakon o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru predviđa da su iz njega izuzete visokoobrazovne i naučne ustanove.

Kada je reč o pravu fakulteta da samostalno utvrđuju koeficijente, Jovančićević navodi da im to dozvoljava Uredba o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta za delatnosti koje se finansiraju iz budžeta, koja je na snazi još od 2002, a menjana je u dva navrata – 2005. i 2007. godine.

U tom dokumentu piše da iznos sredstava za plate nastavnika i saradnika, utvrđen na osnovu ove uredbe, predstavlja „minimalni nivo sredstava kojima država finansira rad fakulteta i univerziteta“, a „fakulteti i univerziteti svojim pojedinačnim kolektivnim ugovorima i opštim aktima uređuju raspodelu ovako dobijenih sredstava“.

– Suština je u tome što imamo suprotstavljene članove unutar različitih zakona, s jedne strane, one na koje se pozivaju fakulteti i univerziteti, a sa druge propisi na koje se oslanja budžetska inspekcija u svojim izveštajima. Ovaj problem treba da reši Vlada Srbije, odnosno prevashodno ministarstva finansija i prosvete, a predstavnici visokoškolskih ustanova su dobrodošli da pomognu. Fakulteti i univerziteti ne treba da snose nikakvu odgovornost za ono što su pozitvno radili u svojoj daljoj i bližoj prošlosti. Dva ministarstva treba da izađu sa novim predlozima kako da se problem reši, a ne da se insistira na vraćanju novca, jer ako je neka greška napravljena, nju svakako nisu načinili fakulteti i univerziteti – kaže Jovančićević.

On napominje da su većinu odluka koje sada osporava budžetska inspekcija, donosili saveti fakulteta, u kojima sede i predstavnici Vlade Srbije, kao i da nijedna odluka nije doneta voljom pojedinačnog fakulteta,već je to radila većina, bar kada je u pitanju Univerzitet u Beogradu.

„Češljanje“ fakulteta od strane budžetske inspekcije za sada se samo u nezvaničnim razgovorima sa predstavnicima akademske zajednice dovodi u vezu sa sporom koji sa Univerzitetom u Beogradu vodi ministar finansija Siniša Mali, jer čvrstih dokaza da se na ovaj način ministar sveti za poništenu diplomu nema.

Ipak, profesorka Biološkog fakulteta Biljana Stojković i koopredsednica stranke Zajedno zapitala se „da li je kontrola rada fakulteta uzrokovana ličnom agendom ministra Siniše Malog zbog nepristajanja Univerziteta u Beogradu da ovom kandidatu dodeli titulu doktora nauka za delo koje je dokazana intelektualna krađa i plagijat“.

Ona je u saopštenju pozdravila ažurnost Ministarstva finansija u kontrolisanju protoka i trošenja novca u javnim ustanovama i podsetila da nijedan fakultet UB ne dobija od države pun iznos sredstava za materijalne troškove rada (često se dobija samo 30 odsto sredstava) zbog čega su prinuđeni da razvijaju i komercijalnu delatnost.

„Bez sopstvenih prihoda, mnogi fakulteti ne bi bili u mogućnosti da plaćaju račune za vodu, struju, grejanje pa bi njihov osnovni rad bio u potpunosti nemoguć. Bez sopstvenih prihoda, nenastavno osoblje (službenici u administraciji, tetkice, portiri, bibliotekari) imali bi platu značajno manju od minimalne“, navela je Stojković.

Podseća da je Zakonom o visokom obrazovanju omogućeno da fakulteti nadoknađuju nedostatke sredstava, a koji su i uzrokovani time „što naprednjački režim nema interes da vodi računa o obrazovanju“. Slična situacija je, kaže, i na Univerzitetu u Novom Sadu, kao i na Univerzitetu u Nišu.

„Ne sporimo mogućnost da se u okvirima organizacije rada na fakultetima dešavaju zloupotrebe finansija i zalažemo se za sankcionisanje osoba koje se nalaze u ovakvom prekršaju. Naglašavamo, međutim, da ogroman deo problema u radu državnih univerziteta, finansijskom opterećenju studenata i njihovih porodica, teškom položaju pre svega nenastavnog osoblja na fakultetima, kao i nemogućnosti unapređivanja nastave na fakultetima, potiče od nebrige države za svoje stanovništvo, razvoj društva i njegovu budućnost“, navela je Stojković.

Ona smatra da će „pritisak Siniše Malog na rad Univerziteta u Beogradu zasigurno ugroziti rad brojnih fakulteta, a za neke može označiti i kraj postojanja“.

„Imajući u vidu da pravosuđe u Srbiji nije slobodno i nezavisno od izvršne vlasti, tj. od samovolje Srpske napredne stranke, plašimo se da je budućnost visokog obrazovanja u Srbiji veoma ugrožena. Stranka Zajedno pružiće svu podršku nastavnicima, studentima i nenastavnom osoblju u borbi za opstanak. Obrazovanje, znanje i budućnost društva moraju biti iznad svakog pojedinca, uključujući i intelektualnog lopova“, poručila je profesorka Stojković.