Da li je ćutanje nadležnih nepremostivi bedem za građanske inicijative?

Opravdano reagovanje, u danima pred nastupajuću grejnu sezonu koja će, izvesno je, negativno uticati na ionako problematičan kvalitet vazduha u većim gradovima po Srbiji, indukovano je pojedinim objavljenim rezultatima merenja kvaliteta vazduha.

Gradsko veće grada Kraljeva je nedavno, na svojoj 105. redovnoj sednici, usvojilo i redovni mesečni Izveštaj „Zavoda za javno zdravlje Kraljevo“ o praćenju kvaliteta vazduha za mesec septembar 2019. godine.

U zaključku tog mesečnog izveštaja se, između ostalog, kaže da su izmerene vrednosti ukupnih taložnih materija u vazduhu tokom septembra bile ispod maksimalno dozvoljenih vrednosti od 450 mg/m2/na dan na svim mernim mestima.

Trebalo bi da to, u danima povećanog interesovanja javnosti i medija za kvalitet vazduha koji udišemo, deluje umirujuće na Kraljevčane, ali brojni su drugi razlozi zbog kojih mesta optimizmu nema bar kada je u pitanju delotvorno ponašanje lokalne vlasti u Kraljevu na otklanjanju makar nekih uzročnika tog problema.

Bez želje da umanjimo značaj pojedinih aktivnosti lokalne samouprave, poput onih skorijih, na jačanju energetske efikasnosti pojedinih javnih objekata, ne možemo a da ne ukažemo na, još uvek izraženu nespremnost, da se o problemima zaštite životne sredine, pa i o problemu kvaliteta vazduha i uzrocima njegovog zagađenja vodi jedan kontinuirani i demokratski dijalog sa građanima, bilo pojedincima, bilo onima integrisanim u civilnom sektoru.

Nespremnost da se takva rasprava inicira, planira, organizuje i vodi izrazita je. To umnogome obeshrabruje građansku inicijativu kada je reč o problemima iz oblasti zaštite životne sredine, a na momente liči i poprima sve elemente nepoželjnosti takvih građanskih inicijativa.

Evo jednog takvog  primera: Magistar mašinstva Jovan Nešović, zaposlen u JKP “Toplana“ i delegiran od svog preduzeća za člana novoformiranog Saveta za energetsku efikasnost grada se 19. februara ove godine obratio pismeno zameniku gradonačelnika koji predsedava ovim Savetom sa inicijativom da se  na Savetu razgovara o problematici sagorevanja energenata u transportu i za zagrevanje objekata kao uzročnicma zagađenja vazduha u gradu Kraljevu.

Februara ove godine čestice PM 10 i PM 25 beležile su u Kraljevu, parametre i do četri puta veće od propisima tolerisanih vrednosti, a Kraljevo je, prema Izveštaju Zavoda za javno zdravlje, tačnije njegovog Centra za higijenu i humanitarnu ekologiju imalo tokom 2018. godine, 105 dana sa koncentracijom ovih, po zdravlje izrazito opasnih čestica u vazduhu, iznad dozvoljenih vrednosti.

Odgovora na njegovu inicijativu nije bilo. Nešović je, revoltiran ćutanjem institucija, mesec dana kasnije podneo pismenu ostavku na članstvo u Savetu za energetsku efikasnost grada Kraljeva, a ćutanje nadležnih i dalje traje. Jer, kako drugačije (pro)tumačiti činjenicu da se ovaj Savet ni dan danas nije sastao.

Grejna sezona se zahuktava, problemi kvaliteta vazduha u Kraljevu biće isti, a sudbina jedne građanske inicijative nije zabrinula nikoga. Hoće li ćutanje institucija i dalje biti neprobojni bedem za ovu i slične građanske incijative koje se tiču efikasnije zaštite životne sredine na lokalnom nivou ostaje nam da vidimo. Ili da se, možda, nadamo da će neuobičajeno i povećano interesovanje javnosti i medija na svim nivoima za kvalitet vazduha koji udišemo, a koji pomenusmo na samom početku ovog teksta, doprineti da institucije lokalnih samouprava u Srbiji počnu da prihvataju građane i civilno društvo kao legitimne i poželjne partnere, a ne kao svoje umišljene protivnike.