Da li je delta soj virusa korona promenio simptome?

Više puta je ponovljeno kako je dolazak delta soja virusa korona promenio tok pandemije, piše doktor Amir Khan za Al Jazeera Balkans.

Lakše se prenosi od ranijih sojeva i brzo je postao dominantni soj širom sveta.

Iz razloga što su vakcine manje efikasne protiv ovog soja, iako i dalje dovoljno efikasne, to je aktuelizovalo pitanje revakcinacije.

Nova studija je takođe pokazala da su se i simptomi bolesti promenili.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, najčešći simptomi COVID-a su:

• Novi ili kašalj koji ne prolazi
• Groznica ili povišena temperatura
• Gubitak čula mirisa ili ukusa
• Umor

Ali rezutati studije Zoe o simptomima virusa korona koja prati simptome miliona ljudi koji su pozitivni na ovaj virus u Velikoj Britaniji, onih koji su potpuno vakcinisani i nevakcinisanih, pokazuje da su kod potpuno vakcinisanih pet glavnih simptoma:

• Glavobolja
• Curenje nosa
• Kijanje
• Upaljeno grlo
• Gubitak čula mirisa

Za nevakcinisane, pet glavnih simptoma su:

• Glavobolja
• Upaljeno grlo
• Curenje nosa
• Groznica
• Kašalj koji ne prolazi

Ako ćemo i dalje testirati i izolovati pojedinačno i njihove kontakte koji potencijalno boluju od virusa korona, kako bismo spriečili širenje ove bolesti, važno je da prepoznajemo širok spektar simptoma koje mogu imati, kako bi ljudi znali kada da se prijave za testiranje.

U vreme kada stvarni podaci nikada nisu bili dostupniji i kada nikada nije bilo hitnije da se u skladu s njima postupa, ključno je da države ovo porepoznaju i prošire svoje kriterijume za testiranje.

Izveštaj o napretku: Zašto nas vakcine protiv virusa korona dele?

Živimo u svetu u kojem svako ima mišljenje, koje može za tren podeliti sa milionima ljudi preko društvenih mreža.

To može biti dobro kada se plasiraju činjenice: videli smo koliko je važno deliti lične priče od osoba koje žive u ratnim zonama, kako bi ljudi stekli osećaj kako to izgleda na terenu.

Najnoviji primer je patnja žena u Afganistanu, za koju se zna na ovaj način.

Međutim, u isto vreme, društvene mreže mogu biti upotriebljene da se šire priče koje sadrže netačnosti, i u slučaju vakcina protiv virusa korona, dezinformacije.

Vakcine nikada nisu izazivale tako veliku podelu kao danas.

Vakcine, kao vitalni lekovi, spasile su živote miliona ljudi širom sveta otkako su nastale i odgovorne su za istrebljenje bolesti kao što su male boginje i veliko smanjenje broja slučajeva obolelih od dečije paralize.

Relativno nova mRNK tehnologija koja se koristi u nekim od vakcina protiv virusa korona sada se istražuje u nadi da bi mogla pomoći da se iskorene druge bolesti kao što je malarija.

Fajzerove i Modernine vakcine su mRNK vakcine, one nose komadić genetičkog materijala koji nosi uputstva kako napraviti protein koji liči „šiljastom proteinu“ na spoljašnjoj površini virusa korona.

Ćelije sa mRNK porukom prave „šiljaste proteine“ i pokazuju ih na svojoj površini, a naš imuni sistem prepoznaje njih kao strane i priprema dugoročni i kratkoročni odgovor imuniteta.

Nakon što je prenela uputstva, naše ćelije razgrađuju mRNK u roku od nekoliko dana i ona prestaje da postoji.

Oduvek je postojala manjina ljudi koji su se protivili vakcinama, ali situacija s vakcinom protiv virusa korona im je izgleda dala hrabrost da se pomere sa ruba društva na „mejnstrim“ platforme i gde su ranije oni bili predmet podsmevanja zbog svog stava prema vakcinama, sada im se tapše i njihovi se glasovi pojačavaju čak i od strane ljudi koji su ranije rado primali vakcine.

Naravno, ima i onih koji veruju da je cela ova pandemija prevara i deo nekog šireg jezivog plana da se resetuje svetski poredak i da se nekako kontrolišu cele populacije.

Ovo je naravno naljutilo one koji su na vlastitoj koži osetili posledice virusa korona, zdravstvene radnike koji su neumorno radili kako bi se pobrinuli za bolesne i naučnike koji su pojačali svoje napore kako bi pronašli potencijalne tretmane i lekove.

U mnogim državama su održane demonstracije protiv izolacija i mera socijalne distance, kao i skupovi protiv vakcina.

U nekima su čak zdravstvene ustanove u kojima se leče pacijenti oboleli od virusa korona, vandaliziovane, a u najgorim slučajevima, zdravstveni stručnjaci su maltretirani i prećeno im je.

Ali kako smo došli do ove faze?

U prvim fazama pandemije je izgledalo kao da su se ljudi povezali.

Postojao je osećaj jedinstva protiv nevidljivog virusa koji je predstavljao kredibilnu pretnju za sve nas.

Ljudi su podržavali zdravstvene radnike, a u nekim su državama čak organizovali „tapšanje“ za ljude koji rizikuju svoje živote radeći na prvoj liniji.

Kada je zatraženo da ranjive kategorije ostanu kući, zajednice su se organizovale da organizuju dostavu hrane kako ne bi bili gladni za to vreme.

Izgledalo je da ljudi razumeju potrebu za izolacijama i socijalnom distancom kada su kancelarije zatvorene i od radnika zatraženo da ostanu kod kuće.

Ali kako je prolazilo vreme, različite grupe ljudi su imale različita iskustva pandemije.

Odrasli su se podelili u tri kampa:

• one koji su direktno pogođeni ovom bolešću, uključujući i one koji rade na prvoj liniji,
• one koji su pogođeni samo ekonomskim posledicama pandemije,
• one koji osećaju da ih pandemija nije dotakla – ljude koji su ignorisali savete ili živeli na način da ih restrikcije nisu dotakle.

Ova je podela izazvala sukob. Oni koji su bili u teškoj ekonomskoj situaciji nisu mogli naći balans između potrebe za izolacijom naspram velikih finansijskih problema koje su uzrokovale ove restrikcije, a oni koji su iskusili stvarne horore na prvoj liniji nisu mogli smisliti drugi način da zaustave navalu bolesnih pacijenata koji su dolazili u bolnice.

Deca su takođe bila u nezavidnoj poziciji jer su se škole zatvorile, pa je njihovo obrazovanje trpelo, a nisu imali priliku za društvene interakcije koje su im potrebne za razvoj, a to je opteretilo i zabrinulo mnoge roditelje.

Ova pandemija je podelila ljude i po socioekonomskim i rasnim osnovama. Na samom početku je postalo očito da oni koji žive u siromašnijim socieoekonomskim predelima imaju veće šanse da se razbole.

Hronični manjak investicija u ovim zajednicama prisilio ih je da žive u pretrpanom smeštaju. Zajedno sa već povećanim rizikom od drugih bolesti zbog siromaštva, ovo ih je izložilo većem riziku da umru od virusa.

Isto je bilo i sa onima iz manjinskih zajednica. I oni su imali veće šanse da žive u siromašnijim naseljima, da rade na poslovima koji se ne mogu raditi od kuće i mnogi su takođe imali zdravstvene probleme od ranije koji su povećavali rizik da se ozbiljno razbole od ovog virusa.

Kako je prolazilo vreme, ekonomska šteta se produbljivala, i za one čiji su izvori primanja bili upitni, ideja o pružanju zaštite ranjivima na njihov račun postala je sve manje primamljiva.

Dobra volja za radnike na prvoj liniji takođe je počela da bledi, a ljudi su počeli da izražavaju svoje protivljenje načinu na koji su zdravstvene radnike hvalili na javnim forumima; počeli su ih doživljavati kao simbol izolacija i restrikcija.

Onda su došle vakcine.

Prvobitno su dočekane dobro. Konačno smo imali alat koji je potencijalno mogao najaviti početak kraja pandemije.

Ljudi su bili ispunjeni nadom. Ali antivakseri su uskoro počeli da deluju onlajn i šire dezinformacije u pokušaju da naruše napore da se sprovede vakcinacija.

Nije pomoglo ni to što rane poruke o vakcinama nisu bile jasne, iako se to kasnije promenilo kako su došli novi dokazi, uključujući informacije o njihovoj sigurnosti tokom trudnoće i da li mogu biti date ženama koje pokušavaju zatrudneti.

Sada se pouzdano zna da je sigurnije za trudnicu da primi vakcinu nego da rizikuje da se zarazi kao i da vakcine ne utiču na plodnost. Uprkos tome, dezinformacije vezane za vakcine i neplodnost i dalje opstaju.

Ljudi koji su protiv vakcine su posebno glasni, a broj i podrška antivakserima rastu.

To se izgleda pogoršalo kako su vlade počele da vakcinišu mlađe dobne grupe.

Na nedavnom skupu u Londonu ljudi koji se protive vakcinaciji dece su uzvikivali neonacističke uvrede zdravstvenim radnicima i govorili im da će biti obešeni kao doktori i medicinske sestre na Nirnberškom procesu.

To je uznemirilo zdravstvene stručnjake koji su rizikovali svoj život brinući se za druge tokom pandemije.

Ne smemo ignorisati deo koji su medijske kuće odigrale u podsticanju ove podele tokom pandemije.

Informativni kanali se sada oslanjaju na onlajn članke koji privlače klikove i usijane televizijske debate kako bi privukli publiku.

To je značilo da je sve većem broju kontroverznih glasova dat prostor u vodećim medijima, i na televiziji i u štampi, iz prostog razloga što to koristi medijskim korporacijama.

Mogu oni to to predstaviti kao prezentovanje „obe strane“, ali kada jedna strana nije zasnovana na dokazima i oslanja se na mišljenje nekvalifikovanog pojedinca, oni samo služe za širenje dezinformacija.

Ove usijane debate i mišljenja posejale su seme sumnje u umove mnogih ljudi kada su u pitanju vakcine, potencijalno vodeći do smrti nekih od ljudi koji su se razboleli nakon što su odabrali da se ne vakcinišu, jer su bili pod uticajem dezinformacija koje su videli onlajn ili na televiziji.

Nema sumnje da nas je ova pandemija podelila na više načina. Biće potrebno vremena da se „zacelimo“, a i biće potrebno vođstvo onih na vrhu.

Postoje pojedinci, velike organizacije, pa čak i cele države koje profitiraju od produbljivanja ovih podela.

Ostaje da se vidi hoće li uspeti, ali ovaj doktor smatra da više možemo dobiti od ujedinjavanja nego od razjedinjavanja.

Dobre vesti: Dugi COVID kod dece ređi nego što se prvobitno mislilo

Grupa istraživača predvođena Univerzitetskim koledžom u Londonu zaključila je da je rizik od dugog COVID-a kod dece mnogo manji nego što se ranije strahovalo.

Istraživanjem su obuhvatili više od 50.000 dece između 11 i 17 godina starosti koja su bila pozitivna na virus korona u Engleskoj između septembra 2020. i marta 2021.

Prema njihovim rezultatima, između 2 i 14 odsto ove dece i dalje je imalo simptome 15 sedmica nakon inicijalne infekcije, ali malo ih je imalo kontinuirane simptome zbog kojih su morali da potraže lekarsku pomoć ili znatno izostanu iz škole.

Prvobitne studije u Rimu, koje su intervjuisale 129 dece između šest i 16 godina starositi od marta do novembra 2020, došle su do rezultata da je više od trećine dece imalo jedan ili dva simptoma koji su se zadržali nakon četiri meseca.

Ova najnovija otkrića, iako su i dalje zabirnjavajuća, razuveriće roditelje da ako im se dete zarazi ovim virusom, manji je rizik nego što se prvobitno mislilo, da razviju dugi COVID.

Ali rizik od dugog COVID-a, iako manji, i dalje postoji i autori studije su istakli da cifre nisu trivijalne i da ova bolest treba biti ozbiljno shvaćena kod dece.

Iz ove studije se jasno vidi da deca nisu „imuna“ na posledice ovog virusa, što je narativ koji mnogi potenciraju, ali je sreća da su manje podložni dugom COVID-u nego što se prvobitno mislilo.

U doktorskoj ordinaciji: kako pandemija utiče na mentalno zdravlje mojih pacijenata

Mentalno zdravlje je u fokusu zabrinutosti tokom pandemije. Prvobitno sam primao pacijente koji su bili toliko zabrinuti da će se zaraziti da su počeli pokazivati simptome anskioznosti i promene raspoloženja.

Takođe sam primetio pogoršanje simpotoma kod osoba koje žive s opsesivno-kompulsivnim poremećajem (OKP) budući da su stalne poruke o higijeni i čišćenju površina imali štetan uticaj na njihovo mentalno zdravlje i mnogi od njih su morali potražiti medicinsku pomoć.

U novije vreme opažam dugoročnije posledice pandemije po mentalno zdravlje mojih pacijenata. Neki su izgubili bližnje i sada pokazuju simptome depresije koji prevazilaze one koji se očekuju usled tugovanja.

Tu su mladi ljudi koji se bore s anksioznošću na pomisao da treba da se vrate u školu i na fakultet.

Ima i ljudi koji su se suočili sa finansijskim problemima i čije se mentalno zdravlje pogoršalo. Ume da bude teško slušati ove lične priče o nevoljma po celi dan, ali koliko god meni bilo teško, njima je mnogo teže.

Problemi s mentalnim zdravljem mogu se pojaviti, kod bilo koga od nas, u jednom trenutku našeg života. Važno je prepoznati simptome i potražiti pomoć.

Mnogi su simptomi anksioznosti i depresije, i fizički i mentalni, ali najčešći su:

• ako se dugoročno osećate tužnim ili loše raspoloženim
• ako se osećate beznadežno ili često plačete
• ako nemate motivacije ili interesa za stvari u kojima ste ranije uživali
• ako ne osećate životnu radost
• ako ste stalno na ivici ili ste stalno uplašeni

Kod nekih ljudi, anksioznost ili depresija mogu postati tako ozbiljni da im se jave misli o tome da sebi naude.

Fizički simptomi mogu uključivati umor, lupanje srca, vrtoglavicu i gubitak daha.

Koje god simptome da imate, važno je da s nekim o njima razgovarate, ponajbolje sa zdravstvenim stručnjakom.

Dostupno je mnogo načina lečenja i stručnjaci će sarađivati s vama da odlučite koji je najbolji za vas.

To može biti terapija razgovorom, vežbanje ili boravak u prirodi po preporuci lekara, ili lekovi, ili kombinacija ovih stvari.

Važno je razmišljati o mentalnom zdravlju na način na koji razmišljate o fizičkom zdravlju: shvatati ga ozbiljno i svakodnevno raditi stvari da održite um zdravim.

Svakodnevne vežbe, vreme u prirodi i razgovor o osećajima su se pokazali kao dobri saveznici u popravljanju mentalnog zdravlja.

Nemojte umanjivati svoje simptome – oni su važni i zdravstveni profesionalci će vas shvatiti ozbiljno ako im se otvorite.

Izgubio sam pacijente zbog mentalnih oboljenja i snažno se borim za osobe koje imaju probleme s mentalnim zdravljem. Molimo vas, ne patite u tišini.

Pitanje: Da li vakcine pomažu da se spreči dugi COVID?

Odgovor je da.

Studija koju je sproveo Kraljevski koledž iz Londona pokazala je da potpuna vakcinacija umanjuje šanse da simptomi traju duže od četiri sedmice za 50 odsto.

Dugi COVID je identifikovan kada simptomi traju četiri sedmice ili duže nakon inicijalne zaraze.

Ova studija je uključivala blizu milion ljudi koji su bili potpuno vakcinisani i samo je 592 njih bilo pozitivno na COVID.

Od ovih 592, samo 31, što je pet odsto od grupe, prijavilo je da ima simptome četiri sedmice ili kasnije nakon infekcije.

U nevakcinisanoj grupi, ova cifra je bila 11 odsto.

Ovo je još jedan razlog da se uzme vakcina onda kada je ponuđena.