Da li je Dodik ikada bio jači?

Omer Karabeg: Mnogi su poslednjih godina proricali pad Milorada Dodika, međutim njegova vlast je danas čvršća nego ikada. On u ovom trenutku apsolutno gospodari Republikom Srpskom. Nekoliko stvari je tome doprinelo, ali pre svega podrška koju mu daje Aleksandar Vučić. Dodik je svaki čas u Beogradu, ne propušta nijedan važan politički događaj, a Vučić često drži zajedničke konferencije sa Dodikom. Mislite li da je Vučićeva podrška ključna za jačanje Dodikove moći?

Ivan Šijaković: Mislim da nije ključna, ona je samo pomoćna. Ona obezbeđuje dodatnu glazuru za njegovu ukupnu moć. Dodikova moć se uvećava već deset godina – iz meseca u mesec. Međutim, kao što kaže Hana Arent, moć pojedinca nikada ne počiva u njemu samom već u grupi koja ga drži, a to su Dodikova partija i njegovi birači koji su iz godine u godinu sve brojniji i homogeniji. Vučićeva podrška mu, naravno, dobro dođe, ali nije presudna.

Srđan Puhalo: Ne bih se složio sa vama da je njegova moć veća nego ranije. To se svakodnevno može vidjeti u Republici Srpskoj. Mnogo je više njegovih kritičara i oni su mnogo žešći nego ranije. Sjetite se samo protesta i štrajkova. Milorad Dodik jeste autoritet, ali nije u onoj mjeri kakav je bio na početku. On je tada bio omnipotentan, ljudi su vjerovali da on može sve. Sada ga doživljavaju samo kao nekoga ko ima aposlutnu kontrolu nad aparatom moći. NJegova moć leži prije svega u kontroli institucija, policije i javnog servisa. Svi preskaču institucije Republike Srpske i idu kod njega da im rješava probleme. Preskaču ministarstva, preskaču premijerku i traže da razgovaraju sa Dodikom. Ali pitanje je da li on može riješiti njihove probleme. Jer, para više nema, Republika Srpska se finansira kreditima. Meni se čini da je fasada njegove moći još uvijek očuvana, ali pitanje je koliko su temelji čvrsti. A kada govorimo o odnosu između Vučića i Dodika, ja bih rekao da su oni upućeni jedan na drugog. Vučiću treba Dodik, odnosno Republika Srpska, da kompenzuje gubitak Kosova i da brigom za bosanskohercegovačke Srbe pokaže svoj patriotizam. S druge strane, to Dodiku pruža priliku da se predstavi kao vođa Srba u Republici Srpskoj koga poštuju i u Srbiji. Zato Dodik ide u Srbiju na otvaranje autoputa Pirot-Dimitrovgrad, a Vučić dvije nedelje kasnije dolazi u Republiku Srpsku kada se otvara deset kilometara autoputa Banjaluka-Doboj. U nedostatku kapitalnih investicija dobro dođe i desetak kilometara autoputa. Oni se drže jedan drugog – ne zato što se vole, već zato što su potrebni jedan drugom, a obojica su vrlo pragmatični i, čini mi se, poprilični makijavelisti.

Omer Karabeg: Dodikov važan oslonac je i Rusija koja u njemu vidi čoveka koji će blokirati pristup Bosne i Hercegovine NATO paktu. A znamo da je zaustavljanje širenja NATO pakta prioritet ruske spoljne poliike. Dodika, koji nije nikakav šef države, Putin je do sada primio nekoliko puta. Prošle godine ga je primio čak i uoči lokalnih izbora da bi biračima u Republici Srpskoj poručio na čijoj je strani Rusija. Sve to diže Dodikov rejting u očima naroda, jer je u Republici Srpskoj, kao i u Srbiji, veoma jako prorusko raspoloženje.

Ivan Šijaković: To je svakako tačno. To da Rusija podržava njihovog lidera i da se on oslanja na Rusiju – za Srbe je veomo važno. Posebno za Srbe u Bosni i Hercegovini, jer im to daje osećaj da pripadaju jednom velikom narodu, na čijem čelu je snažan vođa kakav je Putin. Ali ja mislim da ta bliskost sa Rusijom nije zasluga gospodina Dodika, već je više rezultat lobiranja Emira Kusturice koji ima jake veze u Rusiji. Mislim da je Rusiji mnogo važnije da Srbija ne uđe u NATO, nego Bosna i Hercegovina, jer Rusi znaju da je ovo rovito područje gde žive tri etničke grupe koje su međusobno u stalnom sukobu. Veza sa Rusijom više znači Dodiku, jer mu jača moć u Republici Srpskoj, nego što je ona nešto posebno važna Rusima.

Srđan Puhalo: Čini mi se da Rusija koristi Dodika kao kvarišu poretka na Balkanu, kao nekoga preko koga može stalno dizati tenzije u Bosni i Hercegovini i na Balkanu. Podrškom Dodiku oni uz minimalna ulaganja ostvaruju svoj interes na ovom području. Inače, Dodik maestralno koristi svoja kratka viđenja sa Putinom i od njih pravi velike spektakle, što kod građana stvara utisak o ogromnoj podršci Rusije, a svi znamo da su Srbi slabi na Rusiju. Kada vlada uvjerenje da nam je čitav zapadni svijet neprijatelj, onda je logično da se Rus prihvata kao prijatelj. Dodamo li tome pravoslavlje i slavenstvo, onda je to najprirodnije savezništvo u očima Srbina iz Republike Srpske. Pitanje je, međutim, koliko je Rusima važna Republika Srpska, osim što im je potrebna kao remetilački faktor na Balkanu.

Omer Karabeg: Dodik ima i snažnu podršku Srpske pravoslavne crkve. Nedavno je patrijarh Irinej izjavio: ”Čuvajte Republiku Srpsku i onoga koji je danas vodi i predstavlja narod Republike Srpske. To je jedini način da opstanemo na ovim prostorima”. Čini mi se da nikada nijedan srpski lider u novije doba nije dobio ovako otvorenu i snažnu podršku Srpske pravoslavne crkve.

Ivan Šijaković: I ja se ne sećam da je neko dobio takvu podršku Srpske pravoslavne crkve, pogotovo što je ona došla sa takvog nivoa. Inače, patrijarh Irinej ima i lični odnos sa gospodinom Dodikom – oni su prijatelji. To Dodiku daje veću moć nego podrška samog Vučića. U vreme kada se vera vratila na velika vrata i kada je sumnjiv svaki čovek koji otvoreno ne ispoljava pravoslavlje, podrška crkve je od ogromnog značaja. Kad je patrijarh Dodikov prijatelj koji mu dolazi na slavu i krsti unuče, ljudi kažu: ”Dodik je odmah do patrijarha, od njega nema većeg pravoslavca”. Zamislite koliko to jača Dodikovu moć kada patrijarh kaže da je on jedini čovjek koji čuva pravoslavlje zapadno od Drine.

Srđan Puhalo: Dodiku veoma mnogo znači podrška Srpske pravoslavne crkve. Prije svega SPC je najveća nevladina organizacija među Srbima i što je još važnije – njen uticaj je veoma veliki. To potvrđuju istraživanja javnog mnjenja koja pokazuju da crkva i vojska uživaju najveće povjerenje. Međutim, ne smijemo zaboravati da se odnos između patrijarha i Dodika zasniva i na interesu, jer je Dodik veoma izdašno pomagao Srpsku pravoslavnu crkvu sve dok je bilo novca u državnoj kasi – i to mu crkva ne zaboravlja. I danas, kad god crkvi nešto zatreba, Dodik je tu. S druge strane, Srpska pravoslavna crkva u posljednje vrijeme sve više govori o Republici Spskoj jer i ona, kao i srpski političari, Republiku Srpsku vidi kao kompenzaciju za Kosovo. I to je sigurno razlog njene velike podrške Dodiku.

Omer Karabeg: Dodikovu poziciju jača i njegov savez sa Draganom Čovićem, liderom bosanskohercegovačkih Hrvata. Čović je uvek na njegovoj strani u sporovima u Bosni i Hercegovini, a poslanici Čovićevog HDZ-a i Dodikovog SNSD-a međusobno se podržavaju u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine.

Ivan Šijaković: To je takođe vrlo važan detalj u jačanju pozicije Milorada Dodika. On već duže vremena demonstrira veštinu paktiranja i pronalaženja saveznika u Bosni i Hercegovini. Sada mu je saveznik Dragan Čović. Oni su potrebni jedan drugom. Čović bi želeo napraviti treći, hrvatski entitet i za to mu je potrebna Dodikova podrška, a Dodiku je Čović potreban da bi ojačao svoju poziciju u sukobu sa Bakirom Izetbegovićem i bošnjačkom stranom. Dodik poseduje veštinu ad hoc snalaženja, on menja političke partnere, odbacuje stare i nalazi nove koji će mu pomoći da učvsti svoju poziciju u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini. Sve ovo o čemu smo govorili zaista pokazuje da je Dodik izuzetna politička figura. To je kalibar Mila Đukanovića, koji već skoro trideset godina vlada Crnom Gorom, mada ga Dodik polako prestiže i mislim da će ga nadmašiti.

Srđan Puhalo: Savez Dodik-Čović je vrlo čudna koalicija između nekoga ko obećava evropsku perspektivu i nekoga ko nije baš siguran da želi u Evropsku uniju i radi sve da BiH što kasnije u nju uđe. Da biste održali takvu koaliciju morate imati jaku kontrolu nad medijima koji će sve te nelogičnosti, koje postoje između te dvije političke partije ili bolje reći pokreta, anulirati i učiniti normalnim. Zato i imamo nevjerovatnu situaciju da Srbin iz Republike Srpske misli da su mu Hrvati iz Hrvatske neprijatelji, dok Hrvate iz BiH doživljava kao svoje saveznike. Dodik i Čović su saučesnici u reketiranju Bosne i Hercegovine. Oni to stalno rade pozivajući se na demokratiju i nacionalne interese. Nisam siguran u šta bi se sve to pretvorilo da ne postoji međunarodna zajednica koja to donekle drži pod kontrolom, odnosno ne dozvoljava ni jednom, ni drugom da svoj naum spovedu do kraja i pokažu svoje pravo lice.

Omer Karabeg: Karakteristično je da su zaustavljeni svi sudski procesi koji se tiču Dodika. Tužilaštvo drži u fijoci slučaj Dodikove vile u Beogradu, niko to više ne pominje, mada se pre dve-tri godine oko toga dizala velika buka. Znači li to da Dodik ima uticaj i na pravosuđe na nivou Bosne i Hercegovine, mada ga stalno kritikuje i traži njegovo ukidanje.

Ivan Šijaković: To pokazuje da je jedan čovek moćniji od svih institucija, ne samo u Republici Srpskoj nego i u Bosni i Hercegovini. Dodik je posredno ili neposredno uspostavio kontrola nad svim institucijama što mu omogućuje da utiče na njihove odluke, čak i na to ko će biti na čelu tih institucija. To govori o njegovoj veštini vladanja, odnosno sposobnosti da nađe partnera preko koga će zaustaviti procese koji mu ne odgovaraju. Pa i sama činjenica da su svi opozicioni političari iz Republike Srpske, koji su u institucijama Bosne i Hercegovine, proglašeni izdajnicima govori kolika je njegova moć. NJegova moć se može meriti sa Titovom koji je komandovao institucijama, ali nije kao Dodik imao kontrolu nad ljudima u tim institucijama.

Srđan Puhalo: Ne smijemo zaboraviti da je Dodikov Savez nezavisnih socijaldemokrata prije četiri godine bio dio vlasti na nivou BiH i da je uspio toliko dobro da izbuši državni aparat da ga i danas kontroliše. Osim toga, svi kadrovi iz Republike Srpske koji rade u institucijama BiH znaju da po isteku mandata moraju da se vrate u Republiku Srpsku, gde Dodik sve kontroliše. Zbog toga je njihova lojalnost prema Dodiku mnogo veća nego prema institucijama u kojima rade. U svemu tome važnu ulogu igra i nesposobnost opozicionog Saveza za promjene da stvari istjera na čistac. Oni imaju ministra sigurnosti, imaju i direktora Državne agencije za istragu i zaštitu (SIPA), ali nemaju rezultate. Od gromoglasne najave borbe protiv kriminala i korupcije, od silne priče o kriminalu Milorada Dodika, na kraju je ispalo jedno buć – i onda se kod građana stvara utisak da je to bila samo prazna priča, da iza toga nema nikakvih činjenica i da je Dodik nevin.

Omer Karabeg: Dodiku iduće godine ističe drugi predsednički mandat i po ustavu nema pravo na treći. Kako će on obezbediti da i dalje bude na čelu Republike Srpske? Da li će promeniti ustav da bi imao pravo i na treći mandat ili će ponovo postati premijer i sa te pozicije vladati Republikom Srpskom.

Ivan Šijaković: Stvar je vrlo jednostavna – gde god bude išao gospodin Milorad Dodik tamo će ići i moć, tako da njemu uopšte nije važno šta će biti i gde će biti. Mislim da ipak neće posegnuti za promenom ustava, jer bi se možda izložio opasnosti da međunarodna zajednica interveniše i kaže: “Kad ste već krenuli da menjate ustav, hajde da onda menjamo mnoge stvari”. Najverovatnije će prihvatiti da bude premijer, pa će onda imati čak i više mogućnosti da upravlja procesima u Bosni i Hercegovini. NJemu uopšte nije važno gde će biti, može da bude i predsednik opštine Laktaši, pa da sva moć bude u njegovim rukama, jer veliki broj građana vidi u njemu lidera, spasioca, mesiju – šta god hoćete, tako da je potpuno irelevantno na kojem će mestu biti. Uostalom, kada mu istekne mandat na mestu premijera, on će ponovo biti predsednik, kao što to rade Đukanović i Putin.

Srđan Puhalo: Slažem se sa profesorom Šijakovićem da gdje god bude Dodik – tu će biti i moć, jer Savez nezavisnih socijademokrata je Milorad Dodik. On je taj koji vuče tu lokomotivu koja, moramo to priznati, veoma dobro funkcioniše, ali bi bez njega davno izgubila korak. Nije uopšte važno na kojoj će poziciji Dodik završiti, on je taj koji nosi moć i koji će odlučivati o svemu.

Omer Karabeg: Šta bi narednih godina eventualo moglo da ugrozi vlast Milorada Dodika?

Ivan Šijaković: Mislim da u narednih desetak godina Dodika iznutra ništa ne može ugroziti, jedino je neizvesno šta Evropa uopšte želi sa Bosnom i Hercegovinom. On bi mogao da bude ugrožen ukoliko bi Evropska unija i Sjedinjene Američke Države – to je ono što se kolokvijalno zove međunarodna zajednica – zahtevali prekompoziciju Bosne i Hercegovine. Ali mislim da je on vrlo prilagodljiv čovjek i da još uvek ima dosta uticaja i poverenja kod nekih ljudi na Zapadu – mislim pre svega na SAD i Englesku – pa je teško poverovati da bi u narednih desetak godina nešto moglo da okrnji njegovu moć.

Srđan Puhalo: Mislim da je njegov najveći problem ekonomska situacija u Republici Srpskoj. Ukoliko se ona bude pogoršavala, to može da utiče na njegov rejting i imidž i konačno i na njegov položaj. Bojim se, međutim, da mu opozicija nije dorasla, odnosno da je on mnogo bolji i žešći igrač od lidera Saveza za promjene. Veoma je bitno u kojoj mjeri će Zapad stajati iza Bosne i Hercegovine, jer mi se čini da se umorio, što je iskoristila Rusija i vrlo dobro se pozicionirala na ovim prostorima. Mnogo zavisi od toga da li će se Zapad odlučno suprodstaviti Rusima, što bi skrajnulo Dodika kao ruskog igrača.