Da li je film „Oluja“ prikladan za prikazivanje učenicima osmog razreda osnovne škole i srednjoškolcima?

– Nisam gledao „Oluju“, tako da stvarno ne znam kakav je film. Mislim da naša deca treba da se informišu o našoj skorašnjoj istoriji, a na koji način su predstavljeni ti događaji stvarno ne znam, osim što sam čuo da je Oluja“ totalno antiratni film, da je pošten, da predstavlja pogrom našeg naroda. Nisam čuo da je neki eksploatatorski film kao, recimo, „Dara iz Jasenovca“. U svakom slučaju, podržavam antiratne filmove, nikako nacionalističke – kaže za Danas reditelj Siniša Cvetić.

I njegov kolega Srđan Dragojević kaže da film nije gledao, zbog čega ne može da ga komentariše, ali navodi lično iskustvo sa pokušajem da se njegovi filmovi prikazuju organizovano đacima:

– Što se tiče samog tog instituta prikazivanja filma uz dozvolu Ministarstva prosvete deci i omladini, mogu da kažem da su moji producenti dva puta imali tu ideju, da se dva moja filma prikazuju u školi. Jednom je bila reč o filmu „Lepa sela lepo gore“, a drugi put je bio film „Parada“, i oba puta je Ministarstvo prosvete odbilo taj predlog. Tako da nemam baš mnogo iskustva sa svojim filmovima i decom koja ih gledaju van normalne bioskopske distribucije ili TV prikazivanja – navodi Dragojević.

Aleksandar Todosijević, nastavnik istorije u OŠ „Branko Radićević“ u Batajnici, koji je i autor jednog od udžbenika istorije za osmi razred, kaže da „Oluja“nije jedini koji govori o temi stradanja civila tokom ratova devedesetih godina.

– Činjenica je da veliki broj igranih filmova na temu ratova devedesetih snimljen proteklih tridesetak godina. Neki filmovi su nastajali tokom samih ratova, neki neposredno posle, a neki su snimljeni u novije vreme sa određene vremenske distance kao refleksija na događaje koji su se desili tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Smatram da bi Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, umesto konkretnih preporuka za pojedine filmove, trebalo više da se fokusira na razvijanje određenih metodičkih smernica za nastavnike kako da podučavaju ovu temu putem filmova i serija, kako umetničkih, tako i dokumentarnih – kaže Todosijević.

On smatra da bi nastavnici trebalo da imaju mogućnost izbora koje će filmove prikazivati, u skladu sa predmetnim ishodima predviđenim programom nastave i učenja.

Ana Dimitrijević, potpredsednica Foruma beogradskih gimnazija i profesorka engleskog, misli da organizovano prikazivanje pomenutog filma učenicima nije dobra ideja.

– Ali ne zato što imam nešto protiv filma koji se bavi „Olujom“ i stradanjem srpskog naroda. U ovom političkom trenutku, imajući u vidu kako se aktuelna vlast odnosi, i uopšte kakav je javni diskurs prema prošlosti, susedima i odnosima u regionu, mislim da bi to bilo samo podgrevanje nacionalne mržnje – ističe sagovornica Danasa.

Ona kaže da ne treba zaboraviti stradanja svog naroda i da o tome treba da se priča, ali „ako želimo istinu, odgovornost i pomirenje, moramo da prihvatimo i budemo svesni i svojih zločina, jer taj rat nije bio jednostran“.

– Po toj logici bi trebalo gledati i filmove koje su snimili drugi narodi koji su u tom ratu učestvovali, kako bismo videli i stradanja drugih naroda. Ako profesori istorije smatraju da učenici treba da odgledaju film mogu da ga preporuče ili da ih odvedu da ga pogledaju, ali mi se ne dopada ako bi bilo obavezno da se pušta po školama. Po meni bi to onda bila indoktrinacija – kaže Ana Dimitrijević.

Ona pita zašto se ne preporuči đacima da gledaju novu verziju filma „Na zapad ništa novo“, snimljenu po Remarkovom delu, u kome se govori o Prvom svetskom ratu i nekim univerzalnim stvarima, gde mlad čovek zagrižen desničarskim idejama, čega danas ima mnogo, jedva čeka da ide u rat, da bi onda shvatio svu surovost, besmisao i svu tragediju takvog događaja.

– To bi poslalo jednu opštiju poruku da je svaki rat besmislen. Srpski narod je stradao u „Oluji“ i fidbek koji ja dobijam od ljudi je da uopšte nije loš film i da prikazuje ličnu perspektivu malih, običnih ljudi i njihovog stradanja. Mnogo nas ima u porodici one koji su izbegli zbog „Oluje“, znamo šta je „Oluja“. Ali svako insistiranje da škola, odnosno obrazovni sistem kaže da se taj film mora pustiti učencima ne bi doprinelo poboljšanju odnosa i međusobnom razumevanju – kaže Dimitrijević.