Da li je formiranje paralelnog preduzeća za brigu o parkovima dovelo do urušavanja JKP „Zelenilo Beograd“?

– O kakvom se padu radi, dovoljno govori podatak da je „Zelenilo Beograd“ u 2019. godini beležilo dobitak od 75 miliona dinara, a i 2020. i 2021. godinu je završilo u plusu, ističe Jovanović i dodaje da je Centar za lokalnu samoupravu upozoravao na loše poslovanje javnih komunalnih preduzeća u prethodnoj godini, ali i na pogrešnu praksu osnivanja novih sa duplim nadležnostima i troškovima.

– Besmisleno je tako bilo osnivati JKP „Beogradski park“, umesto da te pare ostanu u „Zelenilu Beograd“, koje je nadležno i za održavanje parkova, kaže direktor Centra Nikola Jovanović.

On za Danas pojašnjava da je „Gradsko Zelenilo“ po prvi put prošle godine postalo gubitaš i to sa neverovatnim neto poslovnim gubitkom.

– Ovo je utoliko neverovatnije što je ovo preuzeće u potpunosti budžetsko, odnosno trebalo bi da zna svake godine koliko dobija iz grada za svoje delatnosti. Očigledno je da je koordinacija sa novom gradskom vlasti izostala i neko treba da odgovara za ovakav poslovni debakl. Veliki problem je i taj što je grad osnovao paralelno javno preduzeće „Beogradski park“, koje ima slične nadležnosti kao i „Zelenilo Beograd“, što znači da će za isti obim posla rashodi dalje rasti. Budžet „Beogradskog parka“ je oko 35 miliona dinara, ali će sigurno dodatno rasti sa novim partijskim zapošljavanjem. Da li je na delu sistematsko uništavanje gradskih javnih preduzeća, kako bi se ona privatizovala – pokazaće vreme, kaže Jovanović.

Kada je „preduzeće u preduzeću“ osnivano u Skupštini, opozicioni odbornici negodovali su uz tvrdnje da je tako nešto nezakonito, te da ova nova firma ima prepisan statusu Zelenila.

Nadležnosti koje su dodate preduzeću Parkovi, kao što su izdavanje zemljišta u parkovima, odnos sa javnošću i delatnost reklamnih agencija, medijsko predstavljanje, sportski i fitnes klubovi, istraživanje i ispitivanje javnog mnenja, umetnička delatnost, samo su još više podgrejali sumnje protivnika njegovog osnivanja da će to preduzeće izdavati javni prostor za kafiće, restorane, sportske klubove i slično, te da će voditi uništavanju ili čak nezakonitom prisvajanju beogradskih parkova zarad dobiti koja će ići u nečije džepove, čije ne zna se.

Pored toga prodavnice, odnosno cvećare starog jedinstvenog preduzeća zatvorene su odavno još početkom pandemije, pod izgovorom neširenja zaraze, ali od tada nisu ni otvarane. Da li se radi o preraspodeli zaposlenih između dva preduzeća, zbog čega nije ostalo radnika koji bi u tim prodavnicama radili, nije poznato javnosti, kao ni to da li je osnivanjem JKP Beogradski park zapošljavano još ljudi.

Zapravo, od septembra prošle godine, kada je na sednici Skupštine Beograda doneta odluka o osnivanju preduzeća Beograd park, koje bi „upravljalo parkovima na deset gradskih opština i obezbeđivanje uslova za njihovo uređenje, upotrebu i unapređenje“, dalje se o tom preduzeću nije ni govorilo.

Odlukom je predviđeno da se novo preduzeće bavi upravljanjem parkovima u opštinama Voždovac, Vračar, Zvezdara, Zemun, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad i Čukarica.

Iako se novo JP nigde ne pominje, njegovi troškovi uključeni su u budžet grada, a početno je predviđeno da on za ovu godinu iznosi 35 miliona dinara, iako će se ta suma nesumnjivo povećavati.

Rapidan pad

Prema zvaničnim podacima, JKP Zelenilo je 2019. godinu završilo uz dobit nešto veću od 75 miliona dinara, a 2020. dobit je iznosila 32,7 miliona.

U 2021. dobit je još manja, i iznosi oko 16 miliona dinara. Preduzeće je programom poslovanja za ovu godinu, koji je usvojen u decembru 2022, procenilo da će prošlu godinu završiti sa gubitkom od 123 miliona dinara.

Da bi zatim, u izveštaju o realizaciji poslovanja u 2022, preduzeće iskazalo još veći gubitak za 2022, od 123, 65 miliona dinara.