Da li je govor mržnje na društvenim mrežama odgovornost medija?

Šef UNESKA u BiH Siniša Šešum na samom početku je istakao da je promocija slobodnog protoka ideja i slike, jedan od prioriteta kojim su se bavili u okviru organizacije ‘Dijalog za Budućnost’.

„Sprovedeno je istraživanje  sa ciljem unapređenja medija, a samim tim i podrške, kako bismo uspeli da damo odgovore na svakodnevne izazove. Posebno bih ostakao međuetnički dijalog između naroda u regionu kao obavezan“, naveo je Šešum.

Šef UNESKA u BiH je naglasio da je ovo veliki izazov, u koji su uključeni i mladi ljudi koji pripadaju digitalnoj generaciji.

„Sposobnost prepoznavanja informacija i kvalitativne provere izvora informisanja prestavlja bitan deo naše kulture, a prekogranična akademska saradnja, koja je u našem slučaju pokrenuta između Fakulteta političkih nauka u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Srbiji, nadam se da će tome doprineti“, zaključio je Šešum.

Povezanost, društveni odnos i fokus na zajedničko dobro predstavljaju tri ključne komponente kojima je bio podređen rad u oviru programa „Dijalog za budućnost“, istakla je Regionalna koordinatorka projekta Alma Mirvić.

Istraživanja pokazuju da su kohezivna društva stabilnija, naglasila je ona.

„Tokom razgovora sa mladima u Beogradu došli smo do definicije društvene kohezije, koja je po njima ‘magnet u društvu’. Imali smo 18 dijaloških događaja, preko 1.300 učesnika u sve tri zemlje, i svi su razgovarali o prioritetima za podsticaj društvenog dijaloga. Sedam tema mladih učesnika, koje su se pokazale kao najprosperitetnije, dobilo je pravo na finasiranje u okviru projekta“, istakla je Marvić.

Panel diskusija se povela na temu: „Da li je govor mržnje na društvenim mrežama odgovornost medija?“.

Profesor Beogradskog FPN-a Marko Nedeljković govorio je o „etiketiranju“ kao govoru mržnje.

„Ljudi mnogo više reaguju na takve tekstove. Mediji senzacionalizam menjaju govorom mržnje koji je u poslednje vreme postao dosta efektan. Mi u Srbiji imamo zakone koji nas obavezuju da moramo dokazati nameru u slučaju kada želimo dokazati da su mediji koristili bilo kakav govor mržnje. Uvek je moguće dovesti u pitanje da li će nešto tretirati kao govor mržnje ili neće“, istakao je Nedeljković.

Terminima „izdajnik, ustaša i šiptar“, koji najbolje ilustruju praksu etiketiranja, konstantno su preplavljeni tekstovi koje pojedini mediji objavljuju svakodnevno. Ali pre svega, govor mržnje nije sankcionisan u komentarima koji nastaju kao odgovor na te tekstove, istakao je on.

On je postavio pitanje: „Kako očekivati da mediji budu odgovorni u takvim uslovima?“

Mediji, po njegovom mišljenju, i ako ne koriste eksplicitan govor mržnje, tačno možete zaključiti na osnovu ogromnog broja komentara da je tekst ustvari posticaj na govor mržnje. Medije u regionu karakteriše neprofesionalizam, govor mržnje i diskriminacija, zaključio je Nedeljković.

Učesnicima se obratila i Olivera Nikolić sa Medija instituta u Podgorici, koja je istakla da je konstantan porast govora koji je na granici sa govorom mržnje. Ti uvredljivi sadržaji, po njenom mišljenju, uz pomoć globalne mreže dele se i dobijaju mogućnost masovne zloupotrebe i korišćenje.

„Postoje određeni ‘desni’ portali koji ne pokazuju bilo kakav interes da suzbiju govor mržnje. To je loša praksa. Teško je uopšte utvrditi ko stoji iza tih stranica koje lansiraju te vesti“, rekla je Nikolić.

Ona je stava da je moguće pronaći rešenje, ukoliko želimo da se bavimo sobom.

Postavila je pitanje: „Da li uopšte kao društvo imamo potrebu da se bavimo ovim pitanjima, kroz sistem regulacije, u državnom okviru?“

Olivera Nikolić je naglasila da treba prepoznati one koji žele da se bave ovom temom i dati podršku za razvoj njihovih ideja.

Učesnici diskusije, Nikolić i Nedeljković složili su se oko pojedinih polazišta, i po njima, kada bismo formalno pravno gledali – mediji su odgovorni.

Istakli su da je u praksi situacija drugačija. Tu srećemo i same medije koji neguju govor mržnje, te na dnevnom nivou imamo veliki broj problematičnih tekstova koji u svojim senzacionalističkim naslovima sadrže govor mršnje ili podsticaj na nasilje, zaključili su.