Da li je izgradnja spalionice jedino i najbolje rešenje za upravljanje otpadom? 1Foto: Fonet/ Zoran Mrđa

Upravljanje otpadom na teritoriji Grada, tema koja je naglo „buknula“ nakon požara na deponiji u Vinči, zahteva mnogo temeljnije rešenje od javno-privatnog partnerstva za izgradnju spalionice otpada, kako bi se implentirali principi zaštite životne sredine i održivog razvoja…

… zaključak je jučerašnje tribine „Šta to smrdi oko deponije u Vinči?“ koju je organizovala inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“ u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

Na tribini je otkriveno i da Srbija ima dobru Strategiju upravljanja otpadom ali se ona, prema rečima Igora Jezdimirovića ispred saveza ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije“, apsolutno ne sprovodi.

Ta strategija nalaže, objansio je on, da postoji hijerarhija u upravljanju otpadom, odnosno da se na prvom mestu radi na prevenciji otpada, odnosno smanjenju njegovo količine, ponovnom upotrebom.

– Otpad koji se ipak ne može ponovo koristiti može da se reciklira, što je drugi korak, pri čemu se stvaraju novi proizvodi. Ako nešto nije moguće reciklirati onda treba pokušati izvući energiju, koja će se ponovo koristiti kao sekundarni proizvod, da bi smanjili zapreminu. E tek u ovom koraku možemo pričati o spalionici, kada smo probali sve druge načine da iskoristimo otpad – ističe Jezdimirović. On je ukazao i da se može desiti da će, posle izgradnje spalionice, građani morati da subvencionišu cenu te energije koja se bude stvarala. Da će građani osetiti veće troškove ovog projekta veruje i Vladimir Radojičić iz inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“, koji je izrazio sumnju da iza aranžmana javno-privatnog partnerstva stoji privatni naspram javnog interesa. On je naveo podatke iz lokalne strategije za razvoj Grada prema kojima bi cena odnošenja komunalnog otpada mogla da se uveća i do 5 puta nakog izgradnje spalionice.

– Građani Beograda su 2011. godine plaćali komunalne delatnosti 29,5 eura na godišnjem nivou. Kada čitav sistem bude zaokružen ta cena će iznositi 127,5 eura. Ovo sve znači da ćemo jedan važan resurs prepustiti privatnoj kompaniji koja će naplaćivati tretman otpada i dobijati energiju koju će zatim prodavati našim građanima. Izgradnja postrojenja u Vinči koštaće oko 19 miliona eura na period od 20 godina. Planirani prihod ostvaren u istom periodu trebalo bi da iznosi oko 40 miliona eura. To znači da će privatna kompanija izvući profit od blizu 20 miliona eura. Moramo voditi računa o ekonomskom aspektu ovog aranžmana – zaključio je Vladimir Radojičić.

Igor Ratković ispred ProPet reciklaže iz Zrenjanina, rekao je da nije protiv spalionice kao jednog od rešenja za upravljanje otpadom, ali da je pre toga potrebno razviti čitav sistem reciklaže, poštujući korake koje propisuje Strategija, kako su već tokom tribine navedeni.

– Ako taj otpad samo spalimo, dobićemo neku gramažu pepela, dobićemo neku energetsku vrednost i tu se naša priča završava. Imaćete zaposleno 20 ljudi koji će raditi za kompjuterima i profit koji ide toj firmi. Ako uzmete sistem upravljanja otpadom sa svim prethodnim koracima, sakupljački nivo će se drastično povećati, mnogo više ljudi će biti uključeno u proces, od čega će svi imati benefite pa i zaradu – objašnjava on. Ratković je istakao i da je neophodno edukovati decu o reciklaži od malih nogu, da javno-komunalna preduzeća treba mnogo aktivnije da se zalažu za pametno upravljanje otpadom.

Na tribini su govorili i dr Stevan Blagojević, direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju Beograd, Tijana Ljubenović iz organizacije Mladi istraživači Srbije a moderirala ju je Iva Marković iz Zelene omladina Srbije. Ispred organizatora – inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“, Dobrica Veselinović je najavio protestnu akciju na dan otvaranja ponuda za javno-privatno partnerstvo za izgradnju spalionice na deponiji u Vinči, ali nije želeo da otkriva detalje ove akcije.

Uskoro ćemo uvoziti otpad?

Da je, krajem prošle godine, po hitnom postupku, izmenjen Zakon o komunalnoj delatnosti što je omogućilo pravljenje javno-privatnih partnerstava i otvorena su vrata koncesijama, ukazala je Iva Marković, moderatokra tribine podesećajući da je u pripremi još jedan zakon koji će otvoriti mogućnost da Srbija uvozi sirovine prerađene od otpada ali i sam otpad. „Zakon o liberalizaciji uvoza otpada očekujemo uskoro što se čini racionalnim jer su građevinskoj industriji potrebne sirovine koje su u nekim drugim zemljama otpad, ali pod okriljem ovog zakona mi takođe možemo uvoziti komunalni otpad“, ukazala je ona.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari