Foto: MUP (Ilustracija)Nakon održanog protesta na Terazijama protiv iskopavanja litijuma u subotu u Beogradu, građani su se uputili ka Gazeli odakle su se podelili u dve kolone. Deo demonstranata je blokirao „Prokop“, dok je druga kolona otišla na Železničku stanicu Novi Beograd koju su takođe blokirali. Nakon višečasovne blokade, jake policijske snage su upale na ove dve železničke stanice i rasterale demonstrante, kojih je u to doba ostalo svega par desetina.
Ono što je bilo veoma upadljivo je broj policajaca koji je intervenisao.
U punoj opremi za razbijanje demonstracija, na ove dve lokacije je došlo bar četiri puta više njih nego što je u tom trenutku bilo demonstranata.
Iako nije došlo do direktnog sukoba, policija je isterala građane sa Prokopa i stanice Novi Beograd jer su građani upozoreni da će policija upotrebiti silu ukoliko se ne raziđu.
U ovakvom odnosu snaga, nikome nije ni palo na pamet da pruži bilo kakav aktivan otpor, pa su se nakon krađeg ubeđivanja sa policijom demonstranti razišli. Bez obzira što nije bilo upotrebe sile neki aktivisti su ipak privedeni, a Ivan Bijelić, Nikola Ristić i Jevđenije Dimitrijević su sutradan u skraćenom postupku osuđeni na 40 i 30 dana zatvora zbog prekršaja iz javnog reda i mira.
Zašto SAJ na demonstrante?
To što policija nije upotrebila silu nad demonstrantima, ne znači da je intervencija izvedena zakonski kao ni da su ispoštovane sve procedure u ovakvim situacijama.
Na snimcima sa Prokopa primećeni su i pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ).
O njihovom prisustvu svedočili su i građani koji su se tu nalazili.
Specijalna antiteroristička jedinica je najelitnija jedinica u sastavu MUP-a. Poslovi koje obavlja propisani su zakonom i pravilnicima MUP-a. Ova jedinica, kako joj i samo ime kaže, prevashodno je namenjena za borbu protiv terorizma, pa se postavlja pitanje zbog čega su njeni pripadnici bili prisutni i intervenisali na Prokopu.
Specijalna antiteroristička jedinica (SAJ) je savremena, visokoprofesionalna antiteroristička jedinica policije, usko specijalizovana i opremljena najsavremenijom specijalističkom opremom, namenjena za izvršavanje složenih i visokorizičnih zadataka bezbednosti i zaštite Republike Srbije i njenih građana. To se pre svega odnosi na borbu protiv terorizma na taktičkom nivou, kao i na pružanje asistencije Upravi kriminalističke policije i drugim organizacionim jedinicama MUP-a prilikom lišenja slobode članova organizovanih kriminalnih grupa, posebno u situacijama gde se očekuje pružanje otpora vatrenim oružjem., stoji na zvaničnom sajtu MUP-a.
Ukoliko uporedimo situaciju na Prokopu, gde se nalazilo pedesetak demonstranata, koji su bili nenaoružani, daleko od bilo kakve veze sa terorizmom pa čak i ozbiljnijim kriminalom, sa onim šta piše da su poslovi SAJ-a i laiku će biti jasno da takva situacija nema mnogo veze sa onim čemu je namenjena ova jedinica.
Izvori iz MUP-a koji su te noći učestvovali u intervenisanju nad demonstrantima za Danas kažu da ni njima nije bilo jasno zbog čega je SAJ bio uključen.
„Bilo nas je i više nego dovoljno da sami intervenišemo. Demonstranata je ostalo jako malo, a čekalo se da se ospe broj građana kako bi se što lakše uklonili sa pruge. Mislim da su kolege iz SAJ-a više poslate kako bi svojom pojavom dodatno zastrašili demonstrante, jer nikome nije svejedno kada se pojave pripadnici ove jedinice“, kaže izvor iz MUP-a za Danas.
Ko je ovlašćen da angažuje SAJ?
Prema Zakonu o policiji i podzakonskim aktima SAJ može da angažuje isključivo ministar policije na predlog direktora policije. U praksi to znači da direktor policije kao neko ko jedino ima ingerencije o donošenju odluke da se angažuje SAJ ministru policije šalje predlog, a ministar je tu da protokolarno stavi potpis.
Ovakva procedura govori koliko je osetljivo angažovanje ove jedinice, jer samo jedan čovek ima pravo da upotrebi SAJ.
Međutim, MUP već više od dve godine nema direktora policije i pitanje je kada će ga dobiti.
Trenutno postoje samo pomoćnici direktora koji obavljaju deo poslova direktora policije. Njih ima nekoliko, među kojima je i načelnik za PU Beograd Veselin Milić.
Ipak, Ivica Dačić je sasvim proizvoljno ovlastio Dragana Vasiljevića, takođe pomoćnika direktora policije, da obavlja poslove direktora policije, pa Vasiljević bez ikakvog rešenja vršioca dužnosti, samo na osnovu usmenog odobrenja Dačića obavlja poslove direktora policije, iako zakonski on nema veća ovlašćenja od bilo kog drugog pomoćnika direktora policije.
On je bio prisutan na konferenciji za novinare, dan nakon protesta kada je sam Dačić izjavio da je Vasiljević komandovao čitavom akcijom za vreme protesta.
Treba napomenuti da ovo nije prvi put da je SAJ angažovan da interveniše nad demonstrantima.
Ova jedinica je intervenisala i prilikom julskih demonstracija 2021. godine u Beogradu. Iako su tada, za razliku od minulog protesta, izbili sukobi sa policijom, ne može se reći da je to imalo bilo kakve veza sa terorističkim delovanjem, niti je iko od uhapšenih odgovarao za neko krivično delo sa elementima terorizma.
Nad demonstrantima na blokadama pored SAJ-a intervenisali IJP, Žandarmerija, Policijska brigada
Među jedinicama koje su upale na Prokop i Železničku stanicu Novi Beograd bile su sve raspoložive jedinice koje su zadužene za javni red i mir.
Na snimcima iz Prokopa mogli smo da vidimo pripadnike Interventne jedinice policije, Žandarmerije i njihovu Specijalističku četu kao i pripadnike Policijske brigade.
Dosadašnja praksa policije, kada su u pitanju ovakve itervencije, gde postoji mali broj građana bez realne pretnje od pružanja aktivnog otpora, jeste da se angažuje Interventna jedinica policije (IJP) ili eventualno Policijska brigada. To su jedinice koje su namenjene za uspostavljanje narušenog javnog reda i mira u većem obimu.
„IJP je najpozvaniji da rešava ovakve situacije. Policijska brigada je takođe jedinica koja može da pruži podršku ukoliko je potrebno. U ovoj konkretnoj situaciji čak ni angažovanje Žandarmerije nije bilo potrebno, a kamoli njihove Specijalističke čete. Preko hiljadu pripadnika IJP-a je bilo angažovano zbog protesta, pa vi vidite da li je i jedna druga jedinica bila potrebna da se rastera pedesetak ljudi sa dve železničke stanice“, ukazuje naš izvor iz MUP-a.
Fantomka kao sastavni deo „nošnje“ policijskih jedinica
U poslednje dve godine, odomaćilo se pravilo da policijski službenici koji se pojavljuju i intervenišu na protestima nose „fantomke“.
Ovo je veoma problematično, jer je zbog toga praktično nemoguće utvrditi identitet policijskih službenika, s obzirom na to da na zaštitnoj opremi koju nose nemaju istaknuta prezimena i brojeve znački, pa jedino lice policajca može da posluži u utvrđivanju njegovog identiteta.
Zakon o policiciji jasno propisuje da policijski službenik u uniformi svoj identitet dokazuje brojem značke i prezimenom koji moraju biti vidno istaknuti. Kada policijski službenik obuče zaštitnu opremu, ona mu pokriva ove oznake, a kada pokrije lice fantomkom ne postoji način da se utvrdi njegov identitet.
To je posebno došlo do izražaja kada je policija prilikom intervencije primenjivala prekomernu silu. Zbog neistaknutih obeležja i pokrivenog lica, praktično je bilo nemoguće utvrditi identitet policajaca koji su prekoračili ovlašćenja.
„To nošenje fantomki je uvedeno pre oko dve godine. Zna se kada se policajcima na taj način prikriva identitet. To su situacije kada bi policajcima zbog eventualne intervencije kao što su hapšenja veoma opasnih lica, bila ugrožena lična bezbednost. Takođe, pripadnici SAJ-a i Specijalističke čete uvek nose fantomke zbog prirode svog posla, ali oni ni ne bi trebalo da se angažuju za intervencije kakva je bila na Prokopu. Pripadnici policije koji su angažovani po potrebi u IJP nemaju status specijalne jedinice, niti otkrivanje njihovog identiteta može da im ugrozi bezbednost, jer ne intervenišu prema opasnim licima već prema običnim građanima. Ali nekome u vrhu policije je u interesu da policajcima prikriva identitet, jer fantomka deluje kao sredstvo zastrašivanja i osigurava nepronalaženje odgovornih za eventualna prekoračenja ovlašćenja“, navodi naš izvor.
Za izbor direktora policije se čeka novi zakon
Od kada je Vladimir Rebić penzionisan, srpska policija nema svog „glavnog operativca“. Iako se do sada licitiralo sa raznim imenima, on još uvek nije izabran, a MUP ni jednom do sada nije odgovorio zbog čega je toliko dugo bez direktora policije.
Jedan od glavnih razloga verovatno leži u novom Zakonu o unutrašnjim poslovima čiji nacrt je već dva puta povučen zbog negodovanja struke i javnosti. U njemu je i problematičan član koji reguliše na koji način se bira direktor policije, odnosno koje uslove mora da ispunjava.
Prema važećem zakonu, direktor policije mora da bude lice koje je najmanje 15 godina provelo na visokom rukovodećem položaju u MUP-u. U nacrtu novog zakona je ovaj član izmenjen, pa je napisano da direktor policije može biti lice koje je najmanje 15 godina provelo na rukovodećem mestu u bezbednosnim službama.
Ovo praktično znači da će po novom zakonu direktor moći da bude i neko iz BIA, Vojske Srbije, VBA ili VOA.
Imajući u vidu da se u policiji menjaju ministri, pa je u ovom trenutku ministar Dačić iz SPS-a Srpskoj naprednoj stranci ne odgovara da budući direktor bude samo neko iz MUP-a.
BIA je od svih bezbednosnih struktua najodanija vladajućoj partiji, pa se u javnosti pojavila priča da vlast želi nekoga iz BIA za direktora policije, ili bar nekoga ko je radio u BIA.
Trenutno se u policiji na visokim funkcijama nalaze dva bivša pripadnika BIA – Goran Colić, načelnik Sektora unutrašnje kontrole i Marko Kričak, komandant Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO). Ukoliko se usvoji novi zakon o policiji, oni će moći da postanu direktori policije, a to će moći i neki koji su trenutno u drugim službama bezbednosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
