Da li je kazna Urošu Blažiću mala i da li bi trebalo menjati zakon?

Krivično delo za koje je Uroš Blažić osuđen je teško ubistvo, za koje je predviđena doživotna kazna zatvora kao maksimalna kazna za to delo.

Nema sumnje da bi Blažić i bio osuđen na doživotnu robiju da je u trenutku izvršenja zločina imao navršeniu 21 godinu života.

Međutim, on je u trenutku izvršenja zločina imao 20 navršenih godina i po našem zakonu je spadao u mlađe punoletnike (osoba koja je u vreme izvršenja krivičnog dela navršila 18, a u vreme suđenja nije navršilo 21 godinu), a mlađi punoletnici mogu biti osuđeni na maksimalno 20 godina zatvora, ma koje krivično delo izvršili.

Sasvim je normalno i očekivano da je šira javnost nezadovoljna izrečenom kaznom, kao i roditelji mladih koji su nastradali, ali se mora uzeti u obzir da su to subjektivna mišljenja vođena emocijama, čemu u pravu nema mnogo mesta.

Pritom, valja napomenuti da ova kazna ne bi trebala da predstavlja iznenađenje, jer se od samog izvršenja ovog zločina znalo da Uroš Blažić ne može biti osuđen na kaznu zatvora višu od 20 godina.

Ako bi se objektivno posmatrao postupak koji se vodio, nema se mnogo zameriti sudu. Suđenje je završeno u izuzetno kratkom roku posmatrajući dosadašnju praksu gde suđenja umeju da traju i po nekoliko godina.

Primera radi, postupak protiv grupe Veljka Belivuka traje od 2021. godine, a postupak za Jovanjicu je navršio ravno pet godina.

Ipak, deo javnosti smatra da bi zakon trebalo menjati i da bi i mlađi punoletnici trebalo da podležu istim kaznama kao i sva ostala punoletna lica.

Teza koju većina pravnika zastupa glasi da izvršenje krivičnih dela ne sprečava visina zaprećene kazne, već izvesnost kažnjavanja. Ako se posmatra slučaj zločina u Duboni i Malom Orašju, ova teza je u potpunosti ispoštovana.

Praksa da se menjaju zakoni zbog jednog slučaja nikada nije donela željeni rezultat. Ne treba zaboraviti da je K. K. koji je izvršio masakr u Ribnikaru imao manje od 14 godina i da on neće krivično odgovarati. Ako bi se vodili time da se zakoni menjaju zbog jednog slučaja onda bi zbog K.K. trebalo spustiti granicu krivične odgovornosti maloletnika ispod 14 godina.

Ovo, naravno,  ne mora da znači da je sadašnji zakon dobar i da ga ne treba menjati. Ali razlog ne bi trebalo da predstavljaju izolovani slučajevi, već bi o ovako krupnim odlukama trebalo da raspravlja šira stručna javnost.

Zakon koji štiti maloletnike i mlađa punoletna lica je pisan u vreme kada nije bilo interneta i društvenih mreža, a mnoga istraživanja su pokazala da je do porasta delikventnog ponašanja kod mladih došlo upravo pojavom društvenih mreža i interneta.

Vrlo je moguće da su mladi danas mnogo zreliji i svesniji svojih postupaka nego ranije generacije, ali da bi se to dokazalo potrebne su obimne studije i istraživanja koja zahtevaju vreme.

Ono što bi trebalo posebno naglasiti, kada je reč o zločinu u Malom Orašju i Duboni, je to da se ovaj zločin verovatno mogao sprečiti da su institucije, a pre svega policija, reagovale ranije, jer je Blažić već bio poznat kao neko ko je izuzetno nasilan i sklon nasilju.

Da su institucije radile posao kako treba, danas verovatno javnost ne bi raspravljala o tome da li je maksimalna kazna zatvora od 20 godina za mlađe punoletnike adekvatna i ne bi imali devetoro mrtvih ljudi.