Da li je konzervirano i smrznuto povrće zdravo kao i sveže?

Postoji i stres koji osećamo jer povrće treba koristiti dok je još sveže. Zbog toga se mnogi od nas okreću povrću koje dolazi iz konzerve ili je zamrznuto u vrećici.

Jedna od očiglednih prednosti konzerviranog ili zamrznutog povrća je ušteda vremena. Obe opcije uključuju prethodno očišćeno i isečeno povrće, što znači malo ili nikakvu pripremu. Povrće u konzervi je prethodno kuvano, što znači da ih je potrebno samo zagrejati pre serviranja. Odmah spreman za potrošnju.

Korist od gomilanja zaliha je takođe očigledna. Konzervirano povrće može da stoji u vašoj ostavi godinama, dok smrznuto povrće može da se hladi u zamrzivaču do godinu dana. Ali iako je to svakako zgodnije, da li je konzervirano ili smrznuto povrće zaista zdravo kao i sveže? I ako jeste, koji način skladištenja je bolji?

Proces konzerviranja

Tokom procesa konzerviranja, povrće se pere, seče i zatim zagreva kako bi se ubili svi patogeni elementi pre zatvaranja konzerve. Postoji nekoliko koraka u procesu konzerviranja, ali dobra vest je da se hranljivi sastojci i vitamini rastvorljivi u mastima, kao što su vitamini A, D, E i K, zadržavaju tokom ovog procesa.

Pored toga, zagrevanje može dovesti do oslobađanja dodatnih antioksidanata u određenom povrću, kao što su paradajz i kukuruz. Međutim, visoka toplota koja se koristi pre konzerviranja može oštetiti neke vitamine rastvorljive u vodi, uključujući vitamine B i C. Uobičajene metode kuvanja, kao što su kuhanje na pari, pečenje i kuvanje, imaju isti efekat na sveže povrće.

To znači da konzerviranje povrća donosi višestruke prednosti – dug rok trajanja, puno hranljivih materija i potencijalno više antioksidanata od svežeg povrća.

Zamrznuto povrće

Slično konzerviranom povrću, smrznuto povrće nije skupo i siguran je način da se produži rok trajanja hrane. Štaviše, proces zamrzavanja je veoma koristan za povrće, jer svi hranljivi sastojci, vitamini i minerali zadržavaju svoju vrednost.

Pošto je smrznuto povrće brzo zamrznuto dok je nivo hranljivih materija na vrhuncu, ono zapravo može imati veći profil hranljivih sastojaka od svežeg povrća koje je neko vreme stajalo u prodavnici. Nedavna studija je upoređivala sveže i smrznute proizvode. Stručnjaci nisu otkrili stvarne razlike u sadržaju hranljivih materija. U stvari, studija je pokazala da sveži proizvodi imaju lošije rezultate od smrznutih nakon 5 dana hlađenja, prenosi Index.hr.

Istraživači su takođe otkrili da zamrznuti kukuruz, borovnice i boranija imaju više vitamina C od njihovih svežih ekvivalenata. Čuvanje nekoliko kesa smrznutog povrća u zamrzivaču je odličan način da imate povrće pri ruci, a da ne morate da brinete da li ćete ga koristiti pre nego što se pokvari.

Mora se obratiti pažnja na kvalitet smrznutog povrća kada se ono uključuje u gotova zamrznuta jela. Takva smrznuta jela često sadrže velike količine soli kao konzervansa, a ne postoji način da se zagrevanjem posude smanji količina soli. A znamo da so u velikim količinama nije zdrava.

Problemi sa svežim povrćem

Put povrća od farme do prodavnice može biti krivac za gubitak hranljivih materija u svežem povrću. Svežina paradajza ili jagode se ne meri od trenutka kada dospe na policu prodavnice, već počinje odmah nakon berbe. Jednom kada je voće ili povrće ubrano, ono počinje da oslobađa toplotu i gubi vodu, što utiče na njegov nutritivni kvalitet.

Zatim, tu su pesticidi, transport, rukovanje i protok vremena, faktori koji uzrokuju da sveži proizvodi izgube neke od svojih originalnih hranljivih materija do trenutka kada stignu u prodavnicu, a zatim i do našeg stola.

Zaključak

Povrće u bilo kom obliku je bolje nego bez povrća. Sveže povrće je često najboljeg ukusa, ali dobra vest je da se nutritivna vrednost povrća ne smanjuje tokom procesa konzerviranja ili zamrzavanja – čineći konzervirano ili smrznuto povrće jednako zdravim kao i sveže. Takođe, nema zdravstvenih koristi od izbora zamrznutog u odnosu na konzervirano ili obrnuto, sve dok pre kuvanja uzmete u obzir sadržaj soli.

Najbolji izbor pri izboru između smrznutog, svežeg ili konzerviranog povrća je ono koje odgovara vama, vašem ukusu i vremenu koje imate na raspolaganju za pripremu obroka. Da biste dobili najviše hranljivih sastojaka iz svežeg voća i povrća, pravilno ih skladištite i koristite dok su sveže.

U ovom članku uključujemo mali vodič za optimalan način skladištenja svežeg voća i povrća

U fioci frižidera: jabuke, bobice, brokoli, šargarepa, patlidžan, paprika, zelena salata

Na tezgi: ljute paprike, pomorandže, dinje, bundeve, zimska tikvica, slatki krompir

Na suvom i hladnom mestu: banane, beli luk, limun, crni luk, krompir, paradajz

Da li znate nešto više o temi ili želite da prijavite grešku u tekstu?