Da li je međunarodna pravda neprijatelj mira?

Pre samo nešto više od 15 godina osnovan je jedna od prvih savremenh međunarodnih sudova za optuženike koji se terete za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid. Ipak, i dalje postoje ustaljene teme u kritikama na račun takvih tribunala: u nastojanju da sprovode pravdu oni ometaju postizanje jednog mnogo važnijeg cilja, a to je mir.
Žalbe postaju još glasnije kada se aktuelni šefovi država optuže za zločine. Poslednji takav primer jeste i podizanje optužnice Međunarodnog krivičnog suda u Hagu protiv sudanskog predsednika Omara Hasana al Bašira za zločine protiv čovečnosti i genocid počinjene u Darfuru. Osude sprovođenja pravde ovoga su puta zaista intenzivnije i žustrije nego što je to bio slučaj u prošlosti.
Nezadovoljstvo je, takođe, bilo u velikoj meri izraženo 1995, kada je tužilac Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MKTJ) podigao optužnicu protiv predsednika i vojnog lidera Republike Srpske Radovana Karadžića i generala Ratka Mladića, a postalo je još izraženije kada su kasnije iste godine ponovo bili optuženi za masakr u Srebrenici. Ova druga optužnica posebno je pobudila kritičare jer je podignuta uoči početka mirovne konferencije u Dejtonu. Budući da im je sledilo hapšenje, Karadžić i Mladić se nisu pojavili u Dejtonu.
Međutim, kako se ispostavilo, njihovo odsustvo nije sprečilo partije da postignu sporazum. Možda je zapravo pomoglo, jer su se lideri Bosne, Hrvatske i Jugoslavije dogovorili o okončanju rata u Bosni.
MKTJ je 1999. optužio Slobodana Miloševića, predsednika Jugoslavije, za zločine počinjene na Kosovu. Još jednom je bilo izraženo nezadovoljstvo, najviše zbog trenutka kada je optužnica podignuta. Intervencija NATO na Kosovu bila je u toku, a kritičari su tvrdili da je tužba protiv Miloševića Tribunal učinila oružjem NATO i da će ona sprečiti postizanje sporazuma. Ova predviđanja nisu bila tačna. Milošević je kapitulirao dve nedelje nakon što je protiv njega pokrenut sudski proces i rat je okončan.
Sledeći šef države koji je bio optužen jeste liberijski predsednik Čarls Tejlor. Iako je tužilac Specijalnog suda za Sieru Leone podigao optužnicu protiv Tejlora u martu 2003. za zločine u ratu koji je razorio zemlju, to da je protiv vođe Liberije pokrenut sudski postupak javnosti je otkriveno tek nakon tri meseca. Još jednom, vreme kada je optužnica podignuta predstavlja ključni faktor koji je pobudio bes. Optužnica je objavljena u junu 2003, kada je Tejlor prisustvovao mirovnoj konferenciji u Gani koja je imala za cilj okončanje rata u Liberiji.
Kao domaćin konferencije, Gana je bila naročito besna što je od nje zahtevano da pod takvim uslovima izvrši hapšenje, te je odbila da to i učini. Iako nije nemoguće saosećati sa Ganom, koja se našla u veoma nezgodnoj poziciji, optužba je intenzivirala zahteve da se Tejlor ukloni s vlasti. On je u avgustu prognan iz zemlje, što je uspešno okončalo rat. Tejloru se sada sudi u Hagu i nakon dve decenije žestokog konflikta, u Liberiji je preovladao mir, te se ova zemlja oporavlja pod rukovodstvom demokratske vlade.
Ne možemo odbaciti mogućnost da će sprovođenje pravde u Darfuru otežati uspostavljanje mira na ovoj teritoriji. Pravda i mir su dve nezavisne kategorije. Obe su, svaka za sebe, od ogromne važnosti. Gledano na duže staze, čini se da sprovođenje pravde treba da doprinese uspostavljanju mira, ali ne možemo biti sigurni da će se stvari uvek odvijati na taj način.
Međutim, sudeći prema dosadašnjim izveštajima, čini se da je doza skepticizma opravdana kada je reč o tome da će pravda osujetiti mir. Naposletku, konflikt u Darfuru traje već pet ipo godina. Kako se procenjuje, snage koje su prvenstveno pod kontrolom Al-Bašira ubile su 300.000 ljudi, a 2,7 miliona je nasilno iseljeno. Samo dve nedelje pre podizanja optužnice protiv predsednika, sedmoro mirovnjaka iz Afričke unije i UN je ubijeno, dok je 22 ranjeno tokom zasede koju je postavila naoružana milicija. Mirovni sporazum nije uzet u ozbiljno razmatranje. Prema tome, na osnovu čega se može zaključiti da optužnica protiv Al-Bašira osujećuje postizanje jednog takvog sporazuma? Koji je to dogovor čija se primena sprečava?
Treba naglasiti da je Savet bezbednosti UN poverio slučaj Darfura MKS. Prema ugovoru o osnivanju MKS, Savet bezbednosti ima ovlašćenje da odloži podizanje optužnice ukoliko je to potrebno da bi se postigao mirovni sporazum. Stoga bi kritičari podizanja optužnice trebalo bar da se potrude da pokažu Savetu bezbednosti da je postizanje mirovnog sporazuma moguće ukoliko žele da Savet stupi u akciju.
Svet je pre dest i po godina intenzivirao napore da osnuje međunarodne krivične tribunale da bi sprečio da šefovi država i lideri gerilaca prolaze nekažnjeno kada počine zverske zločine. Ti napori se postepeno intenziviraju, a optužnica protiv Al Bašira, koji ima pravo na pretpostavku da je nevin kao i svaki drugi optuženi, bitna je prekretnica na dugom putu ka ostvarenju cilja koji je svet sam sebi postavio.