Da li je mera koja onemogućava glasanje onima koji su svoje prebivalište promenili u poslednjih 11 meseci štetna ili korisna?

Za ove izmene zakona glasala je i vladajuća većina i opozicija koja izlazi na izbore i čiji je predlog ova izmena zakona i bila. Opozicija tvrdi da će ovim uspeti da spreči migracije glasača, koje su se prema navodima opozicije dogodile na izborima prošle godine u decembru.

Međutim, sada se postavlja pitanje da li će ovakva mera ugroziti pravo na glasanje onih ljudi koji su potpuno zakonito i iz ličnih potreba, koje nemaju veze sa izborima, promenili svoje prebivalište u proteklih 11 meseci.

Profesor pravnog fakulteta u Novom Sadu Bojan Pajtić smatra da je potrebno preduzeti mnogo mera da bi se sprečila krađa na izborima, ali je sumnjičav i da li će se ova konkretna mera sprovesti.

„Ovo je jedna od mera, mada je pitanje da li će i ona biti implementirana. Najveći problemi na izborima, kao što su kupovina glasova i medijska kontrola su takođe zabranjeni, ali institucije ne čine ništa da se sa ovim izazovima uhvate u koštac. Naprotiv, čini se da ljudi koji vode su nadležne institucije aktivno učestvuju u izbornim manipulacijama. Dakle, nisu naši zakoni toliko loši. Problem je što ih niko ne sprovodi“, kaže Pajtić.

Pravnica i članica gradske izborne komisije na prošlim decembarskim izborima Sofija Mandić za Danas kaže da je izmena zakona koja će onemogućiti pravo glasa ljudima koji su promenili prebivalište u poslednjih 11 meseci.

„Odluka o tome da će neki ljudi glasati u mestu prethodnog prebivališta je doneta bez jasnog kriterijuma, više po principu – hajde da nešto uradimo, pa šta uhvatimo, uhvatili smo. Mi imamo neku predstavu o tome koliko je ljudi više u biračkom spisku, ali nemamo nikakvu predstavu o tome koliko njih će ovom intervencijom iz tog spiska biti ispisani. Takođe, imamo informacije da su ljudi u birački spisak upisivani godinama pre jula 2023, intenzivno tokom 2022. godine, pa se postavlja pitanje zašto je prihvatljivo da oni ostanu u biračkom spisku. Ove izmene, usvojene sedam dana pre zaključenja biračkog spiska su i sa građanskog i sa pravnog aspekta zbunjujuće. Efekti primene, ako je uopšte bude bilo, jer ni za to nema garancije, biće krajnje ograničeni“, kaže Sofija Mandić.

Ona navodi i da dodatni problem predstavlja  to što postoje indicije da su ljudi nakon 17. decembra ispisivani iz biračkih spiskova tamo gde su prethodno nezakonito upisivani, pa bi ih ovo rešenje samo vratilo tamo gde nisu ni smeli biti upisani.

„Na kraju, trenutna vlast je antidatirala objavljivanje izbornih rezultata u Službenom listu, na očigled čitave javnosti. Šta ih sprečava da antidatiraju upise u birački spisak na period pre jula 2023? Pošto do zaključenja biračkog spiska ima jos četiri dana i pošto neće biti nikakvog nadzora nad primenom navedenih rešenja, imam mnogo rezervi i skoro nimalo poverenja u efekte izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku“, navodi Sofija Mandić.

Kada je reč o tome da li će ova izmena zakona oštetiti one građane koji su svoje prebivalište promenili po zakonu i zbog svojih ličnih potreba, i Bojan Pajtić i Sofija Mandić su saglasni u tome da hoće.

Bojan Pajtić napominje kako treba težiti sistemskim zakonima, a ne ad hoc merama.

„Ovom merom će, svakako, biti oštećeni oni koji su, u skladu sa zakonom, iz profesionalnih ili porodičnih zakona promenili prebivalište. Sve sfere života treba urediti sistemskim zakonima, a ne ad hoc merama. Teško da je moguće doneti zakon koji može sašuvati državu od nosilaca svih važnijih javnih funkcija, jer oni, pokazalo se, za zakon i ne mare“, kategoričan je Bojan Pajtić.

Sofija Mandić ukazuje na to da je trebalo ostaviti mogućnost da ljudi dokažu svoje zakonito prebivalište.

„Ljudi koji nisu „fantomi“ su koratelatna šteta dogovora koji je napravio deo opozicije sa vlašću. Trebalo je ostaviti mogućnost da ti ljudi dokažu svoje zakonito prebivalište i jedan opozicioni amandman je išao u tom pravcu. Nažalost, on nije usvojen. Mada, i da je usvojen, to ne bi bilo srećno rešenje – ti ljudi bi morali dva puta da dokazuju zakonitost svog prebivališta, dok oni koji su vršili nezakonite upise ne moraju ništa ni da dokazuju, niti ikome da polažu račune. To je slika stanja u Srbiji – pošteni građani uvek izvuku deblji kraj“, kaže Mandić.

Ona smatra da će ova mera na kraju napraviti više štete nego koristi.

„Ova izmena zakona napraviće više štete nego koristi jer će vlast, a to je već počela da čini, ove izmene predstavljati kao kraj razgovora o reviziji biračkog spiska. Zbog toga je pristanak na ovakve izmene bio nepromišljen. Ako je pak bio promišljen, onda je bio neodgovoran“, zaključuje Sofija Mandić.

Kako se do sada u praksi dokazivalo prebivalište i čiji je to posao

Stvarno prebivalište, odnosno dokazivanje da neko zaista živi na adresi na kojoj je prijavio prebivalište je u nadležnosti MUP-a. Pošto je MUP nadležan i prilikom prijave prebivališta, policija takođe može i da nekome ukine prebivalište, tj. da pasivizira adresu nekome za koga utvrdi da je fiktivno prijavljen na njoj.

MUP je i do sada radio pasivizacije adresa, ali samo u pojedinačnim slučajevima, odnosno u onim situacijama kada se za nekoga osnovano posumnja da ne stanuje na navedenoj adresi. U tim situacijama policija vrši takozvanu terensku proveru, gde odlaskom na adresu, na kojoj se sumnja da je neko fiktivno prijavljen, utvrđuje da li je to zaista tako. Ukoliko se građanin, za koga se sumnja da je fiktivno prijavljen, ne zatekne na adresi, policija u razgovoru sa komšijama i drugim operativnim radnjama utvrđuje da li građanin zaista živi na adresi.

Policija je prošle godine pokazala da je tehnički u stanju i da radi obimne terenske provere, kada je nakon majskih tragedija rađena revizija dozvola za legalno posedovanje oružja. Tada je MUP za relativno kratak vremenski period izvršio preko 400.000 provera, što je podrazumevalo odlazak na otprilike toliko adresa. Međutim, izgleda da opozicija nema apsolutno nikakvo poverenje u policiju, jer nikada nije ni zatraženo da MUP preuzme na sebe obimnu proveru prebivališta. Ukoliko bi se ove provere adekvatno uradile, moglo bi da se utvrdi za svakoga pojedinačno da li je lažno prijavljen ili zaista živi na adresi koja mu stoji u ličnoj karti.

Ipak, pošto je izglasana izmena zakona koja je već stupila na snagu, građani koji su svoje prebivalište menjali u poslednjih 11 meseci, na lokalnim izborima će, ukoliko se odluče na glasanje, morati da glasaju u mestima iz kojih su se iselili, a pravo da glasaju na svom trenutnom prebivalištu će moći da ostvare na nekim sledećim lokalnim izborima.