Da li je ministar policije odgovoran za rad policije

Kako objašnjavaju naši sagovornici, ministar policije ima ovlašćenja da smeni ljude koji to veče nisu radili svoj posao, da se ne može zaklanjati iza odluka njegovih podređenih i da je odgovoran za nedostatak političke volje da se taj slučaj reši.

Advokat Božidar Prelević o „suženim“ nadležnostima ministra Stefanovića u slučaju rušenja u Savamali kaže da ministar svakako ima ingerencije da smeni ljude koji to veče nisu radili svoj posao, a on mora znati koji su to ljudi.

On podseća i na izjave premijera Aleksandra Vučića da je u slučaju Savamala odgovoran neko iz samog vrha vlasti i dodaje da je teško poverovati da ministar Stefanović, kao njegov najbliži saradnik, nije bio upućen u saznanja koja premijer ima.

– Iz toga se da zaključiti da niko u toj policiji nije smeo da uradi ništa bez znanja ministra. Sada imamo situaciju da premijer zna ko je kriv, da ministar ne zna, i da je za sve to kriv jedino NIN jer je to javno rekao – objašnjava Prelević.

Milan Antonijević iz Jukoma kaže za Danas da je ministar odgovoran za ceo sistem policije i da se ne može zaklanjati iza odluka njegovih podređenih. Kad je reč o samoj tužbi ministra Stefanovića protiv NIN-a, Antonijević navodi da je svaka javna ličnost, pogotovo ona koja je ušla u politiku, „podložna kritici javnosti i preispitivanju njenih poteza i tu se treba voditi praksom Evropskog suda za ljudska prava koja to jasno dopušta“.

Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže da predstavnici vlasti relativizuju ceo slučaj u javnosti, jer i nakon osam meseci nije utvrđeno ko je iz vrha policije naredio da policajci ne postupaju.

– Još uvek nije utvrđeno da je ministar unutrašnjih poslova operativno odgovoran za nepostupanje policije, međutim, to ne znači da ministar ne snosi političku odgovornost – ističe Đorđević. On je predložio mere kojima bi mogla da se utvrdi zakonska odgovornost svih u komandnom lancu.

– Ministar je mogao da zahteva izveštaje u vezi sa merama koje policija preduzima da se vidi dokle se stiglo u otkrivanju lica koja su rušila u Hercegovačkoj. Takođe, ministar je mogao da izda Sektoru unutrašnje kontrole smernice u vezi sa otkrivanjem razloga zbog kojih policija nije reagovala na pozive građana – objašnjava Đorđević i dodaje da je Sektor mogao i samoinicijativno da otvori istragu i utvrdi čije su naredbe dovele do nereagovanja policije.

Predsednik DS Dragan Šutanovac, iz ugla bivšeg ministra odbrane i nekadašnjeg predsednika skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost, objašnjava da ministar nema direktne nadležnosti da otkrije ko je rušio, ali da je svakako odgovoran za nedostatak političke volje da se taj slučaj reši.

– Ministar policije nije istražni niti predistražni organ, on nema ovlašćenja da vodi istragu, ali činjenica je da su propusti napravljeni, da je to veče u Savamali suspendovana pravna država. Nadležnost ministra policije jeste da da svoj maksimum kako bi se utvrdila odgovornost nadležnih organa. A sam premijer je rekao da je to radio neko iz vrha vlasti, ali očigledno da postoji neki politički motiv i tihi bojkot da se to prikrije – kaže Šutanovac.

Naši sagovornici osvrnuli su se i na način na koji je presuda NIN-u doneta i uporedili brzinu kojom je rešen ovaj postupak sa istragom o Savamali, koja još uvek nije završena.

Prelević ukazuje na uključenost Stefanovića u rad pravosuđa i njegova česta pojavljivanja u medijima.

– Još je manja nadležnost ministra u pravosuđu, pa smo videli fantastično brzu presudu, u čemu se ogleda njegova moć, koju nije iskoristio da utvrdi čijom greškom u policiji niko nije reagovao – ističe Prelević.

Antonijević navodi da je posebno čudan način na koji je doneta presuda, odnosno brzina, posebno kad poredimo sa drugim postupcima koje vodimo.

– Ova presuda otvara potpuno drugačiji pogled i na nedavno usvojeni Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, jer se njom uspostavlja praksa donošenja presude u roku od nekoliko meseci od podnošenja tužbe, a to nijedan sud ne može ispuniti, osim u slučajevima poput ovog., kaže Antonijević.

Državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Nino Brajović kaže za Danas da sada predstavlja izvršnu vlast i da ne sme da komentariše odluke sudske vlasti i utiče na rad suda.

Janković: Odgovornost na ministru policije

Na pitanje Danasa da li zaštitnik građana, kako je pred sudom tvrdio ministar policije, „ne može da donosi zaključak u pogledu odgovornosti pripadnika MUP-a (slučaj Savamala), a isti nema pravo da ulazi u meritum te stvari“, zaštitnik građana Saša Janković kaže za Danas da nije moguće da Stefanović ne razume Ustav, već da „potcenjuje građane, računajući da su zauzeti životnim problemima i da će verovati u to da ministar zna šta priča“.

– Ustav i zakon kažu da Zaštitnik „kontroliše“ rad organa vlasti i „utvrđuje“ propuste na štetu prava građana – onaj ko to sa državne funkcije poriče taj podriva Ustavom utvrđen državni poredak. Niko, pa ni ministar Stefanović ne može da bira koju državnu instituciju i koji deo Ustava i pravnog poretka priznaje, a koji ne. U Savamali je Zaštitnik građana, kao nadležni državni organ, utvrdio propuste u radu MUP-a na štetu garantovanih prava građana, a ministar pokušava da objasni da on priznaje samo tužilaštvo i sud, iako je njihov posao nešto sasvim drugo. Oni će, ako im policija jednog dana obezbedi dokaze, reći da li je bilo krivičnih dela, koji su posebna vrsta kršenja zakona. Ali nezakonitosti i nepravilnosti kojima su prekršena prava građana su počinjene, dokumentovane i utvrđene. Za njih neko mora da bude odgovoran. Pošto je istekao rok koji je, u skladu sa zakonom, ostavljen da MUP sam utvrdi ko je u tom organu zakazao ili sabotirao normalan rad, odgovornost mora da snosi nadležni ministar – navodi Janković.

Nadležnosti ministra policije

Ministar policije Nebojša Stefanović je na sudu izjavio da „po Zakonu o policiji ministar unutrašnjih poslova rukovodi i predstavlja MUP RS, obezbeđuje materijalno tehnička sredstva, sprovodi mere međunarodne saradnje, može da vrši određeni mere nadzora koje se ne odnose na tužilačku istragu. Ministar MUP RS ne nalaže bilo kakve mere“. Prema Zakonu o policiji (član 8) ministar takođe „može da zahteva izveštaje, podatke i druga dokumenta u vezi sa radom policije“. Predstavnik policije ministru, redovno i na njegov poseban zahtev, podnosi izveštaje o radu policije i o svim pojedinačnim pitanjima iz delokruga policije. Ministar daje policiji smernice i obavezna uputstva za rad, uz puno poštovanje operativne nezavisnosti policije. Ministar može naložiti policiji da u okviru svoje nadležnosti izvrši određene zadatke i preduzme određene mere i da mu o tome podnese izveštaj.

Stefanović: Suđenje nije trajalo jedan dan

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je juče da nije tačno da je sudski proces po njegovoj tužbi protiv nedeljnika NIN trajao samo jedan dan i naglasio da presuda pokazuje da je on govorio istinu, a da oni nisu. „Moram da kažem da su potpune izmišljotine o postupku koji je trajao jedan dan. Postupak je trajao od avgusta kada sam ja podneo tužbu do kraja decembra“, rekao je Stefanović, odgovarajući na pitanje novinara posle obilaska rečne policije u Beogradu. „Drago mi je da javnost vidi da su govorili neistine o meni jer su me optužili za učešće u izvršenju krivičnog dela, šta god ko pričao – to je pisalo u tom tekstu i sud je to vrlo jasno rekao“, izjavio je Stefanović. On je objasnio da ovo nije radio zbog novca već da je hteo da pokaže da ne možete nekog da optužite za izvršenje krivičnog dela bez dokaza. Upitan o rešavanju slučaja rušenja zgrada u Hercegovačkoj ulici, on je izrazio uverenje da će policija rešiti taj slučaj. „Uveren sam da ćemo i ovo delo rešiti. Ne mogu da vam kažem u kom roku jer ne vodim istragu“, rekao je Stefanović.

Novinarska udruženja podržavaju NIN

Novinarska i medijska zajednica pruža punu podršku redakciji NIN u osporavanju prvostepene presude Višeg suda u Beogradu, koji je odlučio da je ovaj nedeljnik povredio ugled i čast ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, objavljivanjem teksta „Nebojša Stefanović: Glavni fantom iz Savamale“ u junu ove godine. U zajedničkom saopštenju novinarska i medijska zajednica podsećaju da je obaveza da državni funkcioneri trpe javnu kritiku nije propisana sa ciljem da se ograniči njihov rad, već da se proširi prostor za slobodu javne reči i javni dijalog. Presuda Višeg suda u Beogradu, prema oceni novinarske i medijske zajednice, predstavlja zabrinjavajuću poruku medijima šta može da im se dogodi ako negativno pišu o državnim funkcionerima.

„Zaprepašćeni smo tvrdnjom sudije Slobodana Keranovića da novinarski stav o političkoj odgovornosti jednog ministra u Vladi Srbije spada u „nedopuštene“, „neistinite“ i „nedozvoljene informacije“, ukazuje se u zajedničkom saopštenju.