Prijava zbog „pretećeg“ tvita vlasniku lista „Alo“ i „Studija B“

„Ovo je vlasnik Alo novina. Gorih i od Informera. Ovo je vlasnik Studia B. Ovo je vlasnik Barbara i Ivani“, objavljeno je na Tviteru. List „Alo“ smatra da je ova objava pretnja i ugrožavanje sigurnosti Blagojevića i zato je podneta prijava.

Advokat Udruženja novinara Srbije (UNS) Nenad Krajinović, navodi da ovaj tvit „definitivno nije pretnja“, ali da „podnošenje krivične prijave može ukazati da je kod konkretnog oštećenog lica verovatno izazvano osećanje nespokojstva i straha“.

Dva dana nakon ove objave, na portalu lista „Alo“ u tekstu pod nazivom „POLICIJA MORALA DA REAGUJE Nakon pozivanja na ubistvo i silovanje članova Vlade, opozicija OTIŠLA KORAK DALjE!“ objavljeno je da je „skupina koja stoji iza gore pomenutog profila ovakvim ponašanjem ugrozila bezbednost Saše Blagojevića i nanela nemerljivu štetu njemu i njegovoj porodici, kao i svim urednicima i novinarima Alo novina koji su verovatno njihova primarna meta“.

„Ustavom Republike Srbije, garantuje se sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, ali pozivanju na linč novinara Ministarstvo unutrašnjih poslova odlučilo je da mora stati na put“, navodi se u tekstu objavljenom na portalu lista „Alo“.

U međuvremenu, naziv ovog Tviter naloga promenjen je u Momir Bulatović.

Urednik lista „Alo“ Vasilije Papović rekao je UNS-u da je ova objava prijavljena Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, kao i „da očekuju rezultate“.

„Niko se ne oseća sigurno. Ni novinari, urednici“, rekao je UNS-u Papović.

Advokat UNS-a Nenad Krajinović kaže da „ovaj tvit definitivno nije pretnja kakvu zahteva Krivični zakonik za izvršenje krivičnog dela iz člana 138“.

„Isti član zahteva kvalifikovanu pretnju, a to podrazumeva ozbiljnu i konkretnu pretnju. Ovde se čak govori o imovini lica čija je slika deo tvita, a krivično delo zahteva pretnju usmerenu prema životu i telu nekog lica“, rekao je UNS-u Krajinović.

On napominje da „iako možda nema elemenata krivičnog dela za koje je izvršena prijava, nadležno javno tužilaštvo mora sa posebnom pažnjom da pristupi svakoj krivičnoj prijavi koju podnosi novinar ili lice koje obavlja poslove u vezi sa javnim informisanjem, ako je konkretni događaj u vezi sa vršenjem poslova iz oblasti javnog informisanja“.

„Istakao bih da samo podnošenje krivične prijave može ukazati da je kod konkretnog oštećenog lica verovatno izazvano osećanje nespokojstva i straha i nadležno tužilaštvo bi trebalo sa posebnom pažnjom da razmotri da li, ako nema elemenata prijavljenog krivičnog dela, ima elemenata nekog drugog krivičnog dela ili podstrekavanja na vršenje nekih drugih krivičnih dela koja se gone po službenoj dužnosti prema oštećenom licu ili medijima (redakcijama) sa kojima je povezan“, navodi Krajinović.

On kaže da „ovakvo javno nuđenje ličnih podataka određenog lica, kao što je adresa kuće u kojoj stanuje, može izazvati teže posledice po sigurnost lica o kome je reč, njemu bliskih lica i njihove imovine“.