Da li je oružje „roba kao i svaka druga“: Sagovornici Danasa o dilemi treba li Srbija da izvozi naoružanje Ukrajini?

Informacije da su mine iz Valjeva prodavane Ukrajini demantovalo je srpsko Ministarstvo trgovine koje je po zakonu ovlašćeno da daje dozvole za izvoz oružja.

„Uvidom u bazu podataka, kao i prema podacima koji su nam dostupni utvrđeno je sledeće – u periodu od 2014. do 2021. godine nije bilo izvoza NVO u Ukrajinu“, navelo je Ministarstvo trgovine odgovarajući na pitanja Radija Slobodna Evropa. Iz ministarstva su dodali da u istom periodu iz Srbije nije izvezeno oružje ni u bilo koju drugu zemlju, gde bi krajnji korisnik bila Ukrajina.

Ipak, i pored odlučnog demantija zvaničnika, ostaje otvoreno pitanje – da li bi Srbija trebalo da izvozi naoružanje u Ukrajinu?

Iako brojna istraživanja javnog mnjenja sugerišu da bi većina građana Srbije bilo protiv takvog koraka, sagovornici sa kojima je kontaktirao Danas imaju drugačije mišljenje.

Zoran Dragišić, profesor Fakulteta bezbednosti i narodni poslanik na listi Srpske napredne stranke ističe da se Ukrajina ne nalazi pod sankcijama Ujedinjenih nacija, te da u tom smislu ne postoji pravna prepreka da Srbija prodaje oružje ovoj zemlji.

– Moj stav je da, ne samo da bi trebalo da prodaje, nego da bi trebalo i da pokloni deo naoružanja Ukrajini. Ovakav potez bi svakako imao političke reperkusije u smislu da bi ugled Srbije značajno porastao u svetu, navodi Dragišić.

Vrlo slično, gotovo identično mišljenje ima i advokat Čedomir Stojković. On je prethodnih meseci došao u fokus javnosti kao predsednik grupe “Oktobar” koja kao glavni izazov vremena u kome živimo vidi “prikrivenu hibridnu okupaciju Srbije koju sprovodi režim Vladimira Putina”.

– Srbija ne bi trebalo da prodaje, već da poklanja oružje Ukrajini. To je jedini način na koji može sa sebe da spere sramotu zbog činjenice da već godinu dana izbegava da Rusiji uvede sankcije. Posebno treba pokloniti ruske tenkove i MIG-ove, koje smo svojevremeno i mi dobili iz Rusije. Na taj način bismo se konačno našli u evropskoj porodici naroda, zaključuje Stojković.

Ako se cela stvar pogleda iz ekonomskog ugla, dolazi se do sličnog zaključka. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ističe da je oružje roba kao i svaka druga, te da je logično da ga treba izvoziti kako bi se zaradilo.

– Primera radi, ako Srbija ne izveze oružje u Ukrajinu zato što je tamo rat ne znači da to neće učiniti neka druga zemlja. Takođe, i ako Srbija direktno ne isporuči naoružanje Kijevu ne znači da ono neće dospeti u Ukrajinu preko nekog posrednika kome ga je naša zemlja prodala. I po toj liniji, opet neko može da postavi moralističko pitanje zašto se srpsko oružje našlo na ukrajinskom ratištu. Ova stvar se mora gledati samo iz biznis ugla i možda je najbolja varijanta da se oružje prodaje posrednicima. Niko nije radostan što se oružje koristi u ratovima za ubijanje ljudi, ali to ne menja činjenicu da je reč o robi. Takođe, mnogi prodaju oružje Ukrajini, a samo se u slučaju Srbije postavlja pitanje da li je ispravno to raditi ili ne, navodi Savić.

Ekonomista Milan R. Kovačević napominje da, ako je strategija Srbije razvoj namenske industrija, onda taj prozvod treba i izvoziti. U suprotnom, dodaje Kovačević, takva strategija nema smisla.

– Istini za volju, kod nas namenska industrija trpi gubitke pa je pitanje da li bi uopšte trebalo da postoji. U konkretnom slučaju, pak Srbija ne treba direktno da izvozi oružje u zemlju poput Ukrajine u kojoj se odvija rat. Oružje naša zemlja treba da prodaje posrednicima u toj trgovini. To što je oružje prodato nekom trgovcu automatski ne znači da ga on neće preprodati, odnosno da ono neće biti upotrebljeno na ratištu gde može da dospe upravo tako što bi ga posrednik nakon kupovine od naše zemlje uputio u Ukrajinu, ističe Kovačević.