Da li je politika jača od Interpola?

U fokusu pažnje svakako će biti status Kosova i pitanje njegovog eventualnog članstva u ovoj međunarodnoj policijskoj organizaciji, za koju domaći političari unisiono tvrde da će biti zloupotrebljena u političke svrhe.

Dok čekamo ishod sednice, ne škodi podsetiti se na par domaćih slučajeva u kojima Srbija nije postupila po poternicama Interpola.

Slučaj Svetozara Marovića

Svetozar Marović ostaće zabeležen u istoriji kao prvi i jedini predsednik države koja se zvala Državna zajednica Srbije i Crne Gore. Decenijama je Marović zauzimao najviše državne funkcije u Crnoj Gori, a važio je za čoveka od najvišeg poverenja aktuelnog predsednika zemlje Mila Đukanovića.

Međutim, bogata politička biografija nije mu bila od pomoći 2016. godine kada je uhapšen pod sumnjom da je zloupotrebom službenog položaja prilikom prodaje opštinskog i državnog zemljišta i u građevinskim poslovima oštetio opštinu Budva za više miliona evra.

Marović je proveo u pritvoru oko šest meseci, iz kog je pušten nakon što je sa Specijalnim državnim tužilaštvom Crne Gore potpisao Sporazum o priznanju krivice. Po sporazumu,  Marović je priznao da je bio na čelu organizovane kriminalne grupe, zbog čega je dobio kaznu od tri godine i devet meseci zatvora, kao i obavezu da uplati 1,1 milion evra.

Međutim, svega tri dana nakon puštanja iz pritvora, jedan tabloid ga je fotografisao u beogradskom tržnom centru Ušće. Zvanično objašnjenje je glasilo da je Marović pušten iz Crne Gore na lečenje.

Bilo je potrebno skoro godinu dana vlastima u Crnoj Gori da shvate da Marović nema ambiciju da se vrati na izdržavanje zatvorske kazne pre nego što su za njim raspisali crvenu Interpolovu poternicu. Od tog trenutka nema značajnih pomaka pošto srpska policija iz nepoznatih razloga odbija da ga uhapsi.

Nedavno je ministar pravde Crne Gore Zoran Pažin izjavio da je Crna Gora preduzela sve potrebne korake kako bi došlo do izručenja, no da iz Srbije još nema odgovora na raspisivanje Interpolove poternice za Marovićem.

„Na potezu su vlasti Republike Srbije. Očekujemo zvanični odgovor na to pitanje, koji je do sada izostao. Nismo dobili nikakvu povratnu informaciju koji bi bio zvanični odgovor Srbije u odnosu na raspisanu potjernicu Interpola prema ovom licu“, kazao je Pažin.

Slučaj Sebastiana Gice

Za razliku od Marovića, srpska policija je uhapsila Sebastiana Gicu, rumunskog biznismena i političara, za kojim je njegova matična zemlja raspisala poternicu. To se dogodilo 14. aprila 2017. godine, čime su samo bile potvrđene spekulacije koje su nedeljama unazad tvrdile da se Gica krije upravo u Beogradu.

Gica je bio sproveden sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, a par nedelja kasnije je pušten iz pritvora nakon što je uplatio jemstvo od 200.000 evra. Gica se u bekstvu nalazio od 19. decembra 2016. godine, a na teret mu se stavljao niz krivičnih dela.

Bio je optužen zbog ucene, davanja mita, trgovine uticajem, pranja novca i odavanja poverljivih informacija. Pored biznisa, u kojem je stekao milione, bio je i jedan od osnivača desno orijentisane Ujedinjene partije Rumunije i blizak prijatelj bivšeg premijera Viktora Ponte.

Ponta je, podsetimo, izjavio za rumunske medije da je savetnik srpskog predsednika Aleksandra Vučića. Gica je bio poslanik u rumunskom parlamentu i član Odbora za kontrolu službi bezbednosti.

Interesantno je da je srpsko Ministarstvo finansija, dok je bio u bekstvu, konzorcijumu koji je uključivao i firmu čiji je Gica vlasnik, dodelio posao vredan oko milion evra. Posao je naknadno raskinut, po prigovoru drugoplasirane firme na tenderu. Ponudu je podneo zajedno sa domaćom firmom Prointer IT solutions. Za direktora ove firme, bivši predsednik Demokratske stranke Bojan Pajtić je tvrdio da je u bliskim odnosima sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem.

Godinu i tri meseca je Gicin ekstradicioni postupak trajao u Višem sudu u Beogradu, da bi u julu ove godine sud odlučio da ne izruči Gicu Rumuniji. U obrazloženju te odluke naveli su da da je Gica u junu, odlukom Kancelarije za azil Ministarstva unutrašnjih poslova, dobio azil u Srbiji „zbog pretnje progonom u zemlji porekla usled političkog mišljenja“.

Slučaj Cvetana Vasileva

Identičan epilog u maju ove godine doživeo je i bugarski biznismen Cvetan Vasilev, koji u Srbiji živi od 2014. godine. Njega Bugarska potražuje zbog sumnje da je proneverio oko 1,3 milijarde evra i na taj način značajno doprineo najvećoj bankarskoj krizi u toj zemlji.

Optužnica, za koju Vasilev tvrdi da je politički motivisana, tereti ga, kao i još 17 optuženih, za niz krivičnih dela koji su doveli do kraha bugarske Korporativne komercijalne banke, čiji je Vasilev bio direktor i većinski deoničar.

Predmet izručenja Cvetana Vasileva se godinama selio po sudovima u Srbiji zahvaljujući našem zakonu koji nije predvideo rok u kojem sud mora da odluči o zahtevu za ekstradicijom. Viši sud u Beogradu je još 2014. godine doneo rešenje o izručenju, ali ga je Apelacioni sud ukinuo, tvrdeći da je doneto „uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka i na osnovu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja“.

Isto se ponovilo i nekoliko godina kasnije. Viši sud je rešio da Vasilev bude izručen, a Apelacioni da su povređene odredbe postupka. Zbog odugovlačenja Bugarska je Srbiju 2016. godine prijavila odgovarajućim telima Saveta Evrope.

Nekadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić je priznao da je Cvetan Vasilev, pre nego što je uhapšen, uplatio donaciju fondaciji koju je vodila njegova supruga. Bivši predsednik je negirao lične kontakte sa Vasilevim.