Da li je Šapićevo obećanje o besplatnim vrtićima realnije od Vučićevog?

Na ovaj način u delu javnosti tumači se obećanje gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića da se vrtići u Beogradu neće plaćati za šta je, tvrdi, obezbeđen novac u gradskoj kasi.

Pred odbornicima Skupštine grada na današnjoj sednici će se naći predlog budžeta za narednu godinu, pa će možda biti jasnije koliko će Grad koštati ova ideja, ali i šta će biti sa decom koja su trenutno upisana u privatne predškolske ustanove i za koje gradska vlast plaća subvencije.

– Sve što je Skupština grada najavila za građane Beograda je dobra vest. Ne sumnjam da će to njima odgovarati, ali sa druge strane zaposleni u predškolskim ustanovama Beograda imaju opravdanu bojazan na koji način će se to odraziti na uslove rada i plate. Zaposlenima u beogradskim predškolskim ustanovama cena rada je uvećana za šest procenata u odnosu na republičku osnovicu i postavlja se pitanje da li će ta osnovica i dalje biti uvećana i za koliko jer su se i sredstva od roditeljskih uplata za vrtiće slivala u budžet Grada – kaže za Danas Vesna Janjić, predsednica beogradskog odbora Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja.

Ona ukazuje da u glavnom gradu hronično nedostaju građevinski kapaciteti, da su u mnogim vrtićkim grupama deca upisana preko propisanih normativa, te da je posebno u prigradskim opštinama, gde je veliki priliv stanovništva, mnogo zahteva za prijem dece.

– Ako vrtići budu besplatni sigurno će navala biti veća na državne predškolske ustanove, jer će svako poželeti da mu dete ide u državno obdanište. Privatni vrtići su daleko skuplji i bez obzira što Grad daje subvencije jednom broju roditelja čija deca nisu primljena u državne vrtiće, oni moraju da doplate do pune cene pa će u tom smislu sigurno biti mnogo onih koji će poželeti da decu prebace u državne predškolske ustanove i da ne plaćaju ništa – smatra Janjić.

Podaci o tome koliko dece u Beogradu pohađa državne, a koliko privatne vrtiće se razlikuju. Republički zavod za statistiku prikuplja podatke za beogradski region, a te brojke se ne slažu sa onim iz Jedinstvenog informacionog sistema prosvete za Školsku upravu Beograd. Te cifre pak značajno odudaraju od statistike Grada.

Poslednji podaci koje je Danas dobio od Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu u februaru ove godine svedoče da u državne beogradske predškolske ustanove ide oko 58.000 dece, a u privatne uz subvenciju oko 22.000.

Nadležni su ranije izneli podatak da je obuhvat predškolskim vaspitanjem oko 75 odsto, a da, prema podacima RZS, u prestonici živi oko 106.000 dece uzrasta do šest godina.

Što ukazuje da u ovu cifru nisu uračunata deca koja pohađaju pripremni predškolski program, a od kojih je većina u celodnevnom boravku u vrtićima.

Ništa jasniji nisu ni podaci o tome koliko je dece ostalo „ispod crte“ pri upisu. Gradski funkcioneri pominju da je na listi čekanja između 1.000 i 2.000 dece, ali je svima jasno da su liste smanjene prekonormnim upisom.

O tome kako statistika može da iskrivi pravo stanje naša sagovornica navodi primer da, ako sa dve grupe radi četiri vaspitača, ispada da je broj izvršilaca dovoljan u odnosu na broj dece.

Ali niko ne kaže da dve grupe borave u istoj prostoriji.

– Grupe su prebukirane, broj dece koja borave u predškolskim ustanovama nije srazmeran sa građevinskim kapacitetima. Upisom preko normativa se drastično utiče na kvalitet usluge, a ako bude dodatnog pritiska da se poveća broj dece pitanje je kako će sistem da funkcioniše, jer je iovako prenapregnut. Sindikat smatra da je mera o besplatnim vrtićima odlična, ali da je prvo trebalo obezbediti kapacitete izgradanjom novih objekata. Beograd ima izdvojene parcele na kojima treba da se grade vrtići, ali sve stoji jer nisu rešeni imovinsko-pravni poslovi – ukazuje Janjić.

Da je, kako kaže, u ove svrhe preusmereno više od 18 milijardi dinara, koliko je pominjano da je plaćeno privatnim vrtićima na ime subvencija, problem sa kapacitetima u državnim predškolskim ustanovama bio bi rešen.

Naša sagovornica napominje da zbog prebukiranih grupa nisu prepoterećene samo medicinske sestre u jaslama i vaspitači, već ceo sistem, od spremačica, servirki do vozača.

– Sve beogradske predškolske ustanove imaju problem sa starim dostavnim vozilima koja više ne mogu da služe svrsi pa se hrana razvozi putničkim mini-busevima i službenim automobilima direktora, a posude za prenos hrane su teške. Ljudi rade u otežanim uslovima da bi obezbedili funkcionisanje predškolskih ustanova. Do prošle godine bio je manjak tehničkog osoblja, sad nam nedostaju sve strukture zaposlenih jer za ove pare niko neće da radi. Nema ko ni da skuva, ni da preveze, ni da servira – upozorava Janjić.

Preko 3.000 zaposlenih radi za minimalac koji trenutno iznosi oko 35.000, a od januara 2023. biće 40.000 dinara. Njihov težak položaj naša sagovornica ilustruje sledećim primerom:

– Naša servirka čiji je suprug bez posla i sa dvoje dece od 1. januara će imati budžet za koji će moći da obezbedi samo jednu perecu i jogurt. Pereca je 70 dinara, jogurt 50, to je 120 dinara, puta tri obroka što je 360 dinara. Ako to pomnožimo sa četiri člana porodice i brojem dana u mesecu dolazimo do iznosa od 43.200 dinara, a minimalac će biti 40.000. Poruka je: nemamo ni za jogurt – kaže Janjić.

Ona napominje da su vaspitači sa sedmim stepenom stručne spreme uvek imali platu iznad beogradskog proseka, a u poslednje dve godine ne samo da su ispod proseka Grada, već i Republike, što, kako kaže, znači da su na istorijskom minumumu. Početna plata vaspitača sa sedmim stepenom u Beogradu je 70.377 dinara.

Ni plate, ni penzije

Vesna Janjić ukazuje da su ranije mladi vaspitači davali otkaz posle mesec ili dva, dok se danas na taj korak odlučuju zaposleni sa 20 godina staža koji rade odgovorno i kvalitetno jer ne mogu da žive od plate, a sutra ni od penzije.

– Jer sada ko prima miminalac i penzioniše se sa 65 godina života i 40 godina staža dobijaće penziju od 17.000 dinara. Ljudi ne žele da dočekaju penziju na tom mestu, hoće da imaju penziju od koje mogu da žive – kaže ona.

Cena

Roditelji čija deca idu u državne predškolske ustanove mesečno plaćaju 5.617 dinara (20 odsto), a Grad Beograd pokriva 80 odsto cene koštanja državnog vrtića pa je taj odnos, zbog jednakog tretmana dece, preslikan i na subvenciju za privatna obdaništa. Za boravak u privatnim vrtićima roditeljima se refundira do 22.468 dinara mesečno po detetu. Razliku do pune cene plaćaju roditelji iz svog džepa.

Otkako je u septembru 2015. počeo projekat subvencionisanog boravka dece u privatnim predškolskim ustanovama za koju nema mesta u državnim, do sredine ove godine je na ime refundacije dela troškova isplaćeno više od 20 milijardi dinara.