Da li je Sarkozi novi Napoleon?

Gore navedeno poređenje odnosi se na Napoleona Bonapartu i njegovog 26. sledbenika na funkciji lidera Francuske Nikolu Sarkozija. Međutim, to je sada ozvaničio vodeći politički komentator u zemlji. U novoj knjizi Konzularni marš Alen Duamel predstavlja Sarkozija kao inkarnaciju 21. veka najuticajnijeg Francuza modernog doba, ili, kako je to on naveo, kao „Bonapartu u svečanom odelu“.

„Obojica teže da za sobom ostave Francusku koja više nije ono što je bila. Sebe vide kao spasioce jedne velike, ali oslabljene države“, piše Duamel. On je, takođe, uočio i druge sličnosti. Obojica vole da privlače pažnju i pokazuju neposredno poštovanje prema novcu. Obožavaju žene, mada njihova zavisnost od lepih pratilja ukazuje na psihičku slabost.

Duamel poređenje pravi pre sa korzikanskim generalom, koji je na funkciju prvog konzula stupio 1800. pre nego što je uveo opsežni program unutrašnjih reformi, nego sa „brutalnim, neumoljivim, slavnim“ carem koji je krunisan četiri godine kasnije. Tada je postrevolucionarna Francuska bila nestabilna kao što je sada pogođena „krizom i uznemirenošću i razočarenjem naroda“. U oba slučaja zemlja je u potrazi za „novim društvenim modelom i političkom moći koja će spojiti autoritet sa inovacijom“. Sarkozi i Bonaparta takođe imaju zajedničke karakterne osobine koje čine njihov način vladavine ekscentričnim, iscrpljujućim, a za kritičare i opasnim“. „Obojica su plahoviti, nestrpljivi i nervozni. Obojica imaju nezaboravne napade besa, koji su ponekad poluizveštačeni. Ne mogu da stoje mirno, razmišljaju i dok hodaju, brzo jedu, donose odluke dok govore“, kaže autor knjige.

Tokom dvadeset meseci na funkciji, Sarkozijev „bonapartistički“ poriv „da napreduje na svim frontovima“ rezultirao je gotovo beskonačnim nizom ličnih inicijativa koje je često sprovodio na štetu sopstvenih ministara. Protekle sedmice je neočekivano objavio planove o značajnim izmenama u pravosuđu, među kojima je i ukidanje funkcije „istražni sudija“ (koju je je uveo sam Bonaparta).

Druga sporna reforma koju trenutno razmatra parlament tiče se državne televizije. Baš kao što je Korzikanac osnovao novine u kojima je propagirao samoga sebe, Sarkozi je optužen da pokušava da kontroliše medije modernog doba. „Obojica polažu mnogo na javno predstavljanje svojih poduhvata“, kaže Duamel.

Najintrigantnije od svega jeste odnos ova dva muškarca sa ženama. Nadaleko je poznato da je Bonaparta bio opsednut Žozefinom, ali su se mnogo svađali te su se razveli kada je on stupio na vlast. Sarkozi je prošao kroz sličnu priču sa prethodnom suprugom Sesilijom. Međutim, ta sličnost prestaje jer se Bonaparta oženio austrijskom nadvojvotkinjom koja je bila zdepasta ali dobra za širenje porodice, dok je Sarkozi pronašao novi ženski totem u vidu izvesne Karle Bruni.