Da li je Srbija država svih njenih građana

Pre svega, taj slučaj otvara pitanje da li je Srbija država svih njenih građana, koji su pred Ustavom i zakonom jednaki. Ustavom Srbije je propisano da je vladavina prava njegova pretpostavka. Nijedan pojedinac ili grupa ne mogu se izmetnuti iznad prava i nisu vlasni da po svom nahođenju povređuju dostojanstvo građana i njihova neotuđiva prava i slobode. Vladavina prava se ostvaruje poštovanjem ljudskih prava, podelom vlasti zasnovanoj na ravnoteži i međusobnoj kontroli, postojanjem nezavisne sudske vlasti i povinovanjem nosilaca vlasti Ustavu i zakonu.

Odmah nakon događaja u Savamali u noći – ranim jutarnjim satima 25. aprila 2016. godine, Zaštitniku građana se obratio veliki broj građana koji su ukazivali na povrede njihovih prava. Tvrdili su da je, pod okriljem noći, grupa lica u crnim uniformama, pod fantomkama, nad tim delom grada preuzela faktičku vlast u trajanju od dva sata. Ukazali su da su zatečeni građani tom prilikom bili lišeni slobode, da su im oduzeti mobilni telefoni i lične stvari, kao i da je od pripadnika obezbeđenja objekata oduzeto naoružanje. Tom prilikom, pomoću građevinskih mašina srušen je veliki broj građevinskih objekata, od kojih preko deset masivne gradnje.

Nalog od „vrha policije“

Građani su ukazali da su tokom i nakon događaja u Savamali tražili intervenciju policije. Tvrdili su da je uprkos brojnim pozivima, policija odbila da izađe na lice mesta. Suprotno tome, predsednik Skupštine grada Beograda je narednih dana preko medija tvrdio da policija o događajima u Savamali uopšte nije bila obaveštena.

Nakon nekoliko dana, 30. aprila, izvršio sam najavljeni, tročasovni nadzor nad radom beogradske policije. Prilikom dolaska mimoišao sam se sa ministrom unutrašnjih poslova koji je u tom momentu izlazio iz zgrade policije. Prisutni rukovodioci beogradske policije su na početku nadzora tvrdili da o dešavanjima u Savamali nisu bili blagovremeno obavešteni. Nakon toga, ostvarili su saradnju, na taj način što su stavili na uvid tražene podatke – dokumenta i audio-zapise telefonskih poziva dežurnoj službi.

Indikativno je da su mi tokom preslušavanja snimaka poziva na dežurni telefon prisutni rukovodioci beogradske policije tvrdili da se konsultacije operaterki sa njihovim šefom ne snimaju, iako je na zapisima na CD-u koji mi je uručen jasno čujan taj razgovor. Između ostalog, nakon dobijanja uputstva od šefa da policija neće postupati, na snimku se čuje objašnjenje operaterke građaninu da je takav nalog dat od strane „vrha policije“.

Na osnovu utvrđenih činjenica tokom nadzora, uvida u dokumentaciju, preslušavanja snimaka telefonskih razgovora operaterki dežurne službe beogradske policije sa građanima i dežurnim šefom u smeni, kao i naknadnih razgovora sa pritužiocima i direktorom policije, Zaštitnik građana je utvrdio da beogradska policija, uprkos svojoj obavezi, nije postupila po brojnim prijavama u kojima je ukazivano na nezakonito lišavanje slobode građana, oduzimanje njihove imovine i noćno rušenje građevinskih objekata od strane organizovane grupe lica pod fantomkama. Zaštitnik građana je 9. maja uputio MUP-u preporuke da bez odlaganja identifikuju lica koja su u Savamali organizovala i izvršila utvrđene nezakonite aktivnosti, kao i da sprovede postupak interne kontrole u cilju utvrđenja individualne odgovornosti policijskih službenika za propuste u radu policije.

Uprkos roku od 60 dana, Ministarstvo unutrašnjih poslova već godinu dana nije dostavilo odgovor o postupanju po preporuci Zaštitnika građana. Više od toga, ne postoje podaci da je MUP sproveo bilo kakve radnje na rasvetljavanju slučaja Savamala. Sektor unutrašnje kontrole MUP-a nije ostvario svoju funkciju – kontrolu zakonitosti rada policijskih službenika u pogledu poštovanja i zaštite ljudskih prava. Za takvo nepostupanje možda je značajna odredba Zakona o policiji po kojoj Sektor bez odlaganja obaveštava ministra o postupanju za koje smatra da je protivno zakonu.

Izostali disciplinski postupci

Tužilaštvo je povodom slučaja Savamala nemo. U medijima su se pojavile informacije iz tužilaštva da policija ne postupa po datim nalozima, uz objašnjenja da je u tom pogledu tužilaštvo nemoćno. Međutim, ukoliko je to tačno, otvara se pitanje zašto nisu inicirani disciplinski postupci protiv odgovornih policijskih službenika koji odbijaju saradnju u istrazi koju sprovodi tužilaštvo. Više od toga, kontinuirano ometanje ili sprečavanje tužioca u vršenju njegove funkcije predstavlja krivično delo.

S druge strane, najviši državni funkcioneri najavljivali su brzu reakciju rešavanja slučaja Savamala. Između ostalog, predsednik Vlade je 8. juna izjavio: „Nesumnjivo je da iza onoga što se dogodilo u Savamali stoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu“. Ovde se otvara pitanje u kom postupku i od strane kog organa su utvrđeni ovakvi zaključci, imajući u vidu da do danas ni policija, niti tužilaštvo, nisu okončali svoje postupanje.

Poseban problem involviranja drugih organa u slučaj Savamala su i navodi da je služba za katastar izvršila brisanje iz katastarske knjige dva zidana objekta u Hercegovačkoj ulici koji nisu bili srušeni tokom događaja u Savamali 25. aprila. Da su ti objekti postojali u momentu njihovog brisanja vidljivo je na snimku jedne TV stanice, a o tome svedoči i policijski zapisnik sačinjen povodom rušenja tih objekata u junu mesecu. Zaštitnik građana vodi postupak ovim povodom i obavestiće javnost da li je našao nezakonitosti u radu katastarske službe.

Nakon godinu dana, dešavanja u Savamali su u velikoj meri ostala nerasvetljena. Građani s pravom očekuju da se konačno stavi tačka na ovaj slučaj. Nesporno je šta se 25 aprila, u ranim jutarnjim satima, desilo u Savamali, i to je moralo biti procesuirano, a krivci kažnjeni. Umesto toga, Srbija dobija šamare između ostalog i od strane međunarodnih organizacija. Ti šamari ne obaraju, ali ponižavaju Srbiju i ukazuju da je u ovom slučaju, potpuno nepotrebno, urušena vladavina prava, a građani poniženi. Osim toga, razotkriveni su brojni nedostaci u radu nadležnih organa i dovedena je u pitanje njihova institucionalna nezavisnost. Poražavajuće je da je Zaštitnik građana jedini državni organ koji je, u roku od 15 dana, u okviru svog mandata, utvrdio načinjene propuste, dok ostali nadležni organi već punih godinu dana i dalje ćute.