Da li je štampa zvanično umrla ili je samo dobila brata? Onlajn seobe u novoj epizodi Danasovog podkasta

Kako izgleda komunikacija na društvenim medijima, šta su sponzorisane vesti i kakva je snaga „klika“, koje aplikacije i influenseri su dominantni, ali i o brojnim drugim aspektima medijske pismenosti u novoj epizodi podkasta Danas pričali su direktorka digitalnog razvoja u ovom listu Ana Bellotti Družijanić i direktor razvoja novih medija u United grupi Daniel Bukumirović.

Ovo je vreme tehnologije, virtuelnog. Tako je i novinarstvo iskoračilo korak napred od svog tradicionalnog oblika. Doduše, to čini od kad postoji, ali kao da je pojava interneta napravila do sad neviđenu zbrku u pogledu preživljavanja profesije.

U ovom podkastu bilo je reči upravo na ovu temu, te je u nepunih sat vremena razgovora rođeno dovoljno činjenica koje mogu motivisati novinare da ne odustanu od svog poziva, ali i publiku – da ne izgubi poverenje u vest.

Internet je stvorio nove okolnosti, za fabrike informacija vrlo povoljne, a to je dobijanje nove publike. To je prva utešna vest za sve one koji nisu oberučke prihvatili medijski prelaz na onlajn. Zapravo, omogućeno je probijanje medijske blokade, što ćete imati prilike da čujete u ovom razgovoru.

Pored kratkog istorijskog osvrta (ne starijeg od interneta), u ovoj epizodi fokus je bio na pojašnjenju konteksta rada medija u onlajn režimu. Neophodna tranzicija za stvaranje onlajn medija jeste bolna, ali plodonosna. No, Daniel Bukumirović izložio je problem zatvorenosti medijskih radnika na ovom polju.

„Moje iskustvo je da su novinari generalno konzervativni. Ne vole promene. Uvek su se našli ljudi koji žele, ali ako ćemo da pogledamo širu sliku – mislim da su novinari, posebno urednici, vrlo konzervativni i nije lako nagovoriti ih na nove formate. Tu se nekako prepoznaju dobri i loši, po meni“, kaže Bukumirović.

On je zaključio da je novinarstvo jedan od najstarijih zanata, a da je onaj ko reaguje dobro – korak ispred drugih. No, kaže i da kvalitet nije jedino što je važno, te da pravila koja neminovno dolaze sa svakim formatom (i televizija, radio, štampa takođe imaju pravila) moraju biti ispoštovana. Tako da prelazak na onlajn brine redakcije, jer se pribojavaju tzv. “klik bejtova”.

Naslovi “na klik” stvaraju otklon kod određenog dela publike, ali u ovom razgovoru objašnjeno nam je na koje se (časne) načine mogu dobiti klikovi. Logička greška koja se javlja pri osudi “keči” naslova je da se propušta činjenica da su za dobar naslov oduvek (i u štampi) bili potrebni kreativnost, pažnja, kao vreme.

„Onlajn novinarstvo je dobilo lošu reputaciju zahvaljujući tim jeftinim klikovima, kojima su mnogi pribegavali, nažalost. To je nešto što treba da se menja. Dobilo je lošu reputaciju i kod čitalaca, i kod samih novinara, same stuke“, kaže Ana Bellotti.

Ona je govorila i o kontrastu sa kojim se novinari suočavaju po stupanju na zadatak (kada napuste fakultete i započnu praktičan rad). Upravo tada se, kako ćete čuti u epizodi, događa shvatanje da sloboda profesije koju kao student zamišljaju, kasnije doživljava izvesna prilagođavanja.

U kontekstu onlajn medija, neophodno je shvatiti tempo rada. On nije, kako se zamišlja, doza slobode da stvorite jedan tekst, već smena rada u kojoj postoje izvesna očekivanja od zaposlenog. No, to ne znači ništa loše za novinarstvo, već promenu koja se događa (sa nama ili bez nas).

I tabloidi su bili jedna od propratnih tema ovog podkasta, u kom ćete čuti i da je srpska žuta štampa neuporediva sa onom iz ostatka sveta. U srži ove razlike jeste drugačija funkcija, jer su domaći tabloidi, kako kaže Bukumirović, u službi politike, te njihov pristup podrazumeva i laganje, nepoštovanje etičkih normi i sl.

Prema priči Bukumirovića, onog trenutka kada ne bude bilo ove vladajuće stranke, tržište će samo da se zaokrene i medijska slika će se značajno promeniti. Na površinu će izaći kvalitet, što ne isključuje tabloide, ali podrazumeva poštovanje pravila profesije.

„Postoje politički projekti koji imaju izgled I ime medija a zapravo to nisu. Većina tih ljudi neće ni raditi u medijima kada se završi to”, kaže Bukumirović.

U ovoj epizodi saznaćete i značaj društvenih mreža za medije i predviđanja na ovom polju. Prema rečima Bukumirovića, Tviter je na dobrom putu samouništenja – Mask će ih kvalietno uništiti.

Menja se i način konzumiranja sadržaja, te je vodeća platform sada Tik Tok (Danas na Tik Toku), kome su se mediji masovno sa zakašnjenjem priključili (za razliku od starijih platform, sa kojima je tranzicija bila znatno brža). Ovo je kanal informisanja i društvenog života generacije Z (madi od 10 do 25 godina), koji je dokazao da Gugl “nije veći od svega”, kaže Bukumirović.

„Ti treba da smisliš šta hoćeš da kažeš, koje su potrebe te publike i to upakuješ tako da se toj publici to dopadne. Kao i sve tog tipa, i Tik Tok je nov i treba da eksperimentišeš, gledaš šta prolazi šta ne prolazi. Ako je Tik Tok nešto što služi pre svega mladima za informisanje, onda ti kao neko ko ima misiju (da informiše) treba da budeš tu, kaže Bellotti.

Novinarstvo se više ne posmatra na isti način i zahteva prilagođavanje medija svojoj publici. Tako je potrebno da novinari pišu jezikom vremena u kom žive, ali i da se ponašaju u skladu sa njenim očekivanjima.

Opstanak medija nije upitan, samo je pitanje ko će i po koju cenu pristati na kakav kompromis. Ukoliko se mediji budu držali sebe, uspeh je izvestan. Najbitnije je da novinari (i urednici) shvate da “klik bejt” nije “no-no” savremenog novinarstva. Naslovi koji ne otkrivaju sve jesu ok, ali kada čitalac priušti mediju klik, ne sme da doživi prevaru. Poštovanje publike zarađuje se i to samo ukoliko medij ne izigra njeno povrenje.

Ovaj tekst, kao i epizoda podkasta realizovani su u okviru projekta „Izbalansiraj svoj unos informacija“. Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.