Da li je svet postao bolji bez komunista?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Tekst je prava ilustracija kako profesionalci mogu zloupotrebiti i iskoristiti pojedine segmente izvucene iz kompletne slike za propagandu sopstvenih vidjenja istorije. Pa revolucija je pobila mnogo vise Rusa nego sto bi ih izginulo u rovovima od Nemaca. Pa ko je terao Slovence i Hrvate da se posle rata ujedine sa Srbijom, nije valjda velikosrpska kraljevska klika? Da ne nabrajam vise.

2. Svet nikada nije bio ni bolji ni gori. Ako, sledeći veliki sukob pretvori svet u bolje mesto za život, vredeće svake žrtve ako ne, žrtvama je sve jedno.

3. Oktobarska Revolucija je bila veličanstven istorijski događaj koji je promenio svet i pokazao da je moguća borba protiv kapitalističke pohlepe. Ona je izvukla iz bede i beznađa milionske mase poniženih i eksploatisanih ljudi, oslobodila njihove potencijale i usmerila njihovu energiju u izgradnju boljeg društva. Ona je naterala da i sam kapitalizam na Zapadu postane humaniji a da kapitalisti tretiraju radnike kao ljude a ne kao tegleću marvu. Čak i posle propasti ruskog ˝komunizma˝ Oktobarska Revolucija daje svetao primer i nadu da je moguće savladati neman kapitalističke pohlepe koja je sada prekrila celi svet.

4. Vec vidim za otprilike 20 godina kako se u evropi pojavljuje novi totaitarni sistem, zvan "Islamizam", i kako se zastava islamske drzave viori na vrhu Ajfelovog tornja. I svet ce opet da zapadne u mracno doba.

5. "Iako je ta ista Antanta (Francuska i Velika Britanija) praktično organizovala Februarsku revoluciju kojom je svrgnut car a da Rusija – planirano je – pošto još više iskrvari i devastira se, postane njihova polukolonija." Autor je istoričar?!

6. "Ona je naterala da i sam kapitalizam na Zapadu postane humaniji a da kapitalisti tretiraju radnike kao ljude a ne kao tegleću marvu." Simpatično je kad marksisti pogaze marksizam edabi opravdali istorijske svinjarije! Druže "Slava Lenjinu", priroda odnosa između radnika i poslodavaca se na zapadu promenila usled "izmenjenih proizvodnih odnosa", a ne zato što je SSSR bio dobra reklama, ili dobro strašilo – to bi Vam rekao gospodin Marks – i bio bi u pravu! Promene u ovim odnosima na zapadu koincidiraju sa tehnološkim promenama, te promenama u profilu zaposlenih i porastu potrebe za kvalifikovanom radnom snagom, i upravo je tržišna konkurencija dovela dotle da nadnice i uslovi rada počnu da rastu. Na zapadu, naime, radnici nisu ukazom raspoređivani na radna mesta i stražarski sprovođeni u fabrike, druže!…

7. Vladari američkog kapitalizma, neko je napisao da ih je oko hiljadu, ovom prilkom država Pensilvanija, bili su ubeđeni da će poznata grupa umova, mirotvoraca svojim proglasom sa osvrtom na aktuelne probleme da potvrde predlozima i rešenjima da je kapitalizam najbolji sistem. Platili su troškove rasprave, kojom prilikom su se sastali Filip Noel Baker, prvi predsednik komiteta za razoružanje UN-a i dobitnik Nobelove nagrade za mir, Eva i Linus Pauling, nosioci Nobelovih nagrada za hemiju i mir, Aurelio Peccei, predsednik Rimskog kluba i dr.Ivan Supek kao domaćin u Dubrovniku. Nakon jednonedeljne diskusije o razoružanju, ekologiji, ljudskim pravima, solidarnosti u privredi i lokalnim sukobima sastavili su deklaraciju koja je bila prihvaćena na sednici na velikoj koferenciji 04. jula. 1976. u Filadelfiji, a povodom dvestote godišnjice nezavisnosti SAD. Zajedno sa poražavajućim zaključcima za bogatune, sklonjeni su od javnosti također i predloženi temelji pokreta Svetskog jedinstva i ugrađena humanistička načela koja su bila predložena konferenciji, a koja se u celini oslanjaju na Isusove ideje i poruke, a evo kako glase:
   I. Očuvati život i uvažavati dosadašnji napredak.
   II. Zaštititi prirodu od propasti.
   III. Afirmisati ljudsku jednakost i slobodu.
   IV. Proširiti saućešće i solidarnost na sve ljude.
   V. Tražiti istinu.
   VI. Primjenjivati istraživanja i upravljati razvoj prema opštoj blagodeti.
   VII. Gajiti lepotu i umetnost.
   VIII. Prenositi humanistička načela u legalne norme.
   IX. Praktikovati svetski sporazum, saradnju i mir.
   X. Biti dobar.
   No, kada su vladari našim životima dobili usvojeni dokument, potpisan i od njihovog ekonomiste Dr. Milton Fridmana, zadnju sednicu je vodio Akademik dr. Ivan Supek, u kome je pisalo da je najbolji sistem za ljudski rod Samoupravni sistem, platili su troškove i dokument sakrili od javnosti. Ovo sam čuo od dr.Supeka u intervjuu koji je emitovan na HRT-ziji, dve godine pre njegove smrti 2007. No, nigde ne mogu da nađem pisani dokument, niti na internetu.
   Nije čudo, kada ni visokoobrazovani, čak ni doktoranti na sociologiji ili filozofiji, a novinari-analitičari nisu vredni ni pomena, ta i velika većina rukovodećih kadrova u tadašnja samoupravna preduzeća reći će vam da je bila problem radnička klasa, radnici nisu hteli da rade, mogli su da zabušavaju, primitivni su da samoupravljaju. A da nikako im ne dolazi do pameti da se zapitaju kako to u nekim gradovima Srbije koji važe za sociološki zaostalije sredine, kao što su Vranje i Pirot, u odnosu na ljude u gradovima Vojvodine, a pogotovu Slovenije, radile su nauspešnije, naprofitabilnije fabrike, da spomenem samo SIMPO, JUMKO, KOŠTANA, ALFA u Vranju i “1 Maj” i “Tigar” u Pirotu.
   Dokumnetarni film snimljen u fabrici “1 Maj” u kome se vide zdravi radni uslovi u fabrici, no i beksprekorno čist i uređen radnički restoran kalorične hrane, pa prekrasan park sa cvećem, travnjakom, jezercetom u kome plove labudovi, sa klupama za odmor posle ukusnog obroka, prikazivan je učenicima u SAD, kao primer odličnih uslova za rad i lep život svih zapošljenih, a pritom i visokoprofitabalna fabrika tekstila.