Da li je veronauka naučila decu da poštuju različitosti?

Iako su mnogi smatrali tada da je reč o političkoj odluci, SPC je tada odgovorila da veronauka nije uvedena nego vraćena u škole posle pola veka. Škole su u poslednje dve decenije postala mesta i za verske obrede.

Čemu je veronauka naučila đake i da li je uspela decu da nauči da poštuju različitosti – ovog jutra u „Uranku“ na K1 televiziji bila su pitanja za beogradskog nadbiskupa Ladislava Nemeta, beogradskog muftiju Mustafu Jusufspahića i Stevana Jovanovića iz Odbora za versku nastavu Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.

Stevan Jovanović: Proslava slave podrazumeva sveštenika, kolač, sveću i žito

Veliku pažnju i polemike u javnosti izazvala je odluka direktorke škole u Sečnju koja nije dozvolila dolazak sveštenika i verske obrede tokom proslave školske slave Sveti Sava. Na kraju je to ipak urađeno.

Jadna žena, da kažem najiskrenije, to mi je bio prvi utisak. Nije zaslužila da je na takav način javnost osudi, bez obzira na to što ja ne delim njen stav. Imamo prava da mislimo drugačije i da se ne slažemo. Ako želimo da razvijamo demokratsko društvo moramo da shvatimo da postoje ljudi koji potpuno drugačije misle i vrednuju stvari od nas. Svako ima pravo na svoj stav, ali možda je ovde problem način na koji je ona to uradila, što je to objavila na fejsbuk-stranici – rekao je Stevan Jovanović.

– Proslava slave u našoj tradiciji je takva da podrazumeva sveću, kolač i žito, kao i da se kolač preseče. Ne vidim kako bismo drugačije proslavili slavu – rekao je Stevan Jovanović.

On je istakao da su direktor škole zajedno sa nastavnim kolektivom i učenicima domaćini slave.

„Ako bismo slavu slavili tako da nemamo kolač, žito i sveću, onda bi kroz koju godinu moglo da se zatraži i da se menja himna Svetom Savi“, dodao je on.

Na pitanje da li je u svakoj beogradskoj školi prilikom obeležavanja školske slave bio sveštenik, Stevan Jovanović je potvrdio, na osnovu izveštaja koje je dobio, da jeste.

Mustafa Jusufspahić: Deca islamske veroispovesti se na školskim slavama osećaju kao gosti u svom domu

S obzirom na to da naše škole pohađaju deca različite veroispovesti, muftija beogradski Mustafa Jusufspahić objasnio je da li u činu slavljenja slave u školama postoji nešto uvredljivo za islamsku zajednicu.

„Mi smo kao islamska zajednica zaduženi za razvoj delatnosti islama, vere i očuvanja identiteta kod naše dece u Srbiji. Mi jesmo za to, nedvojbeno, da veronauka ostane u školama i jesmo za ove određene neophodne molitve, mi bi ih tako nazvali, koje nas podsećaju na naše molitve što će nas činiti boljim ljudima, ali ukoliko nisu obavezne. Ako to nije obaveza“, objasnio je muftija.

 „Deca islamske veroispovesti se na školskim slavama osećaju kao gosti u svom domu. Škola jeste naš dom. Svi se mi nekada osećamo kao gosti na ovoj planeti, a smatramo da je to naša zemlja, a zemlja Bogu pripada. Nema u slavljenju slave ničega uvredljivog. Uvredljiv može biti samo ljudski faktor, ukoliko neki sveštenik ne zaslužuje da to bude ili neki imam koji je nešto pogrešio. Svi smo mi ljudi, zato kod nas ne postoji izraz sveštenik, jer mi ne možemo biti sveci, kod nas je svet samo Bog. Kada bi se dogovorili da nam je zajednički imenitelj samo Bog, onda ne bi imali nikakvih problema“, rekao je muftija Mustafa Jusufspahić, dok Ladislav Nemet, beogradski nadbiskup smatra da treba da se poštuju zakoni države u kojoj služe.

Ladislav Nemet: Prihvatamo zakone zemlje u kojoj služimo

„Nije pitanje uvredljivosti ili ne. Postoje zakoni, a dan Svetog Save, kao slave školskog sistema, prisutan je 200 godina u Srbiji. Mislim da je jako važno da napravimo to razgraničenje. Kada živimo u jednoj državi i u njoj želimo da budemo normalni građani, onda prihvatamo zakone. Zakon u obrazovanju predviđa dan Svetog Save kao školsku slavu. Tu ništa nije sporno. Sporno jedino može da bude ukoliko dođe osoba koja neodgovorno postupa i govori prema školi i podstiče netoleranciju i mržnju prema drugima. Direktorka u Sečnju je imala pravo da tako postupi, a nepravedno je napadnuta. To srozava autoritet škole, jer direktorka nema pravo da odluči ko će ući kroz vrata škole“, rekao je Ladislav Nemet na K1 televiziji i dodao da bi veronauku trebalo vratiti na mesto koje joj pripada, a ne da bude izborni predmet.

„Ona ima pozitivan uticaj na razvoj ljudskog bića, mišljenja, načina postupanja. Pogotovo to važi u našoj sredini, gde imamo toliko različitih religija. Ako se ne znamo onda se plašimo i mrzimo, a ako se poznajemo, onda znamo i kako da živimo jedni sa drugima“, dodao je Nemet.

Moderno i nemoderno

Verska nastava nije pitanje modernosti i nemodernosti, smatra beogradski nadbiskup.

„Nauka nas nije spasila, moderno je bilo da ne ideš u crkvu, to se čak i kažnjavalo. Moderno ne mora da bude dobro. Verska nastava ulazi u nešto dublje, a to je čovek kao takav u ovom društvu i njegov odnos prema Bogu i drugim ljudima. Danas je moderno – preživi, nije moderno da budeš pošten i dobar. To su vrednosti koje roditelji daju svojoj deci, ali nisam siguran koliko je to moderno. Moderno je ono što se menja“, naveo je on.

Muftija beogradski Mustafa Jusufspahić istakao je da je prva zapoved Kurana uči, a ne veruj. Spoznaj svet oko nas.

„Ako učenje stalno izbacujemo i prikazujemo kao dosadno, retro, prevaziđeno… to nije dobro. To je uputstvo za život čoveka, to nikada ne može biti prevaziđeno. I čovek ima uputstvo. Naše nije da sudimo na ovome svetu, naše je da radimo i činimo dobro, da pomažemo, osećamo bratstvo i sestrinstvo, to Bog traži od svih nas. Antiteisti ne daju priliku da se upoznamo sa drugom stranom koja je suštinski prva strana. Svi smo od Boga stvoreni, a neko nas stalno tera u teoriju. Nema veće tiranije od one kada ne dozvoliš ljudima da se upoznaju sa drugom stranom priče“, rekao je muftija beogradski.

On je upitao zašto da se okrećemo protiv tradicije koju imamo.

„Vratili smo veronauku u škole, imali smo tu tradiciju dugu više stotina godina, a sada smo ponovo krenuli od nule. Mi kao muslimani imamo problem koji počne u šestom razredu osnovne škole kada se uči istorija. Istoriju uvek pišu pobednici. Uvek postoje dve strane istorije, neka je prikazana, neka nije. Ja se sada ne mogu odbraniti od toga da sam ja surogat nekog turskog okupatora, a ja turski niti pričam, niti radim za tursku državu. Na to nas prave upravo oni zbog koji se pokreće ova tema, koji su zloupotrebili svoje odore i funkcije da bi zavadili ljude, jer im je tako lakše. Uvek je krivac neko spolja, a nećemo da počistimo svoju avliju“, istakao je muftija.

Jovanović: Veronauka deci treba da omogući da iznose svoje probleme

Prema rečima Stevana Jovanovića, vera je sastavni deo ljudskog života i društva i to ne treba ignorisati.

„Mi smo pokušali da ignorišemo naše međusobne razlike 50 godina i onda su došle devedesete godine. Kada je „Šarli ebdo“ napravio katastrofalnu stvar za muslimane sa onom karikaturom, i rekao bih za svakog normalnog čoveka, i nakon terorističkog napada, tada je u Francuskoj koja baštini ateistički odnos prema verskom obrazovanju u javnosti počela da se vodi rasprava o tome da se veronauka uvede u škole, jer ako ne vaspitamo decu na pravilan način šta je vera otvara se mogućnost za neodgovorna lica“, naveo je Jovanović.

Kazao je i da u našim školama od prvog razreda osnovne škole deca i roditelji mogu da se operedele o izbornom predmetu veronauke i građanskog vaspitanja.

„Bila je dobra praksa koja je nažalost ukinuta, da nastavnik najpre predstavi i predmet i sebe. Nije važno samo šta se predaje, već i ko predaje versku nastavu. Do pre tri godine je bila praksa da su i deca i roditelji mogli da u svakom trenutku promene odluku, jer prvi utisak može da zavara. Sada je dato deci i roditeljima da samo u 5. razredu promene odluku i to nije dobro, jer ako je to izborni predmet i ta pitanja su osetljiva, treba dati roditeljima i deci tu mogućnost da inicijalnu odluku promene na osnovu iskustva koje će steći“, rekao je Jovanović.

On ističe da im ne treba predavati dogmu već je deci potrebno omogućiti da iznose svoje probleme i interesovanja i pomoći im da zajednički protumače svoj život, svoj odnos sa prijateljima kroz važne verske istine koje oni mogu slobodno da usvoje ili da ne usvoje.

„Nudimo mogućnost da različite fenomene u životu, kulturi, politici posmatraju uzimajući u obzir i verske istine. Svaka verska zajednica ima svoj plan i program, od prvog razreda osnovne škole do četvrtog razreda srednjih škola i gimnazija“, dodao je on.

Zajednički program

Beogradski nadbiskup Ladislav Nemet kazao je da u Srbiji postoji i zajednički program svih verskih zajednica, koji je prihvatila Vlada Srbije a predstavila Komisija za verski odgoj.

„U tom zajedničkom programu svaka tradicionalna crkva ili verska zajednica može staviti svoje akcente. Uči se sadržaj. Ja ateistu ne mogu naučiti da postane vernik, ali mogu veru da mu predstavim kao nešto lepo, što i njega obogaćuje. I ako on to uvidi, može je prihvatiti. To je razgovor o vrednostima i kulturnim dobrima, a ako neko dođe do lične odluke da ga je to dodirnulo, da je to Bog, on će to prihvatiti. Ali, ja ga ne mogu naučiti u školi da on veruje u Boga. Ja ga mogu naučiti šta znači deset zapovesti ili da ide u crkvu, ili Biblija kako se čita“,dodao je beogradski nadbiskup Ladislav Nemet.