Sukobi su ponovo izbili u egipatskoj prestonici u noći između nedelje i ponedeljka, uprkos pokušajima pripadnika snaga bezbednosti da uklone demonstrante sa trga Tahrir. Ministarstvo zdravlja je juče saopštilo da je najmanje 20 ljudi stradalo u dosadašnjim nemirima, koji predstavljaju najduži kontinuirani protest od rušenja režima Hosnija Mubaraka u februaru, što je bacilo veliku senku na parlamentarne izbore zakazane za 28. novembar.
Demonstranti tvrde da vladajući Vrhovni vojni savet pokušava da se gvozdenom pesnicom održi na vlasti. Savet, koji predvodi feldmaršal Muhamed Tantavi, nadzire proces uvođenja demokratije posle trodecenijske Mubarakove vladavine. Okupljeni na ulicama Kaira, Aleksandrije, Sueca i Asuana traže da se Tantavi i njegovi saradnici povuku u korist civilnih vlasti. Građani Egipta takođe smatraju da je vojni režim dao sebi suviše velika ovlašćenja i da nije popravio ekonomsku situaciju.
– Da sam napustio Egipat uoči revolucije 24. januara i vratio se danas, ne bih ni znao da je bilo revolucije – izjavio je egipatski reformista i dobitnik Nobelove nagrade za mir Mohamed el Baradej, navodi Beta. Grupe mladih koje su organizovale osamnaestodnevni ustanak protiv Mubaraka tvrde da su marginalizovane i izolovane.
– Nije trebalo da napuštamo ulice. Vojsci smo predali vlast na srebrnom tanjiru. Revolucionari su prerano otišli kući. Povukli smo se pre završetka bitke – rekao je borac za ljudska prava Ahmed Imam (33). Očekuje se da će većinu poslaničkih mesta na predstojećim izborima osvojiti islamske partije poput Muslimanske braće, ali ostaje pitanje da li će buduća vlada imati snage da se suprotstavi generalima. Vojska je već tražila da nadzire komisiju koja će pisati novi Ustav, što bi značilo da će vojni budžet biti tajan.
Generali primenjuju omražene Mubarakove zakone, tajnim službama je omogućeno da zadrže većinu svojih službenika, zbog čega aktivisti za ljudska prava ocenjuju da je govor predstavnika Vrhovnog vojnog saveta imao prizvuk zavere, paranoje i ksenofobije. Neki analitičari smatraju da revolucionari nisu znali svoje jake i slabe strane u trenutku kada je Mubarak podneo ostavku, dok drugi veruju da su demonstranti pogrešili što podršku naroda nisu brzo pretočili u političke stranke, a odbijanje pregovora s generalima udaljilo ih je od odlučivanja. Stopa kriminala je povećana, verski sukobi su sve češći, a policija se još nije vratila na ulice, što je vojska upotrebila da sebe predstavi kao spasitelja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
