Da li majmuni imaju sposobnost govora?

List Vreme pisao je o povećanoj aktivnosti Srpskog auto kluba u Beogradu.

Pred početak prvog radnog časa, održano je svečano otvaranje kursa, prilikom čega je govor držao predsednik auto kluba Velizar Janković.

On je istakao veliki značaj motorizacije u celom svetu i objasnio kako je razvoju motorizacije u našoj zemlji  bitno doprineo privatni sektor, a pre svega Srpski auto klub uz „materijalne žrtve koje su bile velike“.

„Zahvaljujući radu kluba mnogo je učinjeno na rešavanju suvozemne motorizacije“, istakao je predsednik kluba Janković.

Posebna zahvalnost, kako je istakao, dugovala se ministru vojske i mornarice koji je podržavao rad Srpskog auto kluba, a samim tim i srpski automobilizam.

Otvaranje kursa za vozače organizovano je uporedo sa trkama na Banjici.

Čitava godina, pa do 6. septembra 1941. proglašena je za godinu naročite aktivnosti kluba, u čast punoletstva redovnog člana Srpskog auto kluba,  kralja Petra Drugog.

Celokupno izdanje može se čitati na sajtu Narodne biblioteke.

U listu Pravda se našao zanimljiv tekst o tome kako su naučnici istraživali sposobnost govora kod majmuna.

Američki zoolozi Hajz, Veterhaus i Karner su, prema pisanju lista Pravda, došli do veoma zanimljivih otkrića koja ukazuju na to da majmuni, životinje koje su po biološkom sastavu najbliže čoveku, raspolažu darom govora.

Istraživanja su vršili tako što su u kaveze u kojima su smešteni majmuni stavili sprave koje su snimale zvuk, a istovremeno su beležili i okolnosti u kojima su oni te zvukove ispuštali.

Svaki od njih ispitivao je drugu vrstu majmuna.

Karner je utvrdio da kapucini mogu da izgovore 50 reči na svom jeziku.

„Svaka od tih reči ima svoje značenje, pa tako reč ‘ki’ na majmunskom označava majku, ‘ka’ za oca, dok je ‘ksi’ izraz koji majmuni koriste da bi označili kišu“, ističe Karner i dodaje da su kapucini najinteligentnija vrsta majmuna.

Za to vreme, profesor Veterhaus ispitivao je sposobnost govora orangutana, dok je Hajz izučavao govor šimpanzi.

Više o tome možete pročitati na sajtu Narodne biblioteke.

„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“