Foto: Vesna AndrićRezultate svakog ciklusa PISA testiranja javnost u Srbiji prati sa velikim interesovanjem, a svaka prosvetna vlast pokušavala je da pronađe opravdanje za loš plasman Srbije, iako većina ministara prosvete nije bila na čelu resora obrazovanja u trenutku kada se istraživanje sprovodilo.
I mada PISA nije ogledalo jednog ministra i jedne vlade, već „dijagnoza“ obrazovnog sistema, u prošlosti je bilo primera da se plasman naših đaka ispod proseka tumači kao posledica nejasnih i nepoznatih zadataka, sa kojima su se učenici prvi put susreli na PISA testiranju.
Stručnjaci objašnjavaju da se za PISA istraživanje ne može pripremiti, jer se u zadacima ne traži reprodukcija (što naša škola forsira).
Ali kako susret sa ovakvim tipom zadataka ne bi bio iznenađenje, pred jedan od ranijih ciklusa Ministarstvo prosvete je objavilo zbirke zadataka koji su prethodnih godina bili na testovima i dostavilo ih školama.
Namera je bila i da ovi zadaci posluže nastavnicima kao modeli koje mogu da koriste u svakodnevnom radu, kao orijentiri koji pokazuju kako se sve mogu pitati učenici, a da to nije prosto recitovanje naučenog.
PISA testovi ne liče na pismene i kontrolne zadatke sa kojima se naši đaci susreću u školi.
U velikoj meri se odnose na realne situacije i pokazuju koliko učenici razumeju tekstove koje pročitaju i kako rešavaju problemske situacije.
O njihovoj vrednosti govori i podatak da je nekoliko bivših ministara prosvete najavljivalo da zadaci slični onima iz PISA testova budu zastupljeni na maloj maturi, ali ta zamisao do danas nije realizovana.
List Danas je uoči prethodnog ciklusa istraživanja objavio specijalan dodatak posvećen PISI, sa primerima zadataka koje možete pogledati OVDE, u dodatku Danasa iz 2017. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
