Da li muškarci treba da nose bradu? 1Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Na američkom Harvard Univerzitetu doktorirala je nedavno jedna mlada studentkinja. Ona je naučno obradila i ispitala temu: “Da li muškarac treba da nosi bradu?“

Da li muškarci treba da nose bradu? 2List Pravda pre 80 godina piše da je ona za svoj rad, kao prvi primer uzela praoca Adama.

Prema bibliji i starim legendama Adam je u početku bio bez brade. Ali onda nije ni morao još da se brije, jer je bio u raju. Tek posle provg greha počela je Adamu da raste brada.

To se, naravno, ne može uzeti kao istorijska činjenica, nego se smatra kao anegdota u doktroskoj tezi, jer po njenom mišljenju anđeli su bez brade.

Tek kada je neki grešni anđeo postajao đavo, narasla bi mu brada. Iz toga se zaključuje, prema starim slikama, da se brada ranije nije smatrala kao znak muškosti, nego više kao obeležje greha i rđavih dela.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Vreme pre 80 godina pisao je o tome kako je jedan hodža podigao nadgrobni spomenikDa li muškarci treba da nose bradu? 3 pravoslavnom popu.

Pored legendarnih obala Drine sačuvani su mnogi istorijski spomenici, koji nam govore da je preko ovih krajeva prešao korak istorije.

Pop Vukola Ostojić bio je najškolovaniji sveštenik u svoje vreme u ovim krajevima. Znao je i grčki jezik, koji je naučio u manastiru Pivi, gde je još kao dete pobegao.

Pop Ostojić učestvovao je u svim narodnim pokretima protiv Turaka.

I danas postojinjegov nadgrobni spomenik, koji mu je podigao njegov pobratim, hodža iz Turskog Pozderčića.

Kada je hodža bio teško bolestan, pop Vukola ga je lečio, čitao mu molitve i pisao mu zapise.

Kada je hodža ozdravio, iz zahvalnosti što ga je pop izlečio, on je nakon popove smrti  otišao u Užice i kupio veliki spomenik i postavio ga na grob popa Vukole.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari