UKC Niš: Foto Beta/Saša ĐorđevićNe može se sa većom izvesnošću tvrditi da li će u kasnu jesen početi masovno oboljevanje od kovida 19, ali se sa nešto većom verovatnoćom može reći da neće biti “mešanja” kovida i gripa, kaže dr Steva Stanišić, načelnik Odeljenja intenzivne nege na niškoj Infektivnoj klinici, infektolog i anesteziolog, koji je od početka epidemije bio u “crvenoj zoni”.
“Mnoge prognoze do sada su bile pogrešne. Izvesno je da epidemija jenjava, iz više razloga – omikron je slabiji od prethodnih sojava korona virusa, a građani su vakcinisani i prokuženi. Kod omikron soja, a sada je kod nas njegov BA 5 podsoj, komplikacije na plućima su mnogo manje nego ranije. Pacijenti uglavnom imaju infekcije gornjih disajnih puteva koji se prilično retko spuštaju na pluća“, kaže Stanišić za Danas.
On precizira da teže oblike infekcije dobijaju uglavnom stariji ljudi sa komorbiditetima, odnosno onkološki, kardiološki i neurološki pacijenti, kao i oni koji su na hemiotarapiji, operisani ili se pripremaju za operaciju.
Kod mlađih pacijenta kovid infekcija liči na lakši grip ili prehladu, kaže on.
„Ali, ne treba gubiti iz vida da se od infekcije omikron sojem korona virusa, uprkos tome što najčešće ne zahvata pluća, umire podjednako kao od opasnijeg delta soja. Razlog za to je činjenica da se omikron izuzetno brzo širi, daleko brže od prethodnih varijanti, pa zbog toga postaje opasan, pogotovu za starije i bolesne ljude“, kaže Stanišić.
Naš sagovornik objašnjava da je rizik od „mešanja infekcija“- kovida i gripa, sada bitno smanjen jer se, između ostalog, u lečenju kovida koristi lek „favipiravir“, koji je prioritetno namenjen za lečenje gripa, te pokriva i kovid i grip. Podsetio i da vakcinacija protiv gripa „ide dobro“.
On još kaže da očekuje nove generacije vakcina, koje će pokriti mutacije na „kukici“ omikron virusa.
„Fajzerova“ vakcina nije delovala na te mutacije, ali je ipak uspela da spreči ili smanji teže oblike kovida i hospitalizaciju obolelih.
Ne očekuje bitne mutacije ovog virusa, koje će dovesti do težih formi bolesti, već je uveren da će virus suštinski ostati isti.
„U Srbiji, na sreću, imamo skoro sve najnovije lekove za lečenje kovida 19 – od antiinflamatornih do novih antivirusnih i pojedinačnih ili koktela monoklonskih antitela. Raspolažemo svim najmodernijim i najsavremenijim lekovima za kovid i pacijenti ne moraju da plaćaju terapiju ovim lekovima. Većina tih lekova kreirana je za zaštitu najugroženijih pacijenata – starijih, gojaznih, bubrežnih bolesnika, srčanih bolesnika ili osoba sa dijabetesom ”, kaže za Danas dr Srđan Pešić, farmakolog i profesor na Medicinskom fakultetu u Nišu.
Pešić precizira da su monoklonska antitela pripremljena da se daju u prvih deset dana od početka bolesti pacijentima sa rizikom, koji pritom imaju blagu ili umerenu kliničku sliku, sa ciljem da ne dobiju tešku formu bolesti, te da se tako smanji smrtnost.
Antitela su praktično osnovni element naše imunološke odbrane u prvim danima infekcije.
Prave se u laboratorijama i imitiraju funkciju prirodnih antitela koja se stvaraju posle preležane bolesti.
“Na srpskom tržistu postoji jedno monokomponentno antitelo, ‘bamlanivimab’, i dva dvokomponentana, ‘casirivimab’ i ‘imdevimab’, i ‘tiksagevimab’ i ‘cilgavimab’. Kombinacija dva poslednja monoklonska antitela, pod komercijalnim nazivom ‘evusheld’, kreirana je da se daje kod vulnerabilnih pacijenata sa poremećenim imunološkim odgovorom. Njih nema puno, ali vrlo lako pređu u teške forme bolesti. Kod ovih pacijenata ni vakcine ne razvijaju dovoljno antitela i oni ostaju nezaštićeni i lako obolevaju od teških oblika bolesti. ‘Evusheld’, dakle, nije vakcina, ali na neki način predstavlja alternativu za ovakve pacijente, kod kojih vakcine ne deluju dobro. Reč je o preparatu koji može da deluje od šest meseci do godinu dana, dakle dugotrajno”, objašnjava Pešić.
On dodaje da su prošle godine razvijena i dva nova antivirusna leka pripremljena samo za kovid 19, “molnupiravir” i “pakslovis”.
I jedan i drugi lek se daju u prvih tri do pet dana od infekcije, a značajni su jer mogu da spreče teže forme bolesti kod rizičnih pacijenata.
Neke studije su pokazale da “pakslovid” može da spreci čak 89 odsto hospitalizacija ili smrtnih ishoda, ukoliko njegova primena počne na vreme.
Utihnulo
Dr Steva Stanišić kaže da se pacijenti sa juga i istoka Srbije inficirani korona virusom smeštaju u kovid bolnicu u Kruševcu, kojim upravlja Univerzitetki klinički centar.
Infektivna klinika UKC je u poslednje vreme samo trijažna ambulanta, koja pacijente sa težim oblikom šalje u Kruševac.
Dnevno se u trijažnoj albulanti sada pregleda desetak pacijenata, od kojih se jedan ili dva šalju u kruševački bolnicu, što je neuporedovi manje nego ranije, kaže on.
Nova vakcina i za mutacije omikron virusa
“Na tržištu su se pojavile bivalentne vakcine, koje su kombinacija dve RNK vakcine napravljene tako da deluju i na standardni, izvorni soj virusa, ali i na nove varijante omikron soja, od kojih se danas najčešće oboleva. Ove vakcine se zovu još i buster vakcine, jer su namenjene starijima od 18 godina koji su već kompletno vakcinisani, i to kao dodatak zaštite protiv novih sojeva ili njihovih varijanti. Vakcina se može primiti posle dva meseca od završetka kompletne vakcinacije. U avgustu ove godine FDA je dao privremenu dozvolu za njihovu primenu i za sada sa njom nemamo baš puno iskustva”, kaže Pešić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
