Da li nam treba novi zakon o nauci?

Ostavite komentar


  1. Bukvalno, bukvalno od reci do reci tacno ! Bio sam po raznim insitutima i to je tuga u odnosu na nauku napolju.

    Bravo za ovaj tekst

  2. Odlicna analiza. Jedino, u pretposlednjoj recenici, po rezultatima, kao i po ironicnom smislu autorovog zakljucka umesto glagola JE treba da stoji NIJE.

  3. Instituti u Srbiji (makar kada je reč o društvenim naukama) postoje, prosto rečeno, samo radi uhljeblja pojedinaca, nezavisno od potreba društva i procene efekata njihovog pređašnjeg rada. Sami sebi izmišljaju šta će da istražuju, a država im, s druge strane ni ne dozvoljava da se ozbiljno bave naukom sve i kad bi hteli, jer im udeljuje sredstva samo za gole plate istraživača. Novi trend, pod nazivom institucionalno finanisiranje, je na liniji cementiranja položaja onih koji trenutno rade u institutima. Ko je ušao, ušao je.

  4. Jedan deo teksta je potpuno tačan, i to onaj o zloupotrebi doktoranata na fakultetima. Sa druge strane, delimično jeste tačno i to što se autor pita šta to rade Instituti. Instituti su, međutim, sve do 2000-ih veoma dobro znali zbog čega postoje i šta im je posao, pošto su imali određenu strategiju koja im je propisana još kada su bili osnovani i koja se razmatrala u Ministarstvu (tada još posebno ministarstvo Nauke)! Onda je nekome palo na pamet da sve to, što se 50 godina radilo i gradilo ne valja ništa i sve su onda prebacili na ove „projekte“ kojima se zapravo rešavaju neki mali konkretni problemi, dok su strateška istraživanja potpuno zanemarena. Ja se nadam, da će institucionalno finasiranje opet vratiti strateška istraživanja na Institute, a da će projekti služiti za ono za šta i služe svugde u svetu – za finansiranje posebnih mikro istraživanja konkretnih problema. Samo vratite sistem na ono od pre 2000. i već nakon nekoliko godina ćete videti boljitak.

    1. Ko da vrati na ono od pre 2000…?? Ovi sadasnji u ministarstu ne znaju nista. Znaju samo kako da spiskaju Djelicev kredit za nauku … umesto nabavke kapitalne opreme, kupise dinosure (mora se priznati lepi su) i ubise se zidajuci razne tehnoloske parkove, nove inovacione centra, institute, zgrade … tamo je ugradjivanje najnevidljivije.

  5. Koliko shvatam ministarstvo nauka je stavilo akcenat na drustvene nauke i inovacije koje se dominanatno podrzavaju u tkz. Kreativnu industriju, zapostavljajuci ove ostale vidove nauke od instituta do preduzeca.

    Ako zbog EU poglavlja i svetske banke vlada ne gradi strategiju po potrebama nacije, vec neke statistike. Sta ce onda biti kad to ispunimo. Nista vise vec nekome MMF-u servilno kolonijalna politika nauke. A nauka je simbol izlaska iz mracnog doba, zdravlja ljudi, stvaranja jakih naroda-nacija…

    Jako dobar tekst. Sustinu problema pokazujeali hvali predlozeno resenje za problem koji se navodi. Ovako jedina alternativa ostaje osnivanje privatnih instituta ili preduzeca koja na kraju mozda i nece moci zbog prirode investitora, da svoje radove ucine korisnim nasem obrazovanju, nacionalnim interesima… Iako mi nismo u EU ova vlada se ponasa i ocekuje da nasi naucnici dele rezultate sa drugim timovima po principu clanica EU (to je povlastica za dobijanje kapitala ako pogledamo programe vlade i pozive na finansiranje). Pitanje je da li vlada ove zemlje moze da prepozna svoju ulogu danas kada ipak nismo clan EU, i unese u sistem, neki temelj nacionalnoh interesa u oblasti istrazivanja i naucnog rada a da to nisu statistike, na stranu rad Ministra Popovica gde ja ne vidim nista posebno, sem da se bori sa premijerkom oko kapitala za inovacione centre koje su trebali da budu resena stvar jos 2016 i neki do 2018 godine, pritom nisu ni zapoceti. Mesec dana cekanja nekada za naucnike je mnogo, ali godine nekad doprinesu do toga da rezultate uzmu drugi timovi i samim tim profit od rezultata rada.

Ostavite komentar


Društvo

Naslovna strana

23. decembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Zoran Kesić, TV voditelj

Danas čitam zbog toga što imam šta da pročitam i zato što mi ne vređa inteligenciju.