Da li ombudsmana i dalje interesuje Savamala?

Nasuprot njima stajali su državni zvaničnici koji su negirali, diskreditovali ili naprosto ignorisali značaj ovog incidenta. Iz ove podele jedino je iskakala institucija Zaštitnika građana, koja je, iako nosi prefiks državna, glasno kritikovala organe uprave zbog inertnog pristupa u rasvetljavanju ovog zločina.

I dok Danasovim sagovornicima izjava novog zaštitnika Zorana Pašalića da je ovaj slučaj „pravno i faktički završen“ pokazuje da je ova institucija „ukroćena“, sam ombudsman tvrdi da njegova kancelarija ne odustaje od Savamale.

– Vlast radi sve kako bi slučaj Savamala bio zataškan, a izjavu novog zaštitnika građana vidimo kao uspostavljanje kontrole nad jedinom institucijom koja je svojim delovanjem u skladu sa zakonom iskakala iz miljea sveopšteg prikrivanja zločina u Hercegovačkoj, kaže za Danas Radomir Lazović iz Inicijative Ne da(vi)mo Beograd.

Izjavu na koju Lazović misli novoizabrani ombudsman je dao Danasu pre dva dana. On je tom prilikom istakao da je pre njegovog stupanja na dužnost Zaštitnik građana okončao slučaj Savamala, da je on pravno i faktički završen i da je na nadležnima da javnost obaveste o svojim postupanjima i rezultatima.

– Ova izjava ima za cilj normalizaciju stanja u kome je 15 meseci nakon zajedničkog delovanja maskiranih rušitelja uz saučesništvo njihovih kolega iz policije, predmet i dalje u predistražnom postupku, a policija nije postupila po preporukama zaštitnika u kojima se traži da se otkrije ko je i po čijem nalogu maltretirao građane, kao i ko je sprečio policiju da ih zaštiti izdajući naređenje da ne izađe na teren. Takođe, protiv počinilaca nisu pokrenuti ni prekršajni, ni krivični postupci kako je u izveštaju traženo, navodi Lazović.

A izveštaj o kojem je reč, Zaštitnik građana objavio je 9. maja prošle godine nakon kontrole rada MUP-a u slučaju Savamala. Tada je ombudsman dao preporuke MUP-u da bez odlaganja identifikuje maskirana lica koja su rušila objekte i zlostavljala ljude u Hercegovačkoj ulici, kao i njihove pomagače i organizatore i sve te podatke dostavi tužilaštvu. Takođe, od MUP-a je traženo da sprovede unutrašnju kontrolu i utvrdi ko je odgovoran zbog toga što policija nije te noći odgovorila na pozive građana, a zatraženo je i da se uspostavi bolja zaštita od brisanja i kontrola pristupa snimcima poziva građana na dežurni broj policije. Zaštitnik je ostavio MUP-u rok od 60 dana da po preporukama postupi. Umesto odgovora, usledile su optužbe protiv bivšeg ombudsmana da, zarad svoje političke ambicije, zloupotrebljava instituciju koju vodi.

Bivši sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević smatra da u slučaju Savamala i dalje ima posla za Zaštitnika građana.

– Moguće da novi zaštitnik nije dobro pročitao Zakon o Zaštitniku građana kada je rekao da je slučaj Savamala pravno i faktički završen. NJemu na raspolaganju stoje mere u slučaju da organ uprave ne odgovori na preporuke. Konkretno, može da predloži razrešenje rukovodioca organa koji se ogluši na preporuke zaštitnika, navodi Ivošević.

Naglasivši da treba sačekati da bi se doneo konačan sud o novom zaštitniku građana, Ivošević napominje da se iz Pašalićevih skorašnjih izjava da naslutiti da će ova institucija postati, poput većine drugih, podložna uticaju izvršne vlasti.

Uz opasku da ne želi da revidira svoj stav, zaštitnik građana Zoran Pašalić navodi za Danas da ranije datom izjavom nije želeo da kaže da institucija ombudsmana odustaje od slučaja Savamala.

– Kada sam rekao da je slučaj Savamala pravno i faktički završen, mislio sam da su iscrpljena sva pravna sredstva koja Zaštitniku građana stoje na raspolaganju. Mi ćemo svakako i dalje pratiti postupanje po preporukama, ali imajući u vidu da je u ranijim godišnjim izveštajima naglašena dobra saradnja između institucije Zaštitnika građana i MUP-a, očekujem da se tako i nastavi, kaže Pašalić.
Na konstataciju da MUP nije postupio po preporukama ombudsmana duže od godinu dana, Pašalić je rekao da je javnost o tome bila redovno obaveštavana kroz izjave predstavnika institucije. Takođe, ističe da je trenutni prioritet ove institucije rad na izmenama Zakona o Zaštitniku građana. U tom smislu, dodaje, razmišlja se i o uvođenju određenih sankcija za organe uprave.

Podsetimo, u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine grupa maskiranih lica je bagerima zatvorila Hercegovačku ulicu u beogradskom naselju Savamala i porušila objekte u toj ulici. Tom prilikom su maskirani napadači privremeno lišavali slobode slučajne prolaznike i oduzimali im mobilne telefone. Istovremeno se i policija oglušila o pozive građana, odbijajući da izađe na lice mesta. Na mestu porušenih objekata planirana je izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa Beograd na vodi. Istraga ovog slučaja se još uvek nalazi u predistražnoj fazi, a predmet je nakon godinu dana iz Višeg javnog tužilaštva prebačen u Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu. Kako je za Danas rečeno u ovom tužilaštvu, javnost će u narednih nekoliko dana biti obaveštena o ovom slučaju.

Predmet preuzela nova tužiteljka

Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je slučaj Savamala dodelila u rad zamenici javnog tužioca Tatjani Mihajlović. Do ovog odgovora došao je građanin Dragan Marić, koji je, doduše uz mnogo više muke, saznao i ime tužiteljke Višeg tužilaštva u Beogradu koja je vodila predmet dok je bio u njihovoj nadležnosti.

Slučaj Savamala gotov kad saznamo ko je rušio’]

„Slučaj Savamala možda jeste pravno završen, kako je to rekao novi zaštitnik građana, ali faktički svakako nije, jer nismo saznali ni ko je rušio, ni ko je naredio rušenje u toj beogradskoj četvrti“, izjavio je novinar nedeljnika Vreme Radoslav Ćebić za N1.