Da li proizvodnja medveđe žuči treba da zabrine Srbiju?

Osamdesetih godina prošlog veka prešlo se na „uzgajanje“ medveda, pa iako zapadna medicina TKM ne smatra pouzdanim vidom medicine, smatra se da medveđa žuč, koja sadrži „ursodeoxycholic“ kiselinu (poznatu kao „ursodiol“) može da pomogne pri lečenju nekih bolesti.

Medveđa žuč se upotrebljava i za nemedecinske svrhe, recimo, u alkoholu i šamponu. Kineska vlada je nedavno odobrila medveđu žuč kao lek za lečenje kovida 19. Osim Kine gajenje medveda za njihovu žuč je zakonski odobreno u Mjanmaru (Burma) i Laosu, dok je u Južna Koreji zabrana delimična, planirana je totalna zabrana do 2025 godine. U Vijetnamu je gajenje medveda za njihovu žuč zabranjeno 2005, ali se zabrana nedovoljno primenjuje.

TRGOVINA MEDVEDIMA: Uzgajanje medveda za njihovu žuč znači i danas lov na mladunce odraslih medveda u divljini. Poznati su slučajevi trgovine medvedima van granica zemlje. Ako se medvedi odstranjuju iz svog prirodnog okruženja, to utiče negativno na eko sisteme i ima šire posledice na održljivost prirode od koje su sva živa bića ovisna.

„Međunarodna unija za zaštitu prirode“, čiji je član i Srbija (kroz par državnih institucija i jedne srpske „NVO“), na svoju listu ugroženih vrsta stavila je crnog azijskog medveda pod kategorijom „ranjiv“, koji na skali 1-5 zauzima treće mesto.

„Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženih vrsta divlje faune i flore“ ukljućuje zabranu trgovine ovom vrstom. Godine 2002. Savezna republika Jugoslavija potpisala je tu „Konvenciju“, dok se posle nestanka SRJ „Konvenciji“ pridružila i Srbija 2006.

U Aziji trenutno na farmama živi nekih 12.000 medveda, po nekim izvorima i više od 20.000, najveći broj njih, 10.000 u Kini. Medvedi se drže u skučenim, malim kavezima, u kojima ne mogu niti da se okrenu niti na noge da stanu.

Žuč im vade nestručne osobe, retko kad veterinari. Invazivne metode, koje se koriste su izrazito bolne. Zbog nehigijenskih uslova u kojima žive i nestručnog načina vađenja žuči, mnogi medvedi pate od raznih bolesti. U agoniji provodu ceo život, koji može da traje godinama. Dešava se da žuč bude inficirana i predstavlja opasnost za ljudsku upotrebu.

EMOTIVNO OSEĆAJNA BIĆA: Naučno je dokazano da su medvedi, kao i sve životinje fizički i emotivno osećajna bića, i ima razloga za zabrinutost. Fizički bol i emtovinu agoniju koji medvedi doživljavaju za vreme lova, pritvora i do njihove smrti, pripada najekstremnijim načinima zlostavljanja životinja.

Ako ignorišemo probleme koji nas se ne tiču direktno, onda nastaje ravnodušnost – i to je duboko etičko pitanje. Elem, martirijum aziskog medveda se nastavlja, iako od 1950. postoje na tržištu lako dostupne, povoljne i delotvorne sintetičke alternative, kao i substituti na bazi biljaka.

Zloupotreba životinja počela je pre 2,6 miliona godina, pračovek se hranio i odevao mesom i krznom životinja. Od pračoveka do danas zloupotreba životinja je evoluirala. Danas, u 21. veku, životinje se zlostavljaju na različite načine: 70 milijardi domaćih životinja širom sveta služe ljudima kao hrana, dve trećine njih su uzgajene u sistemu fabričke poljoprivrede, veštački oplođene, žive skučeno, bez mogućnosti kretanja, jedini moguć život za njih je surova eksploatacija i brutalna smrt.

Dve stotine miliona životinja koristi se za mučne medicinske eksperimente – 92 procenta tih eksperimenata su neuspešni, pa iako je nauka razvila druge metode ispitivanja, životinje su i dalje zlostavljane u laboratorijama širom sveta.

U zoološkim vrtovima, cirkusima ili kao turističke atrakcije, životinje su lišene svog prirodnog okruženja i naterane na neprirodna ponašanja. Tu su i lov na divlje životinje i prekoračenje u njihov životni prostor zbog rasta ljudske populacije. Modna i dekorativna industrija takođe upotrebljavaju delove životinskog tela. Životinjski organi i tečnosti koriste se i u medicini – kao na primer, medveđa žučna kesa i žuč.

Nesigurnost, strah, pohlepa i strast za osvajanje moći prate ljudski ego koji smatra da ima pravo da zadovoljava sve svoje impulse i želje na svaki način i na uštrb bilo koga. Iznose se razni argumenti kako bi se opravdalo njihovo delovanje: ljudi su superiorniji od životinja, ljudska dominacija je prirodna posledica, radi se oduvek pa je zato prirodno i normalno.

Sve što se radi je dobro za nauku i medicinu. Da li je to što se smatra prirodno ili što se radi oduvek dobro? Da li su ljudi superiorniji od životinja u svakom pogledu? Da li je intelektualna inteligencija faktor koji odobrava zloupotrebu drugih osećajnih bića?

Da li se način na koji se praktikuje naučna istraživanja usaglašava sa naučnom etikom? Vredi uzeti u obzir da mučenje životinja nije jedino što čovek radi od samog početaka civilizacije. On je slično radio i nad drugim čovekom koji je smatran inferiornim: ropstvo, podela na staleže i kaste, tortura zarobljenika i mučna naučna istraživanja nad čovekom prate evoluciju čovečanstva.

EMPATIJU PRETVORITI U DELO: Tokom duge istorije čovečanstva paralelno su se, ipak, razvijala i ljudska prava i koncept dobrobiti i prava životinja, a te teme se danas ne nalaze samo na agendi nekoliko aktivista, već i na dnevnom redu političara.

Usvojeno je mnogo zakona o zaštiti životinja, širom sveta se puno ljudi angažuje protiv njihove zloupotrebe. Pored grčkih filozofa i budističkih stavova, u savremenije vreme među onima koji su se izjasnili u vezi zaštite životinja nalaze se i vojvodkinja Margaret Kevendiš – engleska književnica koja se u 17. veku suprotstavila vivisekciji, kao i Tokugava Cunagoši – peti šogun dinastije Tokugava u Japanu, tvorac zakona za dobrobit životinja 1695. Džeremi Bentan – britanski pravnik i socijalni reformato (1748) rezonovao je: „Pitanje nije da li životinje mogu da razmišljaju, niti da li mogu da govore, nego da li mogu da pate?“.

Tu su i indijski političar Mahatma Gandi, Brižit Bardo – poznata francuska glumica koja se posvetila i zaštiti životinja, jedan od „Bitlsa“, Pol Makartni, Nobelovci za literaturu iz 1978. i 1999, poljak Isak Baševis Singer i J. M. Kuci iz Juzne afrike… Sudija Majkl Kirbi, dok je bio u najvišljim australiskim sudovima, promovisao je zakone za zaštitu životinja, a Kiu Renzong, kineski bioetičar uveo je ideju diskriminacije vrsta. I još, Filip Volen – australiski bankar i filantrop, nekoliko članova Partija za životinje u Nizozemskom parlamentu, američki glumac Hoakin Finiks, koji je prihvatajući „Oskara“ 2020, svoj govor posvetio ukidanju nečovečnih farmi za gajenje životinja, dok engelski glumac Riki Džervez aktivno lobira protiv uzgajanja medveda za njihovu žuč.

Mnoštvo običnih ljudi koji se na ovaj ili onaj način zalažu za zaštitu životinja i sve veći broj organizacija širom sveta govore o sve većoj važnosti te teme.

Da li i nas u Srbiji dotiče ovo etičko pitanje gajenja medveda za njihovu žuč, negde daleko? Da li smo samo zauzeti svojim ličnim potrebama i zadovoljstvima? Da li srednji sloj i sloj bogatih više brine infIacija i pitanje grejanja sledeće zime, nego li sudbina nekih azijskih medveda – čak iako je Srbija bila 64. po rangu u „Indeksu ljudskog razvoja Ujedinjenih nacija“ 2019 (zdravlje, obrazovanje, zarada), od 189 država.

I šta bi se dogodilo ako dozvolimo da empatija prema bespomoćnim vrstama, koje su tokom miliona godina evoluirale zajedno sa nama, osvoji i naše srce? I kako bi smo tu empatiju pretvorili u delo?

Ima puno načina kako se sa malo rada može puno postići za obustavu uzgajanja azijskog medveda: potpisivanje peticija, slanje pisama državnim zvaničnicima dotičnih država i relevantnim srpskim institucijama sa molbom da intervenišu. Prikupljanje donacija za organizacije koje spašavaju medvede i prebacuju ih u utočišta, jer nisu više sposobni da se prilagode divljini.

Sticanje iskustva iz prve ruke kroz dobrovoljan rad u utočištima. Srbija bi mogla da kroz učešće u relevantnim međunarodnim organizacijama i institucijama zauzme aktivnu ulogu u vezi ovog pitanja. Mogla bi takođe da iskoristi svoje prijateljstvo sa Kinom i isproba svoj uticaj, da se ona založi za ukidanje uzgajanja medveda i vađenja njihove žuči. Na svetskom nivou to bi pokazalo šta jedna mala država može da postigne u vezi manje poznatog ali etički značajnog pitanja.

Bilo bi dobro da Srbija bude prisutna kad se donese odluka o zabrani uzgajanja medveda širom sveta? A stanovnici ponosni što je Srbija doprinela da svet bude malo manje varbarski i malo više human.

Adresar

Organizacije koje sprovode programe za obustavu uzgajanja medveda za eksploataciju medveđe žuči: https://freethebears.org, https://env4wildlife.org, https://www.animalsasia.org, https://www.worldanimalprotection.org, https://www.four-paws.org, Project Moon Bear (imweb.me), Wildlife – World Animal Protection…