Internet u Srbiji se danas često koristi i u svrhe građanskog aktivizma. Aktivističku svrhu interneta u Srbiji prvo su prepoznale političke stranke i samonikli društveni pokreti, a potom i različita formalna ili neformalna udruženja građana.
Međutim, jednako važni su i prosečni korisnici, koji svakodnevno upotrebljavaju internet.
Polovina učesnika protesta održanih tokom 2017. godine u Srbiji, poziv za priključenje protestu dobila je putem društvenih mreža. To je pokazalo istraživanje usmereno na specifične karakteristike protesta Protiv diktature, koje je sprovela SeConS grupa za razvojnu inicijativu.
Aktivizam u Srbiji karakteriše fenomen personalizacije: građanski aktivizam ne iniciraju organizacije, a uloga interneta i društvenih mreža u organizovanju i informisanju je izuzetno važna.
Internet nije samo sredstvo koje se koristi u organizaciji (offline) aktivizma, već je i prostor na kojem se odvija specifičan online aktivizam.
Tu se mogu identifikovati dve grupe aktivista. „Aktivni učesnici“ natprosečno praktikuju sve vrste online aktivizma, od učestvovanja na forumima, preko blogova i aktivnosti na društvenim mrežama.
Najčešće su u pitanju studenti koji ne prate tradicionalne medije, već su im osnovni izvor informisanja digitalne platforme kojima mahom pristupaju putem mobilnih telefona.
Oblici ispoljavanja njihovog aktivizma su uglavnom kolektivistički.
„Zainteresovani posmatrači“ prosečno imaju između 35 i 45 godina, zaposleni su i dobro obrazovani. Oni su natprosečno aktivni u NVO i vrlo su zainteresovani kada je reč o političkom životu.
Informišu se putem interneta i društvenih mreža, ali prate i tradicionalne medije. NJiihov odnos prema aktivizmu je mahom individualistički.
Nalazi istraživanja objavljeni su u publikaciji „Da li Like-uješ protest?“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
