Da li se otpad koji odvajamo zaista reciklira?

Počevši od toga da raste broj građana koji zaista paze da svoj otpad ne bace u obližnji park, već u kantu ili kontejner, pa do sve većeg broja onih koji revnosno razvrstavaju svoj otpad i odnose ih do reciklažnih ostrva, odakle ih kamioni JKP „Gradska čistoća“ kasnije skupljaju i odnose u reciklažne centre gde se taj otpad dalje sortira i predaje firmama koje vrše reciklažu..

Međutim, dešava se da ponekad u medijima i na društvenim mrežama vidimo snimak na kom radnici „Gradske čistoće“ sav otpad koji smo prethodno sortirali kako bi kasnije bio recikliran, zapravo mešaju i ubacuju sadržaj svih kontejnera u isti kamion.

Ovakvi snimci su veoma zabrinjavajući i jasno je da mogu da demotivišu građane koji žele da pomognu da se životna sredina sačuva i zaštiti, piše Nemanja Milović za portal Klima101.rs.

Ali, da li se razdvojeni otpad zaista svaki put spaja u jedan kamion i da li se zaista umesto na reciklažu odlaže na deponije i time zagađuje životnu sredinu?

Transport otpada iz reciklažnih ostrva

Prema podacima sa sajta JKP „Gradska čistoća“, u Beogradu postoji 663 vozila i mašina koji služe za sakupljanje i transport otpada, a ta vozila dnevno prikupe oko 1.500 tona smeća.

Najveći deo prikupljenog otpada ipak nije prethodno selektovan, te se na teritoriji Beograda na gotovo svakih nekoliko stotina metara mogu videti kontejneri za sakupljanje komunalnog otpada, dok reciklažna ostrva još nisu toliko česta pojava na ulicama prestonice.

Reciklažna ostrva predstavljaju tri veća kontejnera postavljena jedan pored drugog i označena različitim bojama, te se u plavi kontejner ubacuje karton, u žuti metal, a u sivi plastična ambalaža. Ono što je važno da pomenuti jeste da se iz godine u godinu broj reciklažnih ostrva povećava, a danas ih u Beogradu ima ukupno 84, raspoređenih u 10 gradskih opština.

Mapa lokacija reciklažnih ostrva u Beogradu

Kako bismo saznali da li sva ta reciklažna ostrva zaista služe svrsi, kontaktirali smo JKP „Gradska čistoća“, a oni su nam objasnili da se otpad iz reciklažnih ostrva sakuplja prema unapred utvrđenom planu.

„Reciklažna ostrva se prazne prema dinamičkom planu sa svih 10 gradskih opština i to: plavi kontejner (karton) ponedeljkom, sredom i petkom, žuti kontejner (metal) utorkom i sivi (metal) četvrtkom“, objašnjavaju iz „Gradske čistoće“.

I zaista, podaci iz Izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine za 2019. godinu pokazuju da je te godine u Srbiji reciklirano 2,27 miliona tona otpada, što je više nego 2018, kada je reciklirano dva miliona tona.

Međutim i pored određenog napretka koji postoji, predsednik organizacije „Inženjeri zaštite životne sredine“ Igor Jezdimirović ističe da je potrebno da se taj broj mnogo poveća, a da je za to potrebna promena čitavog sistema upravljanja otpadom, što bi značilo i mnogo bolje planiranje transporta otpada do reciklažnih centara.

„Primarna selekcija je skuplja od bacanja otpada na jedno mesto, ali je pitanje šta dobijamo. Ono što trenutno imamo je najjeftiniji sistem, u smislu troškova koje ima Javno komunalno preduzeće, jer celokupno zagađenje ide u prirodu, umesto da ode na sanitarnu deponiju. Na primer Švedska je svesna koliko joj znači kada kamion obiđe jedan kvart. Kod njih kanta ima četiri dela, ali i kamion ima četiri sekcije. Jedan kamion skuplja četiri vrste otpada jer je sistem tako projektovan“, objašnjava Jezdimirović.

Samo 38 odsto stanovništva odlaže otpad na sanitarne deponije

U izveštaju Koalicije 27 „Poglavlje 27 u Srbiji: Napredak u magli“, svaka lokalna samouprava imala je obavezu izrade lokalnog plana upravljanja otpadom, kao i svaki region obavezu izrade regionalnog plana upravljanja otpadom.

Prema postojećim podacima, ipak, šest opština se još uvek nije priključilo nijednom regionu za upravljanje otpadom.

„Iako imaju obavezu odlaganja otpada na sanitarne deponije, jedinice lokalne samouprave to ne čine. Najverovatnije se komunalni otpad i dalje odlaže na opštinskim nesanitarnim deponijama, jer se odlaganje na sanitarnim deponijama plaća“, saopšteno je u izveštaju.

Zapravo, do kraja 2019. godine na teritoriji Republike Srbije izgrađeno je samo 11 sanitarnih deponija, iako je na osnovu Nacionalne strategije upravljanja otpadom iz 2003. godine planirano da se napravi 29 sanitarnih deponija sa centrima za separaciju reciklabilnog otpada i transfer stanicama. To, kako je objašnjeno u izveštaju, znači da je početkom 2020. godine, umesto planiranih 90 odsto stanovništva, samo 38 odsto odlagalo otpad na sanitarne deponije.

Sanitarne deponije

Sanitarne deponije predstavljaju sanitarno-tehnički uređen prostor za odlaganje neopasnog otada u kontrolisanim uslovima. Na osnovu Nacionalne strategije iz 2009. godine predviđeno je zatvaranje i rekultivacija postojećih smetlišta i izgradnja 29 regionalnih sanitarnih deponija, navodi se u izveštaju Koalicije 27.

Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.