Da li se Vučiću sviđa šta vidi kada otvori tabloide

Na izvestan način, to je ono što vidite reflektovano u medijima, skoro kao u ogledalu. Pitam se da li se predsedniku Vučiću dopada slika koju vidi kada otvori Informer, Kurir ili uključi TV Hepi – ističe Paulina Ades Mevel, portparolka Reportera bez granica (RSF), odgovarajući na pitanje Danasa šta bi rekla predsedniku Srbije kada bi sada imala priliku da razgovara sa njim. Ona istovremeno dodaje da ne smatra da bi išta trebalo da mu kaže.

Paulina Ades Mevel prethodno je bila šefica kancelarije Reportera bez granica (RSF) za Balkan i deo tima RSF koji se sastao sa Vučićem u januaru 2019. godine.

Nakon tog susreta, tokom koga su se s Vučićem složili da medijska situacija nije idealna, međutim ne i o tome koliko zapravo nije idealna, stigao je novi izveštaj RSF. U tom izveštaju (2019)  Srbija je pala za 14 mesta na Svetskom indeksu medijskih sloboda.

Taj pad nastavljen je i naredne godine, pa tako sada među 179 zemalja zauzima 93. mesto.

Paulina Ades Mevel odgovarala je na pitanja Danasa putem mejla o trenutnom stanju medija u Srbiji, ali i ostalim zemljama, te krizi i pritiscima koji su došli sa korona virusom.

Poslednji izveštaj RSF beleži „Posle šest godina pod vođstvom Aleksandra Vučića, prvo kao premijera, a potom kao predsednika, Srbija je postala zemlja u kojoj je često opasno biti novinar i gde lažne vesti postaju sve vidljivije i alarmantno popularnije“.

Da li smatrate da su Aleksandar Vučić i njegova vladajuća partija direktno odgovorni za pad medijskih sloboda u Srbiji?

Ko je drugi odgovoran nego onaj ko drži moć?

Znam za istraživanje po kome su u Beogradu, na primer, više od polovine državnih sredstava namenjenih medijima dobili tabloidi koji imaju najveći broj prekršaja kodeksa novinara, poput napada i lažnih vesti. Pri tome, ovi mediji su nekritički nastrojeni prema vladajućoj partiji.

Takođe, što je šokantno, u Skupštini Srbije se mogu čuti spinovi protiv nezavisnih medija. Na kraju, ne zaboravimo da je inspirator napada na Milana Jovanovića i možda Željka Matorčeviča bio u to vreme jedan od najistaknutijih članova vladajuće partije (Dragoljub Simonović, bivši predsednik Grocke i nekadašnji član Glavnog odbora SNS-a, prim. aut.).

Ispravite me ako grešim, ali mislim da u predgrađu Beograda još uvek postoji ulica koja nosi ime  Dragoljuba Simonovića.

RSF se sastao sa Aleksandrom Vučićem 2019. Šta se desilo nakon tog sastanka? Da li ste nastavili da imate komunikaciju sa predsednikovim kabinetom i da li se bilo šta promenilo u pogledu medijskih sloboda?

RSF veruje da razgovor o dobrobiti medija i novinara u nekoj zemlji ne sme da zavisi od jedne osobe. Imamo komunikaciju sa predsednikom Vučićem i njegovim kabinetom, ali i sa drugim relevantnim donosiocima odluka.

Takođe, ponekad biramo da izađemo u javnost sa našim upozorenjima dok u drugim situacijama mislimo da ćemo bolje postupiti ako razgovori ostanu privatni.

Jedan od naših najvažnijih zahteva u Srbiji odnosi se na zaštitu novinara. Oni ne smeju biti napadani, a oni koji ih napadaju moraju biti brzo dovedeni pred lice pravde.

Sudski procesi koji uključuju novinare su takođe veoma važni i mi sa velikim interesovanjem pratimo slučaj Milana Jovanovića kao i apelacioni postupak u slučaju Slavka Ćuruvije.

Kako ocenjujete slobodu medija u Srbiji poslednjih nekoliko meseci?

Svedočili smo blaćenju nezavisnih novinara u medijima naklonjenim vlasti, hapšenjima zbog navodnog širenja panike…

Poslednjih nekoliko meseci zaista su bili izuzetni zbog globalne pandemije. Kao i u mnogim drugim zemljama, i u Srbiji smo videli pokušaje umanjivanja medijskih sloboda.

Neka od najtežih kršenja medijskih sloboda bili su zaključak vlade (da javnost o kovidu 19 može informisati samo Krizni štab, prim. aut.)  koji je usvojen ali potom i brzo povučen, pritvaranje Ane Lalić, konferencije za štampu bez prisustva novinara.

U poređenju sa drugim zemljama u regionu, izgleda da novinari u Srbiji trpe veći broj verbalnih napada.

Posebno je zabrinjavajuće to što se napadi, blaćenje i napori da se uništi reputacija novinara, odnosno medija sprovode kroz tabloide i televizije.

Zašto je pandemija korona virusa donela veći pritisak na medije?

Pandemija nam je pružila nove dokaze o važnosti borbe koju vode Reporteri bez granica za slobodan protok vesti i informacija.

Verbalni napadi, arbitrarna pritvaranja, povlačenje akreditacija – u svim delovima sveta autoritarni režimi nisu uspeli da odole prilici da iskoriste krizu bez presedana kako bi uspostavili ili pojačali kontrolu nad medijima i kako bi učvrstili cenzuru.

Izgovora pri tome nije nedostajalo: izbegavanje stvaranja panike, borba protiv uzbunjujućih lažnih vesti, ubeđivanje javnosti da poštuje zdravstvena uputstva i naravno projektovanje slike predostrožne i efikasne vlasti, kako bi se građanima ulilo poverenje.

U „ratu“ protiv opasnosti po javno zdravlje, oni koji dovode u pitanje zvaničnu verziju mogu biti predstavljeni kao neprijatelji nacije koja je u opasnosti.

Šta nam je epidemija otkrila o važnosti slobodnih medija i problemima sa kojima se suočavaju?

Postoji jasna veza između ugnjetavanja medija kao deo odgovora na pandemiju i mesta koje jedna zemlja zauzima na RSF listi. Kina (177. mesto) I Iran (koji je za tri mesta pao na 173) naveliko su cenzurisali izveštavanje o širenju korona virusa.

U Iraku (koji je pao za šest mesta na 162) vlast je oduzela dozvolu emitovanja Rojtersu na tri meseca nakon što su objavili priču u kojoj dovode u pitanje zvanične brojeve o korona virusu.

Čak i u Evropi, premijer Mađarske Viktor Orban (Mađarska je imala pad od dva mesta do 89) doneo je korona virus zakon u kome su predviđene kazne do pet godina zatvora za lažne vesti, što je potpuno prenaglašena i prisilna mera.

Lažne vesti se šire poput virusa

„Poput samog virusa, glasine i lažne vesti ne znaju za granice i zagađuju društvene medije dok onlajn platforme, ograničene vidljivosti, pokušavaju da promovišu pouzdane izvore informacija. Između 20. januara i 10. februara ove godine postavljeno je dva miliona poruka na Tviteru. Među njima sedam odsto je širilo teorije zavere o korona virusu. Istovremeno, čak 74 odsto korisnika interneta su zabrinuti zbog „lažnih vesti“ na društvenim mrežama, dok se njih 64 odsto okreće tradicionalnim medijima kako bi dobili pouzdane informacije“, kaže Paulina Ades Mevel.