Da li se zakasnilo sa edukacijom učenika o značaju vakcine protiv kovida?

Ovo su neki su od odgovora čitalaca na tekst objavljen u vikend izdanju Danasa o tome zašto srednjoškolci ne veruju u vakcinu protiv kovida 19.

„Kako da veruju kad vakcine propagira Bil Gejts koji priča javno da hoće da smanji broj ljudi na zemlji za 500 milion. Hvala Bogu, deca su nam pametna i znaju da misle i povezuju stvari“.

„Deca i mladi, za razliku od penzionera imaju pored Pinka i RTS-a pristup internetu, pa čuju i pročitaju nešto što nije rekao vaš veliki štrumpf. Naravno da ne žele vakcinu jer je ne želite ni vi, ali ste naravno plaćeni da je forsirate“.

„Nemam poverenje u političare koji ne poštuju zakone i obrazovanje, samim tim nemamo poverenje u lekare koji su bliski toj vlasti“.

„Ne damo decu, dalje ruke od njih“.  „Pustite decu da žive bez straha i ne lažite više“, neke su od poruka čitalaca na pomenuti tekst.

Jedn od komentatora pita zašto bi đaci verovali svakodnevno lažima koje se plasiraju preko medija, a koje mogu da im dođu glave jednog dana. „Zbog čega se toliko insistira na vakcinisanju? To nije nikakva zaštita i prirodni imunitet je mnogi jači i zdraviji. Ako ako „struka“ kaže, onda to vama nešto znači, a srednjoškolce samo odbija. Bravo deco!“, poručuje on.

Ima i onih koji nepoverenje mladih objašnjavaju time da „žive u zemlji bez intelektualne elite, sa unakaženim školstvom i uništenom opštom kulturom“, dok jedan čitalac smatra da je razlog to što su „pored straha od promaje u tradicionalne srpske vrednosti ušli i strah od pomračenja Sunca i strah od vakcine“.

Drugi se pak zahvaljuje Bogu na pametnoj deci i ne može da poveruje u drskost članova Kriznog štaba da dođu u učenički dom bez znanja i dozvole roditelja da „vrše indoktrinaciju dece da se vakcinišu eksterimentalim lekovima protiv nečega protiv čega vrlo retko, a skoro nikad fatalno ne obolevaju“.

Da li se sa edukacijom mladih zakasnilo, kao što smatra epidemiolog Predrag Kon, nakon učešća na pomenutoj tribini u domu učenika srednjih škola „Milutin Milanković“?

– Kasnimo u svemu, pa i u ovome, ali to ne znači da od edukacije treba odustati. Ali to nije posao škole, iako nemam ništa protiv da to rade i nastavnici kada dobiju pomoć od onih koji su za edukaciju najstručniji. Ja kao profesorka engleskog nisam stručna da deci objasnim kako vakcina funkcioniše i od čega se sastoji. Verujem u nauku, vakcinisala sam se i to je ono što svojim učenicima mogu da kažem ako me pitaju za mišljenje. Kada saznam da se neki učenik vakcinisao uvek ga javno pohvalim jer ima odgovoran odnos prema sebi i drugima i to je ono što mi možemo da uradimo. Ali ako država nije u stanju da uvede obaveznu vakcinaciju kako mi možemo mi da je propagiramo? Mi nastavnici nemamo pravo to da radimo, možemo samo ličnim primerom da pokušamo da dopremo do učenika. Ozbiljna edukacija mora da se radi na sistemskom nivou. Možda je najbolji način da lekari i naučnici dođu u školu i o ovoj temi razgovaraju sa učenicima – smatra Ana Dimitrijević, potpredsednica Foruma beogradskih gimnazija.

Ona ukazuje da bi o značaju imunizacije trebalo da se razgovara i s roditeljima, kako se ne bi desilo da se oni bune i da ispadne da nastavnici nagovaraju decu da se vakcinišu.

– Mislim da mnoga deca ne bi imala nikakav problem da se vakcinišu ako bi im roditelji rekli da to urade. Stvara se pogrešan utisak da su mladi protiv vakcinacije jer su njihovi roditelji antivakseri. Dosta roditelja mojih učenika je vakcinisano protiv kovida, ali oklevaju kada su u pitanju deca, jer je vakcinacija dece kasnije odobrena, govorilo se da deca lakše prebole i generalno vlada nepoverenje jer nam je čitavo stanovništvo nedovoljno edukovano i pod uticajem je onoga što se plasira u medijima – kaže Dimitrijević.

Direktorka gimnazije „Sveti Sava“ Ljiljana Vurdelja napominje da škola kao obrazovna ustanova ne može da se izbori sa uticajima sa strane.

– Imate doktora koji se od početka pojavljuje u medijima, čija pojava je simpatična i prijemčiva i kad on izjavi da ne treba da se primi vakcina svi se za to uhvate. Škola ima svoju ulogu, ali ne presudnu. Mislim da bi trebalo iskoristiti popularnost društvenih mreža i da bi u kampanju za promovisanje značaja vakcinacije trebalo uključiti osobe koje su mladima bliske. Recimo, kada bi se neki influenser vakcinisao verujem da bi to imalo više efekta. Mi sa našim učenicima o tome razgovaramo, škola je institucija u kojoj se nauka poštuje. Ali đaci su, kao i svi mladi, buntovni, to je karakteristika njihovih godina, bune se protiv nošenja maske, vakcine…A u opisu onoga što mi radimo je da to buntovništvo kanališemo i da ih izvedemo na zdrav put – kaže Vurdelja.

Lončar: Nastavićemo edukaciju

Komentarišući nepoverenje srednjoškolaca u vakcinaciju ministar zdravlja Zlatibor Lončan je juče rekao da „oni ni sami ne znaju zašto neće da se vakcinišu“, ali da će se nastaviti sa edukacijom, ne precizirajući na koji način će to biti rađeno.