Da li smemo da kupimo industrijsku konoplju na trafici?

O ovome je u jučerašnjem Danasu pisao novinar iz Šapca Hanibal Kovač postavljajući pitanje kako je moguće da se ovi proizvodi koji sadrže i psihoaktivni THC slobodno prodaju.

Odgovor na ovo pitanje zapravo je sve samo ne jednostavan.

Pravilnik o uslovima za gajenje konoplje predviđa da se konoplja može uzgajati za seme i za vlakna, ali ne i za cvet iz koga se dobijaju CBD proizvodi.

Iz Nacionalne asocijacije konopljara Srbije (NAKS) međutim navode da je ovo besmisleno, te da treba omogućiti uzgajanje konoplje i za cvet.

– Druge države legalizuju marihuanu a mi i dalje lomimo koplja oko uzgoja industrijske konoplje koji bi mogao da preporodi celu zemlju – kažu u NAKS-u, ističući da CBD nije psihoaktivna supstanca, da u određenim situacijama potiskuje psihoaktivno dejstvo THC, te da ne bi trebalo da postoje ograničenja za ove proizvode.

– CBD deluje podjednako blago kao valerijana – kažu iz NAKS-a.

Njihovo mišljenje međutim ne dele i predstavnici Komisije za psihoaktivne supstance, koji još od 2019. insistiraju da treba zabraniti proizvode od CBD-a.

Šta je CBD?

Industrijska konoplja je biljka koja se slobodno uzgaja u Srbiji. Osnovna razlika između nje i marihuane je u procentu THC, koji je psihoaktivna supstanca. U industrijskoj konoplji ta koncentracija ne sme biti veća od 0.3 odsto, dok u marihuani može biti imnogo viša.

Proizvod koji je kupio Hanibal Kovač slobodno na trafici je zapravo proizvod od osušenog cveta indsutrijske konoplje, koji može poput duvana da se puši.

Kako objašnjava Vladimir Sikora, rukovodilac Odeljenja za alternativne kulture i organsku proizvodnju na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, cvet konoplje sadrži i THC i CBD.

– Jedna od supstanci je THC, i to je jedini psihoaktivni kanabinoid u cvetu. Njega ima manje od 0,3 odsto. Druga interesnatna supstanca je CBD, kod koga je detektovano benefitno delovanje na organizam. CBD nema nikakve veze sa psihoaktivnim delovanjem, niti je zakonom propisano kolika koncentracija CBD je dozvoljena jer nije psihoaktivan – kaže Sikora.

Sagovornik Danasa objašnjava da postoji čitav niz proizvoda od cveta industrijske konoplje uključujući i kozmetičke proizvode, te da u insotranstvu na ovim proizvodima čak i njie naznačena koncentracija THC pošto je već u zakonskim okvirima.

Proizvođač CBD proizvoda u Srbiji je firma Canexus. Ova firma stoji iza proizvoda Lemon haze, koji je novinar Hanibal Kovač kupio slobodno na trafici.

Predstavnike ovog preduzeća juče nije bilo moguće dobiti putem dostupnih brojeva telefona i mejla. Za Danasa nisu hteli ni da govore prodavci ovog proizvoda koji imaju svoju radnju u Beogradu kao i onlajn šop, rekavši nam da se oni medijski ne oglašavaju.

Šta kažu propisi?

Prošle godine Privredna komora Srbije navela je da postoji porast ponude nelegalnih preparata koji sadrže CBD te je zatražila od Minsitarstva zdravlja da se donesu propisi kako bi se proizvodi koji imaju CBD ili uklonili sa tržišta kao nelegalni ili im se omogućilo da se prodaju na kontrolisan i uređen način.

Ovim povodom Ministarstvo zdravlja obratilo se Komisiji za psihoaktivne supstance na čijem čelu je direktorka Instituta za onkologiju Danica Grujičić.

Predstavnici Nacionalne asocijacije konopljara Srbije (NAKS) objašnjavaju za Danas da je Komisija za psihoaktivne supstance donela mišljenje da „CBD nije psihoaktivna, ali jeste supstanca sa psihoaktivnim dejstvom“.

– Da bi se ovo mišljenje i primenilo u praksi potrebno je da ga Ministar zdravlja potpiše, a zatim da ga usvoji i Skupština, što još uvek nije slučaj. Prvo i osnovno CBD nije psihoaktivna supstanca. Evropski sud pravde 2019. proglasio je CBD za nepsihoaktivnu supstancu koja može da se koristi na tržištu. Mi smo jedini koji to osporavmo – navode iz NAKS.

Oni kažu da su do sada tražili da se unese nekoliko izmena u postojeće propise kako bi se bolje regulisalo polje proizvoda od konoplje.

– Tražili smo da se uvede red u Pravilnik o konplji, jer po sadašnjem pravilniku konoplja može da se uzgaja samo za vlakno i za seme. Ne postoji opcija da se konoplja uzgaja za cvet, što znači da ne možete proizvoditi CBD koji se dobija iz cveta – kažu iz NAKS-a.

Na drugoj strani, Komisija za psihoaktivne supstance još 2019. navela je da treba zabraniti CBD proizvode.

U svom poslednjem mišljenju komisija je zaključila da se CBD ne može nalaziti u hrani jer je „psihoaktivna supstanca koja izaziva ozbiljne neželjene efekte, što nedvosmisleno proizilazi iz kliničkih studija…“

– Isto tako, CBD ima značajnu hepatotoksičnost kod određenog broja pacijenata. U SAD, CBD je zabranjen, na federalnom nivou, kao dodatak ishrani, i za druge namene, osim kao registrovani antiepileptički lek. Zbog toga je potrebno da Savet o bezbednosti hrane odredi CBD kao kontaminent u hrani – navela je Komisija.

U ovom istom mišljenju navedeno je i da je THC zabranjeno unositi hranom, pićem ili na bilo koji drugi način.

Iz NAKS-a kažu da ako se ovo mišljenje usvoji, to će ugasiti proizvodnju konoplje u Srbiji.

Kakvo dejstvo ima?

Novinar Hanibal Kovač, koji je kupio CBD proizvod na trafici, kaže za Danas da CBD deluje kao kada nepušač zapali cigaru. „Ono što se vidi jeste da klinci kao ludi to kupuju. Opravdanje da se to slobodno može prodavati pošto imam nizak procenat THC je isto kao kada biste za vino rekli – ali ono je blago, ima mali procenat alkohola u poređenju sa viskijem ili šljivovicom. Ali alkohol je alkohol, a droga je doga. Ne možemo govoriti ima malo THC-a. Takođe, ovo se prodaje na trafici tako da je svima vidljivo i dostupno“, navodi Kovač dodajući „hapse se sitni dileri, zabranjuje se prodaja ulja kanabisa, pritvara se žena zbog jedne tablete bromazepama a ovo je na izvolte, jer žele da se operu pare od Jovanjice“.

NAKS: Uredite oblast

Iz NAKS-a ističu da je potrebno dodatno urediti oblast proizvodnje konoplje. „Tražili smo između ostalog da se uvede Valerov faktor u suđenja. U CBD ulju možete imati koncentracije THC koje prevazilaze dozvoljene od 0,3 odsto. Međutim CBD kada se nađe u odnosu jedan prema 20 sa THC-om, kao što je slučaj sa uljem, on poništava psihoaktivno dejstvo THC i vi dobijate proizvod koji nema psihoaktivno dejstvo. Ovo kod nas niko ne uzima u obzir“, navede iz NAKS-a. Oni dodaju da su tražili i da se odredi koliko je dozvoljeno THC u hrani, na primer u brašnu od konoplje, kao što je svuda u svetu. „Kod nas apsolutna nula što je nemoguće dobiti u proizvodu od industrijske konoplje“.