Da li ste idealna žena svome mužu po merama iz 1940. godine?

List Vreme, u izdanju iz 18. maja pre 80 godina, posvetio je posebnu pažnju ženama u rubrici „Žene i život“.

Iz analize stare štampe možemo da saznamo mnogo o tome koji su položaj žene zauzimale u društvu u ratnoj Evropi 20. veka, na osnovu vrednosnih narativa, jezičkih konstrukcija i fotografija, kojima se obraćalo čitalačkoj publici.

„Mali je broj žena, koje se kod nas aktivno bave politikom. One oko Ženskog pokreta se s vremena na vreme čuju. Ali, ima žena u našoj zemlji koje nisu u Ženskom pokretu, niti u Međunarodnoj alijansi za žensko pravo glasa, a ipak su politički nastrojene. Uz svoje muževe budnim okom prate unutrašnji i spoljni politički razvoj. One bolje poznaju politički razvoj u zemlji i van nje no mnogi ljudi“, pisao je list Vreme.

Glavna vest govori o aktivizmu Zore Raznik, supruge advokata iz Maribora, na izjednačenju „čoveka i žene“.

Iako pre svega predstavljena kroz ulogu majke, koja odgaja sina i organizuje aktivnosti za decu, i supruge, zanimljivo je da se u nekoliko navrata pominju rodno usklađeni termini.

Tako je Raznik u tekstu iz 1940. godine  „sportistkinja“, a ne sportista, dok se u foto vesti pominju „telefonistkinje“.

Kao što bi većina pretpostavila, najveći deo prostora ispunjen je redovima koji odgovaraju stereotipnoj ulozi žene vezane za kuću, spremanje, kuvanje, odevanje, negovanje.

Nekoliko saveta za čuvanje i održavanje vunenih džempera i pamučnih haljina, najnovija moda iz Pariza, crno uokvireni broševi sa cvećem, zatim fotografija novog kostima od šantug svile i na kraju recept za svinjsko pečenje, su dominantne teme, ali ponekad junakinje priča preskoče ovu barijeru.

Iz Pariza stigla je vest da je za svoje doprinose u Prvom svetskom ratu „jedna žena špijun odlikovana najvišim odličjem“.

U Oksvordu, preneo je list, žena je okupila oko 200 predstavnika zemljoradnika, tražeći bolje uslove za život na farmi. Ona je zatražila da država izgradi stanove sa kupatilima koji bi se jeftino izdavali.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Pravda, sa druge strane, donosi tekst sa „deset zapovesti za žene koje žele da osiguraju trajnost braka“, pod smelim naslovom „Kakva treba da bude idealna žena“.

Ovaj tekst, naime, stigao je iz Pariza, gde je ova tema bila aktuelna zbog sve učestalijeg razvoda braka kod mlađih ljudi.

Zbog toga je francuski časopis Marian odlučio da velikodušno pomogne mladim ženama da se približe idealnom tipu žene iz sredine 20. veka, a savete u nastavku prenosimo u celosti.

1. Ako muž može dokazati da žena suviše troši na sebe, ona to mora i sama uvideti.
2. Žena mora biti upućena u sve tajne kuvarske veštine, i bar dvaput nedeljno treba na trpezu da iznese omiljena jela svoga muža.
3. Prema mužu treba da bude ljubazna, predusretljiva i nežna, kao što je bila dok su još bili verenici.
4. Bez muževljeve dozvole neka nikada ne preteruje i pravi reda po njegovom pisaćem stolu, ali ako bi to ipak učinila, treba svaku stvar da ostavi na svoje mesto.
5. Ako se muž sekira zbog neuspeha u svome poslu, treba da ga utiši i umiri, dokazujući da on za to nije ni malo kriv.
6. Žena se nikada ne sme buniti, ako muž želi da uzme čašu vina ili cigaretu više.
7. Najveća je nesreća zaboraviti na muževljev rođendan.
8. Kada se muž uveče vrati umoran sa posla, treba da su mu spremni pidžama i papuče.
9. Idealna žena treba da se isto tako elegantno odeva i ulepšava kad ostaje nasamo sa svojim mužem, kao da ima goste u kući.
10. Ako se muž ne oseća dobro, žena ne sme ni u kom slučaju odlaziti bez njega da se razonodi.
11. Male vađevice i svađe treba brižljivo izbegavati, jer one često dovode do krupnih sukoba. U braku ima situacija kada muž mora biti u pravu.
12. Žena se mora odreći svojih prijateljica iz devojačkog doba, koje su njenom mužu nesimpatične.

Iako bez izuzetka bizarni, omalovažavajući i nepristojni saveti koji ženu postavljaju na mesto submisivne kućepaziteljke, ne smemo zaboraviti na socio-politički i ekonomski kontekst u kome se desio ovakav tekst.

Vekovima utvrđeni patrijarhalni obrasci se, međutim, ne daju lako promeniti pa je pitanje koliko bi žena i muškaraca i danas odobravalo ovako interpretiranu ulogu žene u porodici.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.