Da li su dva uzastopna incidenta u gornjem delu Orahovca novi talas zastrašivanja Srba? 1

Posle svakog talasa napada na Srbe, pa i ovog prošle nedelje, kod građana srpskog dela Orahovca javlja se strah da bi i njihova imovina mogla biti sledeća meta.

Zbog toga pojačavaju svoj oprez i povećavaju svoju budnost u zaštiti imovine, snalazeći se na razne načine ne bi li odvratili provalnike od upada u njihove kuće.

Iz iskustva znaju da će uslediti period zatišja, pre nego što ponovo čuju da je nečija kuća provaljena i opljačkana.

Dok čekaju na novu provokaciju, nadaju se da će čuti kako je kosovska policija nekoga uhapsila zbog prethodnih provala, ali kako vreme odmiče, znaju da je sve manja mogućnost da se tako nešto desi – kaže za Danas Dejan Baljošević, koordinator za projekte i poverenik za izbeglice opštine Orahovac.

U srpskom delu Orahavca prošle nedelje nepoznate osobe 9. i 10. septembra upale su u kuće Mirjane Dedić i Nebojše Grkovića, obe u centru srpskog dela ovog metohijskog mesta u kome je 1998. izvedena i prva akcija sada zvanično rasfomirane OVK.

KPS još nije saopštila ko stoji iza ovih upada u kojima osim premetačine u napadntim kućama ništa nije ukradeno.

– Kosovska policija je prilikom vršenja uviđaja u prvoj provaljenoj kući u gornjem delu Orahovca iznela pretpostavku da zna o kojoj se grupi albanskih izgrednika radi i da su članovi te grupe, zbog sličnih provala i pljački, odranije poznati policiji. To je kod srpskih građana probudilo izvesnu nadu da će provalnici ovoga puta biti identifikovani i privedeni pravdi. Međutim, odmah sutradan usledio je novi upad u jednu drugu srpsku kuću izveden u po bela dana, koji je sve nas iznenadio i podstakao da posumnjamo da nije u pitanju izolovani slučaj, već da se radi o novom talasu zastrašivanja preostalih Srba. Lokalne kosovske institucije, slučajeve ovakvih provala srpskih kuća tretiraju kao maloletničku delinkvenciju, s obzirom da se često radi o maloletnim licima i podvode ih pod sitan kriminal, koji nije etnički motivisan. Srbi se ne slažu sa takvom pretpostavkom, sumnjajući da kosovska policija toleriše izgrednike samo zato što uništavaju imovinu Srba i da bu u slučaju, da njihova žrtva bude neka albanska porodica, mnogo oštrije reagovali i postupali po zakonu. Pitaju se da li bi se neki provalnik usudio da tako ležerno i bez straha za posledice upadne u neku albansku kuću, a da zna da nema ničiju zaštitu – objašnjava Dejan Baljošević.

On kaže da su orahovački Srbi o ovakvim incidentima ranije redovno obaveštavali međunarodne organizacije poput Unmika, Oebsa, Kfora…, koje su u počeku vršile monitoring, a kasnije opservaciju rada lokalnih kosovskih institucija. Njihovim odlaskom, napominje Baljošević, „kosovska policija je jedina adresa kojoj se po pitanju bezbednosti preostali Srbi mogu obratiti“.

– Srpska opština Orahovac o svim incidentima i napadima na Srbe redovno obaveštava Kancelariju za KiM Vlade Srbije, koja svojim saopštenjima za medije pokušava da skrene pažnju međunarodnoj zajednici na težak položaj Srba i da od onih institucija i političkih autoriteta, koji imaju uticaj na albansku vlast na KiM, zatraži da učine više na zaštiti Srba. Beograd time ujedno pokušava da međunarodnoj javnosti, pre svega Zapadu, prebaci deo odgovornosti za sadašnji težak položaj Srba, kojem su svojim neobjektivnim sagledavanjem situacije na KiM i sami doprineli. Međutim, Beograd nekim svojim izjavama, poput nedavne izjavu ministra odbrane Aleksandra Vulina o nekakvom „stvaranju srpskog sveta“, ponekad dodatno otežava položaj Srba na KiM. Ovom nepotrebnom izjavom datom u pogrešno vreme kada u regionu raste antisrpsko raspoloženje, Beograd je samo dao povoda ekstremnim snagama u regionu da se ujedine i krenu sa frontalnim napadima na Srbe i na sve što je srpsko, pa su mnogi srpski građani skloni da i zadnji talas uznemiravanja Srba u Orahovcu povežu sa aktuelnim dešavanjima u regionu, očekujući dodatne provokacije – kaže sagovornik našeg lista.

Prema rečima Dejana Baljoševića, u gornjem delu Orahovca živi oko trista Srba, koncentrisanih u nekoliko ulica oko pravoslavne crkve, čiji trg predstavlja centar „enklave“.

On napominje da se u donji, albanski deo grada niko od proteranih Srba nije vratio i da je za sada je takva mogućnost nerealna.

– Većina Srba je, u međuvremenu, prodala svoje stanove i kuće u donjem delu grada, pa nemaju ni gde da se vrate. Time su zapravo na delu pokazali kakvo je bilo njihovo poverenje po pitanju ponovne uspostave multietničkog života u gradu. S druge strane sve se više Albanaca, kupovinom jeftinih napuštenih srpskih kuća, doseljava u gornji deo Orahovca, koji time postaje jedini multietnički deo grada. U njemu pored Srba i Albanaca, živi i jedan broj Roma, Aškalija i Egipćana. Zbog toga je naš deo bezbednosno rizičniji u odnosu na ostatak grada, naročito po pitanju etnički motivisanih incidenata, na šta srpska zajednica godinama pokušava da ukaže, zahtevajući od kosovske policije da posveti veću pažnju bezbednosti gornjeg dela grada u kome preostali pravoslavni Srbi predstavljaju najugroženiju zajednicu. Doduše, grad je ovog proleća, kao i neke srpske ulice, pokriven sigurnosnim kamerama, ali Srbi za sada ne primećuju poboljšanje bezbednosne situacije, niti njihov doprinos u povećanju efikasnosti rada kosovske policije – kaže Dejan Baljošević.

Bojazan od novih iseljavanja

– Najviše strahujemo da će poslednji incident uticati na dalju prodaju srpske imovine i iseljavanje u Orahovcu, jer napadači na privatnu imovinu Srba za mete svojih napada biraju najranjiviju kategoriju srpskog stanovništva. To su samačka i staračka domaćinstva, koja i bez toga jedva preživljavaju. Mnogi od njih se, nažalost, usled izostanka reakcije kosovskih bezbednosnih struktura povodom više napada na njihovu imovinu, osetivši da im je ugrožena i lična bezbednost i da bi sledeći put i sami mogli biti meta napada, odlučuju na iseljavanje ili na prodaju svoje kuće. Time ekstremisti ostvaruju svoju pobedu, idući korak po korak ka svom cilju – pospešivanju preostalih Srba na iseljavanje. Trebi reći da se i mnogi napadnuti Srbi iz straha od osvete, ne usuđuju da Kosovskoj policiji otkriju identitet napadača u slučaju da su imali priliku da ga prepoznaju, svesno umanjujući šansu da isti bude uhapšen i priveden pravdi – objašnjava Dejan Baljošević.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari